Ne znam odakle počinju ocene "poraženi" i "poniženi", ali fakat je da su Rusi krenuli u rat sa pogrešnim procenama, da su očekivali da će da ih dočekaju kao oslobodioce, da su očekivali još jednu brzu pobedu kao na Krimu, ali i da su pokušali da zauzmu Kijev (i nemoj da mi neko kaže da nisu, jer nismo zaboravili propali pokušaj zauzimanja aerdroma i dovlačenja teške tehnike avionima, kao i one kolone koja je stigla do grada... pa ništa), da im ginu generali, da su izgubili krstaricu na otvorenom moru koja je pružala PVO, da im buše tenkove k'o sir....
Ne znam da li je to baš svima jasno... ruska vojska je ono što se zove "artilerocentrična"... da svoje ratovanje zasniva na vatrenoj moći artiljerije, na rušenje gradova VBR-ovima, balsitičkim i krstarećim raketama, haubicama... zašto?
Zato što se ceo poredak, establišment, sistem, državni aparat... plaši sposobne pešadije, sposobnih trupnih i štapskih oficira, zato što je takva vojska moguće oruđe za izvođenje državnog udara. Više ulažu u kadrove za službe bezbednosti, sposobni oficiri koji misle svojom glavom ne napreduju u vojsci. Zato kad se zarati, stvari slabo funkcionišu na terenu, pa generali moraju da budu bliže frontu... a onda i ginu, kao sada, jer znaju Ukrajinci dobro svog protivnika.
I sada, kada se Ukrajinici nisu uplašili i predali na startu, kada se ruska pešadija i kada su se ruski tenkovi zaglavili zbog loše obuke, komandovanja, logistike...gubitaka... kad im čak i čuveno rusko "sporo melevenje" protivnika ne ide, opet se okreću - artiljeriji, pa udri masovno po gradovima, po civilnoj infrastrukturi, hipersoničnim raketama na jeftine ciljeve, sve u nadi da će to naterati Ukrajince na predaju. Samo. stvari su otišle predaleko....
Poenta: nije u onome što "imaš" u magacinu i na paradi, nego u onome u sebi.