Vojna parada za 70godina oslobođenja Beograda

[Delija]

Неки сте ослобођени а неки смо остали окупирани, само од друге чизме, неретко још суровије. Нпр:

Војним пучем од 27. марта 1941. године, краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним а намесништво на челу са његовим стрицем Кнезом Павлом било је збачено.[29] Кнез Павле је до тада као први краљев намесник држао и положај помоћника врховног инспектора целокупне војне силе Југославије, па је стицајем новонасталих околности морао је да преда дужност. Извршена је промена уредбе о врховној инспекцији војне силе и одређено је да положај помоћника врховног инспектора буде замењен са новим положајем врховног инспектора војне силе у чину војводе или армијског генерала. Пошто је Бојовић био једини живи војвода, именован је на ову дужност.[30] Указом краљевске владе од 3. априла 1941. на предлог министарског савета, 83. годишњи војвода Бојовић је реактивран и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Председник владе армијски генерал Душан Симовић и министар војске и морнарице армијски генерал Богољуб Илић, посетили су војводу Петра Бојовића у његовом стану и том приликом га известили о донетој одлуци. Овом за војводу радосном догађају присуствовала су и његова два сина. Симовић је том приликом нагласио да ће господин Војвода сву своју војничку способност и врлине као и своје дугогодишње војничко искуство употребити на добро нашег младог дичног Краља и Отаџбине.[31] Трансформисањем Главног генералштаба у Штаб Врховне команде пред Априлски рат, именован је за помоћника Врховног команданта краљевске југословенске војске, младог краља Петра II. Заједно са краљем и владом Душана Симовића 7. априла 1941. године, отпутовао је у Севојно а потом на Пале. Одатле је одступајући пред агресором, стигао до Никшића. Краљ и влада су му 15. априла понудили одлазак из земље, међутим он је заједно са принцом Ђорђем, одбио да авионом напусти земљу. Немци су га убрзо заробили.[2][32]

Завршетком Априлског рата Војска Краљевине Југославије доживела је слом својих снага. Заједно са својим кћеркама увиђајношћу немачких снага, дозвољен му је повратак из Сарајева преко Врњачке Бање у Београд. Немци су покушали да искористе и злоупотребе његов углед у народу и ставе га у своју службу. Посетио га је Франц Нојхаузен, генерални опуномоћеник Рајха за привреду Србије. По доласку у његову кућу поздравио га је и рекао да зна шта он значи за српски народ, па га због тога позива на сарадњу са органима и снагама Рајха у Србији у интересу српског народа и Рајха. Војвода је немачком изасланику одговорио:
Викицитати „Господине, ви знате да сам ја по професији војник, да ценим сваку војску, па и вашу војску. Ваша војска у овом тренутку је окупатор моје земље и ја ни у каквом облику, све док окупација траје, са том војском не могу сарађивати.“

Са лица надменог Пруса није се могло разабрати како је примио ове речи. Стари војвода је на крају рекао:
Викицитати „Молим вас да ми учините услугу и обезбедите да док окупација траје праг моје куће не пређе немачки војник, а ја се обавезујем да за то време нећу из куће изаћи.[14]“

Немац је овај став и жељу старог ратника прихватио и до краја рата обе стране су се држале тог договора. Испред његове куће постављена је стража и од стране немачких окупационих снага третиран као ратни заробљеник. Сазнавши за положај војводе, 21. августа 1941. године, армијски генерал Душан Симовић преузима у егзилу његов дотадашњи положај помоћника врховног команданта.[33] Том одлуком војвода је разрешен претходне дужности и стављен на располагање. Током Другог светског рата, због старости није учествовао али је 10. децембра исте године, упутио писмо армијском генералу Дражи Михаиловићу подржавајући Југословенску војску у отаџбини.[28] Окупацију је проживео у изолацији и дочекао ослобођење.[5] Немци војводу за све време рата нису дирали; напротив, имали су дубоко поштовање према овом славном ратнику и њиховом противнику из Првог светског рата.[34] Запажено је да је шетао по својој башти обучен у свечану војводску униформу.[15]
Последња слика остарелог војводе Петра Бојовића, 1944. године у својој кући.
Последње године (1944—1945)

