Vojska i Namenska industrija Srbije

[relja]

branik » 03 Dec 2020 09:41 pm[/url]":3brlcn6z]

relja » Čet Dec 03, 2020 9:34 pm[/url]":3brlcn6z]A i da smo zarobili pilote... Šta bi smo sa njima?
Udarili bi nas još jače, ako ništa drugo, samo da srenu pažnju sopstvenoj javnosti.
Ej, pa oni i dalje jure odgovorne za streljanje braće Bitići... Šta bi tek bilo za ubijenog zarobljenog oficira, pilota...
Na kraju bi ih vratili žive i još im plaćali za pretrpljeni duševni bol...

Наравно да бисмо их вратили, куд би с њима. Али би то био знак организоване војске на терену. Хајде што су вршљали авионима на 6000м, али хеликоптерима су летели ниско куд су хтели.

Gledajući sa ove vremenske distance, ne vidim šta bi to promenilo u krajnjem ishodu rata...vraćanje pilota bi za nas bilo ponižavajuće, još jedan ustupak pod pritiskom.
Veći efekat bi se postigao pogibijom pilota pri samom obaranju.

 

[Dart]

A i da smo zarobili pilote... Šta bi smo sa njima?
Udarili bi nas još jače, ako ništa drugo, samo da skrenu pažnju sopstvenoj javnosti.

Lepo se pozovu novinari i pokazu se zdravi i pravi piloti. Pritom treba reci da postujemo Ženevsku konvenciju i da im neće faliti niti jedna dlaka sa glave, ali zbog neposredne vazdušne opasnosti i njihove bezbednosti , cuvaće ih PVO brigada. Takođe ih treba slikati pored nišnskog radara Neve radi vizeulnog efekta.

U prevodu mi im necemo nauditi, ali vase protivradarske rakete hoce. Tako se prebacuje pritisak javnosti na njih, jer zasto da zrtvuju svoje pilote?

 

[relja]

Super. Otkrio bi gde se čuvaju piloti. I položaji bi morali da dobiju dodatno obezbeđenje, što bi nam samo otežalo posao.
I oni bi gađali bi sve ostalo, tamo gde sad znaju da se piloti ne nalaze, nekoliko puta jače, samo da dokažu poentu koliko su jači.

 

[Dart]

Ok, onda ih stavis u Pancir jer je all in one sistem. Tesko ce pilot lansirati HARM na svoje kolege, a jos teze ce leteti iznad radara koji zrači. U krugu od 50km nece biti aviona sigurno...

 

[vucko]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=w8aYR42Ysa4[/youtube]

 

[relja]

Dart » 03 Dec 2020 11:06 pm[/url]":20gn96cv]Ok, onda ih stavis u Pancir jer je all in one sistem. Tesko ce pilot lansirati HARM na svoje kolege, a jos teze ce leteti iznad radara koji zrači. U krugu od 50km nece biti aviona sigurno...

Jel i dalje pričamo o događajima iz 1999. ili o nekom filmu, igrici...?

 

[Dart]

Nije igrica, nesto slično se stvarno dogodilo i dovelo do prestanka bombardovanja položaja VRS.

 

[relja]

Ništa slično se nije desilo.
VJ ni VRS nisu imale Pancir.
VRS je zarobila posadu Miraža, ali je morala da ih oslobodi.
VRS je zarobila i na položaje koji su bili mete dovela vojnike - mirovne misije, a ne pilote NATO... što je možda privremeno zaustavilo napade, ali na kraju nije ništa mnogo promenilo... To je bio potez očajnika i koliko se sećam, na kraju je ušlo i u haške optužnice...i presude.

Siguran sam da u međunarodnom i ratnom pravu i konvencijama piše i nešto o taocima i zarobljenicima kao živom štitu...

 

[Dart]

Otac mi je bio u vojnoj policiji VRS i cuvao je zarobljene Francuze iz unprofora oko mesec dana. Za to vreme je mogao mirno da spava u kasarni, a i kasnije jer su napravili dogovor oko oslobađanja. Meni je to sasvim dovoljno, kamo sreće da su tako mogli 1999.
Sto se tice pilota oni su oslobođeni tek posle završetka rata i to zbog pritiska iz Beograda...
Pravima zarobljenika se bavi Ženevska konvencija i mislim da nema takvih odredi. Sa druge strane sigurno znam da postoje konvencije koje brane upotrebu kasetne municije, osiromašenog uranijuma, mina itd pa opet nikome nista.