По ослобађању Београда крајем 1944. године, припадници ОЗН-e су упали у кућу војводе Бојовића. Остарели војвода, обучен у кућни мантил и не знајући о коме је реч, зачуђено је упитао официре НОБ-а, да му се представе. Официри испрва нису обраћали пажњу на њега, мислећи да се ради само о неком анонимном старцу. Међутим, када су на столици спазили шињел са војводским ознакама, почели су да се опходе према њему на крајње недостојан начин, да га шамарају и понижавају, док је војвода само немоћно гледао како му по кући разбацују и газе униформу, одликовања, сабљу и слушао увреде. Након тога је ухапшен.[e][34] Млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га војници понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био сарадник четника.[35] У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Пуштен је кући у видно измученом стању. Преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Није испоштовано право на сахрану о државном трошку, па је његово тело на таљигама превезено на Ново гробље. Сахрањен је скромно, 20. јануара, без војних почасти у породичну гробницу, а сахрани није присуствовао нико, јер је пред саму сахрану, ОЗН-а преко Радио Београда објавила вест да ће, ако неко од грађана Београда покуша да дође на сахрану војводе Бојовића на Новом гробљу, бити ухапшен и кривично гоњен.[34][13]

Дуго после смрти је био проскрибован, а његова породица изложена најгрубљем понижавању. Супруга војводе Бојовића, Милева написала је писмо 26. априла 1946. године, Јосипу Брозу Титу, молећи га да јој каже где јој је син затворен и због чега је ухапшен, уверавајући га да никакво зло ником није начинио. Међутим Броз је није удостојио одговором. У то време породица Косте Ракића се старала о Милеви Бојовић[f] до њене смрти 1956. године. По изласку из затвора Добрица није затекао мајку у животу.[35][14]
Кућа војводе Петра Бојовића

О војводи Петру Бојовићу се из иделошко-политичких разлога дуго ћутало. Није се знало чак ни где је сахрањен. На његовом просечном споменику били су уклесани само име, презиме и војни чин, који су се тешко могли уочити, па је 1989. године Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године поставило спомен бисту.[34][37] Последњих година је почела одређена рехабилитација његовог дела и личности, заслуга и части. Тако је у Новој Вароши, на Видовдан 28. јуна 1997. године, откривен споменик у знак захвалности за седам ратова у којима је учествовао.[34]

У сваком случају, честитам вам ослобођење. За нас потпуно ослобођење тек предстоји.

 

[relja]

Hvala na čestikama, i izdrži još malo: ako robuješ 70 godina - ne može još dugo da traje.
Ako ništa, bar ti vreme brže prolazi od kad su uveli internet...

 

[ZvezdarkaVracaric]

Ко не поштује погинуле за слободу, ту слободу није ни заслужио.

 

[laki72]

@Delija
Razimem tvoje stanoviste i gledanje na dogadjanja iz nase novije istorije.
Pa ipak, koliko toliko moramo postovati danasnji datum, datum kada je iz beograda oteran nemacki okupator.
To kako su se oslobodioci iskompleksirani i indoktrinirani od politickih komesara ponasali svakako je jedna tuzna stranica nase istorije, koja jos uvek nije dovoljno istrazena i rasvetljena.
Pa ipak, i pored sirovosti i surovosti 'oslobodilaca' prema odredjenim skupinama gradjana, neosporno je 20. oktobra 1944. zavrsena nemacka okupacija Beograda, sto je za vecinu gradjana ipak bilo oslobodjenje.

 

[Борчанац]

Или је већина тек тада упознала страх и терор. Хиљаде су убијене у тада релативно малом Београду.

 

[laki72]

Ok, mozda.
Volim istoriju, onako amaterski (tako da kazem), ali smatram da se za sva ta dogadjanja ne mogu jos izvuci tacni zakljucci. Suvise je bilo surovo vreme, a surove su bile sve strane. Do kraja 80-tih je postojala samo jedna verzija, onda se na tu verziju 'popisalo' pa je bilo 'IN' negirati sve to, a podrzati drugu, do tada 'zabranjenu istinu'.
A istina ko istina, uvek je negde izmedju.
Partizani, nemci, rusi, nedicevci, ravnogorci, pecancevi, ljoticevci...
Ko je tu koga vise za___, Bog sveti zna. A narod ko narod, uvek placa cenu...

 

[Гага]

Мој покојни отац је био један од ослободилаца Београда, био је борац Шесте Личке Пролетерске Дивизије "Никола Тесла".

 

[Delija]

И тај детаљ много говори. За време окупације у Београду је било између једног и ниједног комунисте. У Шумадији су се једино прославили по злочинима и уништењу ЈВуО која је држала делове Србије слободним док КП Србије и организован партизански покрет у истој практично није ни постојао. И на крају, не ослободише скоро ништа у Србији а да главни посао није одрадила црвена армија.

Ako ništa, bar ti vreme brže prolazi od kad su uveli internet...

Ово је као била увреда, провокација? Сврставаш ме у шаблон наложеног, необразованог клинца који сере по интернету и не ради ништа у животу? Има бар десет људи са овог форума који ћете разуверити.

Ко не поштује погинуле за слободу, ту слободу није ни заслужио.

Апсолутно се слажем. Данас славите оне који су ослобођење започели убијањем бораца за слободу и уништавањем државе коју су ослобађали. Претходно су до 22. јуна 1941. године и званично сарађивали са окупатором. После само по потреби, тј кад су се борили против ЈВуО.

Лаки72, да не буде забуне, ја сам апсолутно захвалан совјетској армији која је почистила нацистичку гамад из наше земље и ослободила Београд али немам ни трунке поштовања према Титовим бандитима, опортунистима и гребаторима, са изузетком просечног неинформисаног сељака или партизана који се искрено и на частан начин борио за слободу. Таквих је било подоста и у мојој породици и поносим се њима. Проблем је у томе што су их водили опортунисти, припадници другог народа а потом чак и остаци НДХ кадра. Проблем је и што су рат почели као сарадници окупатора, што су у Србију ушли као противници народа, у којој су постали озбиљна снага тек 1944. године, што су вршили злочине на сваком кораку, што су уништавали државни апарат Краљевине и њену елиту (имате Титову изјаву у политици из 1950. године како се хвали тиме), што су се борили против регуларне војске у отаџбини, што су сарађивали са усташама, што су без суђења само у Србији убили најмање 50.000 људи, што је сама "административна" подела СФРЈ била неправедна и суштински антисрпска. Одговорни су и за негативну селекцију у друштву, десетковање интелектуалне и културне елите и на крају, одгворни су за највећу пљачку приватне имовине у историји овог дела Европе.

 

[Вожд]

Неизбалансирани ставови засновани на недовољном познавању историјских чињеница и политичким предрасудама изнесени у маниру острашћености само доприносе да останемо заглављени у балканском живом песку сукоба идеологија 19. века.

 

[Ventilator_BGD]

И тај детаљ много говори. За време окупације у Београду је било између једног и ниједног комунисте. У Шумадији су се једино прославили по злочинима и уништењу ЈВуО која је држала делове Србије слободним док КП Србије и организован партизански покрет у истој практично није ни постојао. И на крају, не ослободише скоро ништа у Србији а да главни посао није одрадила црвена армија.

Ako ništa, bar ti vreme brže prolazi od kad su uveli internet...

Ово је као била увреда, провокација? Сврставаш ме у шаблон наложеног, необразованог клинца који сере по интернету и не ради ништа у животу? Има бар десет људи са овог форума који ћете разуверити.

Ко не поштује погинуле за слободу, ту слободу није ни заслужио.

Апсолутно се слажем. Данас славите оне који су ослобођење започели убијањем бораца за слободу и уништавањем државе коју су ослобађали. Претходно су до 22. јуна 1941. године и званично сарађивали са окупатором. После само по потреби, тј кад су се борили против ЈВуО.