 

[spatiotecte]

Dart » 02 Dec 2020 04:21 pm[/url]":2lra9ox8]To je navodno bio B2 Spirit.
Price je podgrejalo to sto je jedan B2 ( Spirit of Missouri) bio dugo van službe, ali je kasnije ipak viđen.

Bio je van službe bas od te 1999 pa se pojavio posle.
Malo je to čudno.
Ako je raketa mogla da pogodi F117 “nevidljivog” zasto ne bi i B2 Spirit koji je isto sto i F117 samo napredniji i mnogo skuplji.

 

[Дошљак]

Нажалост САД ће тешко признати такав губитак. Рат 1999. је био пре свега медијски, њихова демонстрација силе и технилогије. Рат застрашивања крстарећим ракетама, извиђачким дроновима, муницијом са осиромашеним уранијумом, "паметним бомбама" и тзв. "невидљивим авионима". Већина тих митова је оповргнута од наше стране. Рат 21. века - преко екрана. Али тај мит који су гајили брзо је срушен, прво терористичким нападима 2001. а онда и фијаском од операција у Авганистану и Ираку.
Држање ВЈ јесте било солидно у поређењу са снагом која се обрушила на њу, и губици копнене технике јесу мизерни у обзиру на утрошена средства која су њу доректно циљала. Али сама ВЈ је имала и доста грешака, највише у РВ и ПВО (катастрофална тактика примене ловачке авијације, огромни пропуст на Голубовцима где је у једном нападу НАТО агресора уништено пола авиона у склоништу које је требало да их заштити због пропуста официра задуженог за ту базу, губитак целе резервне батерије ракетног система С-75 у близини Београда због спорог размештања, има и података и о томе да је ракетни пук ПВО из Даниловграда са суседним артиљеријским пуком копнене војске дочекао прве пројектиле са значајним делом јединице у касарни, грешке у маскирању и склањању бројних ваздухоплова који су уништени због тога...). Треба узети у обзир и успехе и грешке и извући поуке из њих. Као и из свих сукоба у свету који су следили.
И знајте да није све до технике, доста тога је до тактике, што нам случајеви из сукоба Азербејџана и Карабаха указују.

 

[relja]

Dart » 04 Dec 2020 12:52 am[/url]":1ihi5d26]Otac mi je bio u vojnoj policiji VRS i cuvao je zarobljene Francuze iz unprofora oko mesec dana. Za to vreme je mogao mirno da spava u kasarni, a i kasnije jer su napravili dogovor oko oslobađanja. Meni je to sasvim dovoljno, kamo sreće da su tako mogli 1999.
Sto se tice pilota oni su oslobođeni tek posle završetka rata i to zbog pritiska iz Beograda...
Pravima zarobljenika se bavi Ženevska konvencija i mislim da nema takvih odredi. Sa druge strane sigurno znam da postoje konvencije koje brane upotrebu kasetne municije, osiromašenog uranijuma, mina itd pa opet nikome nista.

Pre toga si napisao:

Dart » 03 Dec 2020 11:29 pm[/url]":1ihi5d26]Nije igrica, nesto slično se stvarno dogodilo i dovelo do prestanka bombardovanja položaja VRS.

Dkle, piloti tada nisu čuvani na položaju, nisu prikazani javno kao živi štit, već su čuvani bezbedno u pritvoru, na tajnoj lokaciji.
Mislim da si sam potvrdio ono o čemu sam pisao.


Ne znam za konvenciju protiv upotrebe DU municije (mislim da još uvek ne postoji formarno usaglašen pravni stav oko njene štetnosti po okolinu... bez obzira na očigledne nuspojave koje izaziva)... a što se tiče kasetnih mina... pa, vidi, nešto ne znam za slučaj da je slabiji i poraženi u ratu tužio, osudio i izvršio kaznu nad jačim i nad pobednikom.
Ako nije očigledno šta hoću da kažem - uzimanje taoca i živi štit su samo još jedna stvar koja može da se upotrebi protiv nas.
I još jednom, ovaj put kao čisto retoričko pitanje - koji Pancir 1999. godine?

 

[relja]

spatiotecte » 04 Dec 2020 01:20 am[/url]":ans1443w]

Dart » 02 Dec 2020 04:21 pm[/url]":ans1443w]To je navodno bio B2 Spirit.
Price je podgrejalo to sto je jedan B2 ( Spirit of Missouri) bio dugo van službe, ali je kasnije ipak viđen.