Лаки72, да не буде забуне, ја сам апсолутно захвалан совјетској армији која је почистила нацистичку гамад из наше земље и ослободила Београд али немам ни трунке поштовања према Титовим бандитима, опортунистима и гребаторима, са изузетком просечног неинформисаног сељака или партизана који се искрено и на частан начин борио за слободу. Таквих је било подоста и у мојој породици и поносим се њима. Проблем је у томе што су их водили опортунисти, припадници другог народа а потом чак и остаци НДХ кадра. Проблем је и што су рат почели као сарадници окупатора, што су у Србију ушли као противници народа, у којој су постали озбиљна снага тек 1944. године, што су вршили злочине на сваком кораку, што су уништавали државни апарат Краљевине и њену елиту (имате Титову изјаву у политици из 1950. године како се хвали тиме), што су се борили против регуларне војске у отаџбини, што су сарађивали са усташама, што су без суђења само у Србији убили најмање 50.000 људи, што је сама "административна" подела СФРЈ била неправедна и суштински антисрпска. Одговорни су и за негативну селекцију у друштву, десетковање интелектуалне и културне елите и на крају, одгворни су за највећу пљачку приватне имовине у историји овог дела Европе.

У неким околностима посебно у шумадијској области, лично четнике би назвао терористима и бандитима. Али скроз небитно, јер ова парада са комунистима је имала додирних тачака само у одсвиране 2 песме. Наш прешједник није споменуо ни НОБ, ни земљу која је у рату учествовала, нити партизане, а да подсетим у целој причи актери су партизани и црвена армија.

Са друге стране, бесмисленост целе приче је привлачење Путина црвеноармејством и целом том причом да дође у србију, како би се наизглед народу руководство приказало у руху Русофилства, а стварност је сасвим супротна. Хоћу рећи они телефонски позиви бајдена 2 пута за недељу дана, као и реферисање ангели меркел 2 дана после посете путина. Једна велика лажовизија око целе параде.

Да не причам о томе да су покушали да оперу општи утисак народа о војсци, која се на делу показала трагично у операцији обреновац пре свега пар месеци, што су реално и успели, судећи по коментарима људи. Подсетио би само оне који не разумеју о чему причам на оно излагање Лазањског непосредно после поплава које нема ко није чуо и коментарисао, а које се тиче опште организованости наше војске у кризним ситуацијама. И сад су се дрзнули да за параду извуку амфибије са отпада широм србије, да као прикажу готовост. Срамота.

 

[relja]

...
Ово је као била увреда, провокација? Сврставаш ме у шаблон наложеног, необразованог клинца који сере по интернету и не ради ништа у животу? Има бар десет људи са овог форума који ћете разуверити.
...

Veruj mi, imam pametnija posla nego da tebe provociram.
Svaka tebi čast na projektovanju, idejama, crtanju u struci, ali tvoja pisanja kada ti skoči pritisak na pomen "mrskih komunista" .... znaš, treba ponekad napraviti otklon i razmisliti kako te vide ljudi sa strane..

 

[Delija]

Баш ме брига како ме виде људи са стране када пишем о комунистима. Битно је да вас све чудније гледају када браните те бандите, дедињске и усташке квази-комунисте.

Просто, историјске чињенице вас негирају. СФРЈ је трајала колико и бандити који су је основали а једина сврха јој је била заокруживање сусједних територија за шта је устав 1974. године најдиректнији и необориви доказ. Још 1945. године смо имали доминантну хрватску КП која је претила ратом ако Вуковар, цела Славонија и Барања не припадну њиховој федералној јединици. И после неко прича о ослобођењу, братству и јединству. А економска страна приче је посебно занимљива. Ми данас живимо у нечему што је ништа више до последица комуњарског излета у отимачину имовине и управљање ничијим и свачијим.

Овде се здраво за готово узимају комуњарски фалсификати као необориве чињенице. Нико просто ни жели да их доведе у питање и покуша да мисли својом главом.

Ма само кад би кренули од оних најбаналнијих ствари. Рецимо изглед ЈВуО војника са једне и Партизана са друге. Као историјске чињенице се узимају булајићеве карикатуре. А ја сад овде могу да вам поставим на десетине фотографија ЈВуО из 1943-44. године где су сви подшишани, обријани и у регуларним униформама краљеве војске. Ма чак и без тога, довољно је само видети ону историјску фотографију свечане смотре приликом формирања војске НОБ-а из, беше децембра 1941. године на којој се лепо види да су комунисти свој изглед пришили четницима.