Bio je van službe bas od te 1999 pa se pojavio posle.
Malo je to čudno.
Ako je raketa mogla da pogodi F117 “nevidljivog” zasto ne bi i B2 Spirit koji je isto sto i F117 samo napredniji i mnogo skuplji.

Joj, evo idemo opet.
Flota B-2 se i pre 1999, i tada, i 20 godna kasnije držala daleko od očiju javnosti, uz povremena i kontrolisana pojavljivanja, pošto se radi o sistemu koji se drži u tajnosti.
Onda je neko jednog dana iskonstuisao priču: a zašto se "Spirit of Missouri" nije pojavljivao u javnosti....?
Jer, bože, ne može da nađe fotografije na Googleu... ili ne ume.
I nda kreću konstrukcije, prepričavanja, gluvi telefoni.
Pa cela flota, svaki detalj, sve je strogo čuvana tajna, a ne jedan avion.

I nije pitanje da li neki sistem može ili ne može da otkrije i da pogodi B-2.
Pitanje je da li se to zaista i desilo 1999.
Osim rekla-kazala konstrukcije bez i jednog jedinog dokaza, samo na osnovu posrednih i neproverenih tvrdnji koje padaju na prvom kritičkom sagledavanju, nema ama ničega što bi potvrdilo da se to desilo (tvrdnja u knjizi visokog starešine, samo na osnovu ličnog autoriteta, a bez pravih dokaza, nema baš neku težinu).
Za F-117, F-16 imamo olupine na zemlji, za A-10 imamo fotografiju oštećenja, za još nekoliko letelica imamo potvrde iz raznih izveštaja(poput još dva pogođena F-117, zatim F-15...). I to je to. Sve ostalo su - špekulacije.

 

[Dart]

Relja druze da li ti znaš sta znaci reč slično? Nigde nije rereceno da se bas to dogodilo, ali jesu bili vezivani za releje , mostove , kasarne itd.
Takav postupak mozda nije bio potpuno ispravan ali jeste bio potpuno efikasan.

 

[relja]

Dart, znam, ja i jesam napisao da se nije desilo
A to što si ti opisao kao "slično" gotovo da nema sličnosti sa tvojom idejom za postupanje pre 20+ godina... jedina sličnost su - taoci.
Svejedno, istorija se desila kako se desila, tu sada popravki nema.

 

[Perkan]

Ne sporim da je vezivanje pilota za gelendere možda i imalo nekog praktičnog efekta na vojne operacije, ali je u medijskoj sferi, gde se ipak vodio glavni rat, to bio potpuni promašaj i očajnički potez.

Pouke:
- gledaj da se kloniš sukoba, koliko je to fizički izvodljivo. U našem slučaju, radi se o nekom ograničenom vremenskom periodu, gde se sukob može odložiti, ali mi prosto nemamo tu sudbinu da možemo da ga u potpunosti otklonimo. Uvek se radi o agresoru koji je odlučan da sprovede ono što je naumio, tako da realno nema nekih opcija koje naša strana ima da sukob izbegne, s obzirom na alternative koje nam se nude.... prosto, nismo mi taj kalibar ljudi da prihvatimo te alternative... dakle, pre ili kasnije, neminovno je.
- razvijaj sistem odbrane maksimalno, naravno ne ugrožavajući ekonomiju države. Pod ovim podrazumevam modernizaciju sredstava, nabavku novih, obuku i vežbanje "da motori nemaju vremena da se ohlade". Bukvalno! I naravno - vraćanje vojnog roka. Mi nemamo mogućnost otpora samo angažovanjem profesionalne vojske, bez aktivnog učešća stanovništva. Da ne govorim o širim društvenim aspektima i benefitima služenja vojnog roka. Uveo bih ja njega i za devojke, u nekom ograničenom obliku, kao Izrael.
- i konačno: razvijaj ili nabavi ofanzivne sisteme većeg dometa. Ne dozvoli da čekaš na agresora da dođe, tu je već rat dopola izgubljen. Učini sve da si sposoban da tom agresoru zadaš udarce tamo odakle kreće na tebe, bar u nekom užem okruženju Srbije. Stavi susede u šah i pretnju ozbiljnom odmazdom ukoliko daju svoju teritoriju i vazdušni prostor agresoru ili na drugi način aktivno ili pasivno učestvuju u toj agresiji.