Заправо, да неког заиста интересује истина и објективна слика дешавања из тог рата потражили би чињенице у страним изворима и архивима који су једини објективни. Ту имате толико пикантерија о комунистима и њиховој реалној снази и учинку, поготово у Србији.

А било би лепо и видети колики проценат становништва зна војни и интелектуални педигре Драже Михаиловића и његове заслуге у свим ратовима, од балкнских до другог светског. Ма не верујем да би и 5% знало да бекне на ту тему. А о његовим демократским и либералним ставовима које је имао понешто зна тек шачица људи у целој Србији,

Битно је да сваки 40+ грађанин зна све о махом фантомским партизанским офанзивама и да совјетско ослобођење Србије приписује партизанима.

 

[relja]

I tebe će čudno da gledaju kada kažeš da si ostao okupiran 1944.
Ali danas svako ima pravo da se oseća i izjašnjava kako hoće...

 

[Delija]

I tebe će čudno da gledaju kada kažeš da si ostao okupiran 1944.
Ali danas svako ima pravo da se oseća i izjašnjava kako hoće...

Звучало је као да жалиш за добрим старим временима када се за посету гроба најславнијим српским војсковођама или за по коју похвалну о тим херојима ишло у затвор. Шта да ти кажем, слобода говора је још једна тековина ројалиста и демократа која је била потпуно страна вашим измишљеним ослободиоцима.

И по последњи пут. Совјети јесу ослободили Србију али иза њихових тенкова су дошли неки нови људи који са Србијом углавном нису имали много везе и који су, између осталог, ускратили овај народ за многе слободе, горепоменута слобода говора је најочигледнији пример.

 

[relja]

Neka ti zvuči kako god ti želiš da ti zvuči, ja te neću ni ubeđivati niti se truditi, jer svaka napisana reč te još više potpaljuje

 

[Delija]

За крај, још једном да честитам вашим ослободиоцима који су све своје изворне планове остварили, скоро до детаља.

Ево мени омиљеног саопштења КПЈ из 1929. године

“Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија! Живела радничко-сељачка влада! “

„Прокламовање Југославије на место данашње Краљевине СХС и истовремено административна подела земље на девет бановина, представља круну хегемонистичко-империјалистичке политике крваве владавине великосрпског фашизма. Прокламацијом војно-фашистичке диктатуре, државни удар од 6. јануара поставио је између осталог себи као циљ отварање народног ‘јединства’ помоћу стапања свију народа Југославије у јединствену нацију. То што није био у стању да спроведе Балкански парламент, великосрпска буржоазија намерава да спроведе грубом отвореном силом војно-фашистичке дитатуре. Десетомесечни биланс владавине београдских џелата јасно је показао и доказао, шта он подразумева под народним јединством и како он остварује то јединство. Нова подела земље у суштини означава распарчавање угњетених народа, њихово још веће и безочније национално тлачење и експлоатацију.

У току десет месеци своје насилничке владавине београдски тирани на челу са Александром Последњим наставили су у свим правцима државног живота безобзирну, бруталну, варварску политику великосрпске буржоазије; они су несрпске народе и у привредном и у културном погледу неограничено угњетавали, лишавајући их свих политичких права. Они су револуционарни кадар народно-ослободилачких покрета терорисали, прогањали, хапсили, а у затворима грозно мучили и убијали.

По налогу крвавог псета – генерала Живковића, већина је вредних школа у Хрватској затворена националним мањинама – Немцима и Мађарима не дозвољава се да на свом језику обављају наставу на народним школама. Према угњетеним народима води се отворено непријатељска, управо окупаторска политика. Њима се не само не додељује земља на основу аграрне реформе, већ их се третира као ‘туђи’ елемент, истовремено када белогардистичким врангеловским бандама додељује најбољу земљу. Разумљиво је то услуга за услугу. Богато искуство у светским расправама против совјетских радника и сељака са особитом халапљивошћу усваја српска монархија, примењујући исто средство против радника и сељака угњетених народа Југославије.

Кредитна политика – Народне банке, Хипотекарне банке итд. најјасније говоре како србијанска буржоазија и монархија разумеју народно јединство и равноправност. Ове су банке највише позајмица дале српским филијалама. Из извештаја Хипотекарне банке види се да су 1928. године српске филијале у Нишу и Београду добиле 1.003.088 динара, док су све остале филијале у земљи примиле 704.500.086 динара. У Македонији и Косову проводи се безобзирна колонизаторска политика. Феудални поседи у Македонији нису уопште раздељени месном становништву. Највећи део тих поседа добили су краљ и остали великосрпски агенти и политичари. Диктатура је одредила кредит од 30 милиона динара у циљу колонизације Македоније и Косова.
Али најбруталнија колонизација спроводи се на Косову. Помоћу велеиздајничких процеса отима се имовина читавим селима. Албанци се протерују, а на њихово место насељавају за режим поуздани Срби.У сврху што бржег србизирања ових крајева, (прајслес ) према новој подели косовски крај је подељен у три бановине. Моравску, Зетску и Вардарску. Војно-фашистичка диктатура поделила је Косово међу Зетском и Моравском бановином иако овај крај нема никаквих заједничких економских веза и интереса. Диктатура је овде поставила исти циљ као и у подели Хрватске, Босне и Далмације – стварање великосрпске превласти у већини бановина и продужење дивљег политичког, економског и националног угњетавања. Подела земље на девет бановина – пашалука у којима ће бан бити у ствари паша у свом пашалуку и који ће бити слепо оруђе у рукама београдских тирана, спроводиће крваву политику великосрпске, војно фашистичке диктатуре националног угњетавања и експлоатације радног народа. Упркос томе што владајућа великосрпска нација има само 30 одсто целокупног становништва, њој се вештачким путем осигурава већина у шест бановина.

Широке радне масе и угњетени народи треба да су свесни тога, да је злогласним актом од 9. октобра њихово окивање у гвоздене ланце и зверско национално и економско угњетавање од стране великосрпске хегемоније. Са називом ‘бановине’ великосрпски фашизам у савезу са крупном буржоазијом угњетених народа покушава да поново обмане пре свега широке хрватске сељачке масе, које се боре кобајаги за форму – бан, а не за садржину – ослобођење испод јарма великосрпске монархије. Комунистичка партија Југославије је једини борац против невиђене реакције и белог терора београдских угњетача. Угњетени народи треба да знаду да је њихов једини вођа у народно-ослободилачкој борби Комунистичка партија. Само у савезу са радницима и сељацима они могу остварити своје народно ослобођење. Само јединственим револуционарним фронтом радника, сељака и угњетених народа може се срушити војно-фашистичка диктатура и остварити самоопредељење народа до отцепљења.

Доле са војно-фашистичком диктатуром! Доле са крвавом србијанском монархијом! Доле велико-српска политика националног угњетавања! Живео савез радника, сељака и угњетених народа! Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија! Живела радничко-сељачка влада! Живела федерација радничко-сељачких република на Балкану!“

 

[Ventilator_BGD]

I tebe će čudno da gledaju kada kažeš da si ostao okupiran 1944.
Ali danas svako ima pravo da se oseća i izjašnjava kako hoće...

Звучало је као да жалиш за добрим старим временима када се за посету гроба најславнијим српским војсковођама или за по коју похвалну о тим херојима ишло у затвор. Шта да ти кажем, слобода говора је још једна тековина ројалиста и демократа која је била потпуно страна вашим измишљеним ослободиоцима.

И по последњи пут. Совјети јесу ослободили Србију али иза њихових тенкова су дошли неки нови људи који са Србијом углавном нису имали много везе и који су, између осталог, ускратили овај народ за многе слободе, горепоменута слобода говора је најочигледнији пример.

Шта рећи, искреност и компешн те слобода, синоними за "демократију" и капитализам. Како се фрљамо са терминима. Слобода говора... Хахахаха... Порке но те каљес, реко Хуан Карлос, ел реј де еспања демократски изабраном прецеднику Венецуеле Чавесу. Прозивајући права недемократски наметнутог владара који треба чарапом да зачепи уста, испричао је догодовштину један четнички војвода Шешељ, ројалиста.