Ovim bi se period mira, efektom odvraćanja, produžio... dok više ne može da se produžava i dok ne nastupi neminovno. A kad dođe taj momenat - šta nam Bog da... nećemo biti ni prvi ni poslednji Srbi koji su stali ispred višestruko nadmoćnijeg neprijatelja. Tako nam je pao grah u nekoj pradavnoj podeli karata.

 

[Perkan]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=jyO6ZpzVPAA[/youtube]

 

[branik]

Bender Rodriguez » Čet Dec 03, 2020 9:48 pm[/url]":20z676q7]@Branik, poštovanje i pohvala za post i zbog interesantnih detalja i zbog zahvalnosti prema tebi kao tadašnjem braniocu otadžbine.

Ali ne slažem se da to što nasi nisu uhvatili pilote označava neku nemoć ili sramotu. Pilot oborenog F-117 je pao kod Rume. Pilot oborenog F-16 je pao negde između Rume i Šimanovaca. Od obe lokacije do granice sa Bosnom ima manje od 50 km. To je jako mala razdaljina za američke timove za evakuaciju i njihove helikoptere. To se videlo na primeru oborenog F-16, kada su doleteli do onog sela nedaleko od Rume sa 3 MH-53 naoružana do zuba i pokupili pilota u rekordnom roku. Jer kao što verovatno i sam znaš, od momenta kad te letelice budu pogođene, piloti već okreću ka Hrvatskoj a pilot i komanda izračunavaju i dogovaraju se gde će da padne letelica, a gde će pilot da iskoči, gde će da se sakrije, gde da prođe i gde će da bude evakuacija. Kad pilot sleti na zemlju, svaki detalj je već odavno izračunat a evakuaciona snaga je već uveliko na putu.

U Zelkovom slučaju (pilot F-117) jeste da je bilo više šansi da se uhvati pilot, jer je on oboren oko 20h a evakuisan pred zoru. Ali i sam Zelko je rekao da su u jednom momentu, taman pred evakuaciju, naši bili jako blizu njegovom nalaženju.

Treba imati u vidu još jednu stvar. Ja ne izbacujem mogućnost da su, prilikom svih obaranja, NATO snage odmah kontaktirale naše vlasti i rekle im da ako neko povredi pilote ili ih pak ubije, da će odmazda biti strašna. To nekima deluje neverovatno, ali u svakom modernom sukobu, vladari zaraćenih strana često imaju kontakt u nekim trenucima. Čak i ako svojim narodima i međunarodnoj zajednici pričaju drugačije, da bi ispali face pred svima. Uostalom, i za vreme Jugo ratova toga je bilo kolko oćeš. Stoga sam siguran da su i naši i Ameri s vremena na vreme imali kontakt na najvišim nivoima. Sad, ne kažem da je to bio razlog što piloti nisu uhvaćeni, jer ne znam. Ali ne isključujem to. No, u svakom slučaju to što piloti nisu uhvaćeni ne vidim kao neki neuspeh naše vojske.

spatiotecte » Čet Dec 03, 2020 8:34 pm[/url]":20z676q7]
Pa jedna francuska ima jedva 199 tenkova, eto čak manje i od Srbije.

Ne treba tako da gledaš. Mnogo je kompleksnije od toga.

Isto kako su oni planirali tačku evakuacije mogli su i naši da predvide mesta ulaska helikoptera i da bar pokažu da možemo koliko bilo. Ali, ako ti 3 helikoptera uđu 50km u teritoriju, spuste se i niko ni da ih vidi... To ipak nije + znak naše vojne moći. A da ne pričam koliko puta su bar u mom kraju sizali vojsku noću da se lomata po brdima, navodno loveći pilota.
Prvih dana jedinica razmeštena u selu koje joj je ratni raspored. Danju, vojska sedi napolju, na livadi, kamioni oko kuće, između četa cirkulacija smb vozilima. Dođe veče, kamioni idu u šumarak u zaklon i naravno, daje straža, a vojska u kuću oko koje je celog dana bila izložena. Gde je tu logika? Mi amo negodovali, ali mi smo topovska hrana samo. Ima ko misli. Taj neko je 7 dana kasnije shvatio da je bilo prviše eksponiranja, pa se kolona u sred sunčanog dana seli na drugu lokaciju. Onda je opet niz dana trebalo da se sete da se vozila ne smeju kretati u koloni. Pa onda još koji dan da ograniče upotrebu smb i vozila i odeće. Sa takvom logikom i doktrinom sa sredine prošlog veka mi nismo imali nikakve šanse. Sreća je pa njih nisu zanimali ti mikrociljevi vojnog kaktera.
Mnogo toga se videlo da škripa i ne štima. Ali, i takvi smo pobedili 19 bajmoćnijih zemalja, javljao je tada Dnevnik.

 

[Veliki Vracar]

А није ти пало на памет, када си већ тако аналитичан, да тада нико ни под разно није имао намеру да обара те хеликоптере, поубија велики број њихових војника и изазове жестоку неселективну одмазду наложених и осрамоћених зликоваца... :?

 

[Dart]

Koji ce nam onda vojska ako nemaju nameru da obaraju neprijateljske letelice i ubijaju zlikovce ?
Pa nije to neko hipi udruženje...

 

[Perkan]

Veliki Vracar » Sre Dec 16, 2020 2:10 pm[/url]":3lj8srpg]А није ти пало на памет, када си већ тако аналитичан, да тада нико ни под разно није имао намеру да обара те хеликоптере, поубија велики број њихових војника и изазове жестоку неселективну одмазду наложених и осрамоћених зликоваца... :?

Helikopteri lete nisko.
Vrlo je moguće da nije bilo ni načina da ih PVO zahvati, posebno ako su misija spašavanja izvođene noću...

Ma daleko im lepa kuća, eto im i pilot i helikopter... samo nek idu bestraga i ne vraćaju se...

 

[branik]

Ишли су и враћали се, вршљали како су хтели. Војсци је недостајала оперативност слобода одлучивања на терену. Видео сам по селима масу одељења (по неколико људи који су наизменично дежурали) ракеташа са ручним лансерима којима није дато нникакво упутство када, по чему да дејствују. Шта си онда радили, бројали врапце?
Лакл је данас паметовати са ове дистанце од скоро 22 године.
Онај ко је био део тога, могао је да види сву беду нашег положаја тада. На свим нивоима видела се безидејност и паника врха пред оном силом. Много је дана прошло док је велики део и војничког и старешинског кадра схватио да је то стварни, поприлично асиметрични рат, а не војна вежба са алкохолисањем и бегом од жена.
Била је то прилика за неке да окрену своје послове. Једино им је ту атмосферу кварила стална опасност од, моуће копнене интервенције. Какав би тек тад циркус настао.
Највећи део рата команда једне велике единице налазила се на Златибору. Постојала су градилишта која су и отварана и која су радила све време. Тих месеци отпочела је ова бесомучна градња на Зл. Небројено пута видео сам пословне делегације. Не заборавите да је коју годину након рата тада високи високи официр (у току рата и повишен) ухапшен као део неке грађевинске мафије, не заборавите да је главни члан његовог обезбеђења недуго после рата виђен у читуљи са београдског асфалта.
Увек је било: некоме рат, а некоме брат.
А људи су гинули. Можда би одмазда за оборене хеликотере били у тренутку страшна, али сам сигурсн да други пут не би тако дрско. кретали. Гинула су деца, а децу не могу да праштам! Отпочетка сам сигуран да је постојао неки дил наше државе са њима у смислу објеката који ће бити погођени. Објасните ми како је зграда поште и телекомуникационог центра у Ужицу испражњена 7 дсна пре почетка, док се у касарну улазило регуларнопрвих десетак дана (радила кухиња, магацини, радионице...) На крају, пошта је срушена у два наврата 22.4. и 8.5.а касарну је тек развалио Лидл, наших дана.
Само учесник и неко ко је у свему томе био изнутра, може да дискутује о томе. Ако смо и неке знаке отпора пружили, ако смо пробушили који авион а јесмо) урсдили смо то искључиво захваљујући личној иницијативи спретних људи на терену, а не стратешком деловању команде војске. Сад, са 22 године дистанце, за неку епску причу нема простора, поготово не за ону шббкбб.
Ни 22 године касније ми немамо тачан попис жртава. И то нешто каже, посебно кад знамо клји делови садашњег апарата власти су је чинили и онда. Зато ја сваку њихову причу том времену, о Кошарама, рецимо, доживљавам као демагогију и нажалост, некрофилију.