Колико ово време има недоследности. Емоционална заслепљеност просто не дозвољава да се крене даље. И сада, нико ништа не зна, а кокарде и петокраке заједно посматраше параду комунистичког празника, на четнички начин. Супер. :laugh: :blah:

 

[relja]

Ali danas svako ima pravo da se oseća i izjašnjava kako hoće...

Ljudi sebe danas mogu da nazovu seksualnom manjinom, Vučić može da bude najevropljanin, četnički vojvoda može da slavi oslobođenje Beograda, Čeda "pomaže Bog + tri prsta" može da se prodaje za šta se prodaje... zašto Delija ne može da sebe smatra da je ostao okupiran 1944? Može, i niko ne može da mu brani. Može i da sam sebi izazove infarkt zbog proslave oslobođenja Beograda, to je njegovo pravo.

 

[Delija]

А посебно је тужна чињеница да је на врат на нос организована парада и то на погрешан датум поводом 70 година од совјетског ослобођења Београда док је 100годишњица првог светског рата обележена на очекивано вашарски начин. Да је некоме заиста стало до јединства овог народа и српске традиције парада би била или на стогодишњицу почетка првог светског рата или 1. новембра. на годишњицу ослобођења Београда од стране српске војске у првом светском рату.

Ова парада је била само дневнополитички догађај.

 

[milanche]

Samo cinjenice, nista drugo
Kraljevina Jugoslavija, karta Banovina 1929-1939. Isprekidano crvena linija, Banovina Hrvatska od 1939 nakon sporazuma Crvetkovic- Macek

KP Jugoslavije je bila sve do 1946 po direktnim uticajem KP SSSR-a i Komiterne. Nakon '46 dolazi do razlaza

'AVNOJ-ske' granice exYU država sa pokrajnama

 

[ZvezdarkaVracaric]

Занимљив је тај феномен да неки наводни "антикомунисти" употребљавају исте фразе, показујући ментални склоп тоталитаристичке свести и нетолеранције исти, ако не и гори, као код оних које, наводно толико критикују.

 

[Delija]

Потпуно непримерена изјава имајући у виду да сам ја овде испољио нетолеранцију само према одређеним комуњарским злочинцима које сам јасно раздвојио од обичних партизанских бораца.

На страну то, за разлику од тебе и Реље нисам никакве перфидне увреде вама упутио.

 

[mekbejn]

@Delija
Pa i nisi baš sedeo u ćošku i ćutao
Koristiš jedan politički pamflet da bi diskreditovao čitav pokret koji je kasnije nastao.
(čije zločine, bar one dokazane, niko ovde i ne spori).

 

[Sarajevska]

Vrlo je važno da kao odraasli ljudi shvatimo da ništa na ovom svetu nije crno i belo, već je skoro sve neka nijansa sive. To je jedna stvar. A druga stvar, podjednako važna, jeste ne prepustiti se dekonstruktivizmu svake ideje i događaja u stilu Deride i na taj način učiniti da nijeda čovekova ideja i nijedan rezultat nisu vredni i dobri, jer u svemu, činjenica, ima loših stvari.