 

[branik]

Тадсшњем врху државе није одговарао никакав озбиљнији сукоб. Најбоље им је, за унутрашњу употребу одговарала, улога жртве, улога у којој је прича о међународној завери покривала спољнополитичке брљотине, грозне грешке на Косову и све израженији обрачун са политичким противницима (Ћурувија, Стамболић, до данас не разјешњени атентсти на Вука...), слободом штампе...
Највећи домет организованог отпора којим је власт залуђивала народ, биле су Таргет акције, перформанси по мостовима за које су знали да неће бкти срушени, и наравно, на крају слављење величанствене победе чији бенефит смо одмах видели: Кумановски споразум потписан на нивоу пуковника (прање руку?) и напуштање дела територије. Чудно се овде пише пораз, зар не?
Све то, било је намењено за широке слојеве народа, не баш способне да критички мисле, како би имали представу како се мудри вођа храбро бори. Ипак, знамо шта се десило само нешто више од годину дана касније.
Сличне појаве, прилагођене данашњим околностима, виђамо и данас. А удео немислећег народа се повећао, јер су многи од оних других, током последње деценије одлепршали одавде, уморни од тих стлних победа након којих смо имали свега мање.
За фат 1999. осим срца момака који су се одазвали отаџбини (не властима), нисмо имали ништа.
У свему смо каснили деценијама - и у опреми и у менаџменту и доктрини. Ништа нису као поуку извукли из Кувајта, Ирака... Него, како је шездесетих било замипљено, гуслај...

 

[Perkan]

branik » Čet Dec 17, 2020 9:13 am[/url]":1pe6hkrg]Ишли су и враћали се, вршљали како су хтели. Војсци је недостајала оперативност слобода одлучивања на терену. Видео сам по селима масу одељења (по неколико људи који су наизменично дежурали) ракеташа са ручним лансерима којима није дато нникакво упутство када, по чему да дејствују. Шта си онда радили, бројали врапце?
Лакл је данас паметовати са ове дистанце од скоро 22 године.
Онај ко је био део тога, могао је да види сву беду нашег положаја тада. На свим нивоима видела се безидејност и паника врха пред оном силом. Много је дана прошло док је велики део и војничког и старешинског кадра схватио да је то стварни, поприлично асиметрични рат, а не војна вежба са алкохолисањем и бегом од жена.
Била је то прилика за неке да окрену своје послове. Једино им је ту атмосферу кварила стална опасност од, моуће копнене интервенције. Какав би тек тад циркус настао.
Највећи део рата команда једне велике единице налазила се на Златибору. Постојала су градилишта која су и отварана и која су радила све време. Тих месеци отпочела је ова бесомучна градња на Зл. Небројено пута видео сам пословне делегације. Не заборавите да је коју годину након рата тада високи високи официр (у току рата и повишен) ухапшен као део неке грађевинске мафије, не заборавите да је главни члан његовог обезбеђења недуго после рата виђен у читуљи са београдског асфалта.
Увек је било: некоме рат, а некоме брат.
А људи су гинули. Можда би одмазда за оборене хеликотере били у тренутку страшна, али сам сигурсн да други пут не би тако дрско. кретали. Гинула су деца, а децу не могу да праштам! Отпочетка сам сигуран да је постојао неки дил наше државе са њима у смислу објеката који ће бити погођени. Објасните ми како је зграда поште и телекомуникационог центра у Ужицу испражњена 7 дсна пре почетка, док се у касарну улазило регуларнопрвих десетак дана (радила кухиња, магацини, радионице...) На крају, пошта је срушена у два наврата 22.4. и 8.5.а касарну је тек развалио Лидл, наших дана.
Само учесник и неко ко је у свему томе био изнутра, може да дискутује о томе. Ако смо и неке знаке отпора пружили, ако смо пробушили који авион а јесмо) урсдили смо то искључиво захваљујући личној иницијативи спретних људи на терену, а не стратешком деловању команде војске. Сад, са 22 године дистанце, за неку епску причу нема простора, поготово не за ону шббкбб.
Ни 22 године касније ми немамо тачан попис жртава. И то нешто каже, посебно кад знамо клји делови садашњег апарата власти су је чинили и онда. Зато ја сваку њихову причу том времену, о Кошарама, рецимо, доживљавам као демагогију и нажалост, некрофилију.

Odličan, otrežnjujući post...
Čak i ako možda ne bi trebali 100% da generalizujemo stvari u ovim bojama, zlu ne trebalo, trebamo ga tretirati kao 100% tačan u globalu.
I onda iz toga moramo izvući neophodne pouke.

I za vreme Prvog rata, bilo je svega i svačega... i dezertiranja i nakupaca i liferanata i bogaćenja...
Ali to nije izmenilo karakter te borbe, koja je i dalje čista, epska i herojska.

Stvar se uvek svodi na dva faktora:
- koliko je vlast odlučna da rat vodi svim raspoloživim sredstvima
- koliko je stanovništvo uvereno u ispravnost borbe imajući u vidu potrebnu krv kojom se ta borba mora platiti.

14te smo imali potpunu odlučnost po oba faktora.
99te smo imali značajnu, mada ne potpunu odlučnost stanovništva, ali i vrlo mutnu odlučnost vlasti... da li je to sad zbog straha, nesnalaženja, strategije, dogovora ili čega već - otvoreno je pitanje.

Bilo kako bilo, zarad budućih generacije koje će morati, i ponavljam, morati ići u rat, 99ta se mora donekle obaviti pozitivnim mitom. Ima tu primera na pretek: Milenko Pavlović, Košare, Paštrik i tako dalje.

Običan građanin nije baš glup... zna on dobro za sva sr....nja.... ali on stvara mit o herojskoj borbi, ne toliko što mu to lično godi, koliko je svestan da će taj mit biti hrana budućoj generaciji da se bori, kad na njih dođe red. On zna da mi nemamo oružja za nadmoćan odgovor neprijatelju i shvata koliko mit u moralnom smislu može dobro da zameni rakete i avione.

A detalji, bilo da su oni prijatni ili neprijatni, trebali bi ostati u domenu stručne analize i pouka da se naredni put barem nešto od toga izbegne.
Branikov post je tipičan primer toga - reći neprijatne istine, ali u zatvorenom krugu ljudi.

 

[Bender Rodriguez]

Ma koliko ljudima smetalo ovo što kaže Veliki Vračar, čovek je u suštini u pravu. Znam da mnogi ljudi svaki rat gledaju kroz naočare ''sve ili ništa'' ili ono ''on ili ja, neko mora da umre''. Ali nije baš tako uvek i svugde. Pogotovu kad slabija sila ratuje protiv jače.


Kad su Rusi desantirali na Krim, mislite da tog jutra Kremlj nije saopštio Kijevu (naravno, nezvaničnim tokovima) šta ih čeka i šta će biti ako ijedan Ukrajinski vojnik zapuca na Ruskog? Sad će neko reći ''pa dobro, pucali su i pucaju na njih u Donbasu''. Pa da. Ali prvo, Donbas je drugi front. Drugo, Donbas se zapalio posle aneksije Krima. Treće, u Donbasu niko od separatista ne nosi uniforme tako da izgleda kao Ruski vojnik. Čak ni Ruski plaćenici, dobrovoljci i agenti tamo se ne predstavljaju kao Ruska vojska nego kao Ukrajinci.

Dakle ma koliko to običnom čoveku izgledalo nepravedno i čudno, nije svaki rat u izvedbi i na relaciji ''mi se sad borimo do smrti pa ko preživi, pričaće''.

Znali su naši vrlo dobro šta nas sve čeka ako namerno ubiju nekog pilota. I 99' u Jugoslaviji i onomad ranije u Bosni.
Narod te godine jeste bio odlučan i istrajan protiv bombardovanja. Ali kada bi stvari eskalirale, eksaliralo bi bombardovanje. A kada bi se to okončalo (s još većom štetom po nas) a mi i dalje pružali otpor, samo bi dodatno zavrnuli sve slavine i granice i odsekli nas od sveta. Tu se sad postavlja veliko pitanje na koje je teško dati odvoror - šta bi Rusija radila u tom slučaju. Pogotovu imajući u vidu njene trupe na Slatini.

Mada, znajući njih, a i znajući vreme i garnituru koji su tada bili u Moskvi, verovatno ne bi ništa uradila. A Jugoslavija bi ostala sama da crkava i truli. A ne da je bila izmorena, nego bi pukla posle par meseci. Što ni ne čudi, pošto smo te decenije baš fino bili nanizali rat za ratom. I pukli u svakom. I pride smo imali i sankcije, nemire, bedu i kriminal nenormalnih razmera. Ni jake države i stabilne države ne bi dugo potrajale tako, a kamoli SRJ.