Sve ovo, po mom mišljenju, treba primeniti i za komuniste, Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, današnju Srbiju itd. Dakle:
1. Je l' Kraljevina Jugoslavija bila fina demokratska zemlja: Nije, bila je diktatorska. Ako ste bili otvoreni komunista, mogli ste godinama da robijate u zatvoru, uz svirepa mučenja (za razliku od tadašnje Francuske, SAD-a ili čak Austrije do pripojenja Nemačkoj). S druge strane, zemlja je beležila privredni uspon, industrijalizovala se postepeno, premda je politički bila veoma slaba i nestabilna.
2. Je su nacisti bili loši i bili okupatori? Jesu, bili su umobolni sadisti, činili genocid nad Jevrejima, Srbima, Romima i okupirali su našu zemlju. I treblo ih je proterati. Narod je, ogromnom većinom, bio protiv potpisivanja trojnog pakta, što autentično svedoče ljudi tog vremena u odličnom dokumentarcu "Inercija istorije" koji toplo preporučujem da odgledate.
3. Kakvi su bili četnici? Bili su prvi pokret otpora. Skidam im kapu! Bili su za manje invazivne napade na okupatore, da ne bi bilo velikih odmazda nad civilima, što je po mom mišljenju u redu. Međutim, kako je rat odmicao, sarađivali su strahovito sa Nemcima, Italijanima, a pred sam kraj čak i sa ustašama. Moje poštovanje su izgubili.
4. Kakvi su bili partizani? Kukavički su ušli u rat tek kad je napadnut SSSR, iako im je rođena domovina več bila okupirana, oni su do tad lelemudili po kojekavim zavereničkim sastancima i ništa nisu radili. Kao i četnike, i partizane su većinom činili Srbi. Međutim, kako je rat odmicao, postali su ozbiljni, ozbiljno se obračunavali sa okupatorom, podneli ogromne žrtve i na kraju pobedili. S tim u vezi, treba li proslavljati oslobođenje Beograda od Nemaca, makar to i bio početak nove okupacije - treba!
Iako sam fenomen Srba i drugih naroda Jugoslavije u četnicima i partizanima godinama proučavao, najindikativniji mi je bio sledeći podatak: Svi iole mlađi ljudi ogromnom su većinom prilazili partizanima, a ne četnicima. Izgleda da je ova ideja ipak bila, mladom čoveku, iskreno primamljivija. Partizani su, nekako, bili posvećeniji i delovali autentičnije.
5. Kakvi su bili komunisti? Opet siv odgovor, ali više je crnog nego belog. Licemeri. Posle kongresa KPJ u Drezdenu 1928. glavni cilj je bio razbijanje Jugoslavije, borba protiv velikosrpske buržoazije isl, a surovo su se obračunavali sa onima koji su imali i minimalne simpatije prema zajednici ovih naroda (naprimer prema jednom od najranijih vođa KPJ, vrsnom intelektualcu Simi Markoviću, asistent kod Mike Alasa, koji je na kraju ubijen u SSSR-u). Posle rata su ostali surovi. Država je krala ("nacionalizacija") i postala jedna lopovska tvorevina. Političke neistomišljenike su surovo kažnjavali, a srećan je onaj koga su odmah ubili, jer nije dočekao Goli Otok. Izvršili su genocid nad Nemcima i Italijanima. Nije bilo demokratije. Negovalo se poltronstvo, a kažnjavalo slobodno razmišljanje. Nisu napravljene institucije, već je Matori o svemu odlučivao, a onda, kad je umro, sve se raspalo. Ekonomija je rasla do 1972, a posle obračuna sa liberalima i smene nekoliko hiljada direktora ("tehnomenadžera"), od 1973, nalazi se u konstantnom padu, da bi već osamdesetih krenule prve veće nestašice, par-nepar dani isl. Ipak, ogromni pomaci su u istom ovom vremenu, od istih ovih ljudi, napravljeni: Zdrasvstvena i socijalna zaštita, industrijalizacija, opismenjavanje o kom je kraljevina mogla da sanja, stanovi za sve. Kulturno stvaralaštvo je do osamdesetih godina bilo na veoma visokom nivou i osamdesetih već prilično slobodno, otvoreno, liberalno, plemenito. Zemlja je bila bezbedna, sigurno su se ljudi osećali, malo je kriminala bilo. Jugoslavija je igrala veoma važnu ulogu na svetskoj političko-diplomatskoj sceni, kakvu ovi narodi pre toga nikada nisu i možda više nikada i neće. Naravno ovo je rezultat i drugih, svetskih okolnosti, ali na nama je bilo da ih iskoristimo ili ne iskoristimo - uglavnom su iskorišćene.

Moglo bi ovako do sutra. Mnogo sam napisao već, previše. Ukratko - treba da slavimo oslobodioce Beograda. Ne treba da slavimo komuniste, već njihove potonje zločine treba da osudimo, a dobro koje su uradili da pozdravimo i da smo im uvek na tome zahvalni.

Na kraju, jedna priča koju mo je pričao moj deda-teča. Kad je izbio rat, reši on da se bori protiv okupatora. Ode prvo kod jednih, ne sećam se da li četnika ili partizana. Bude malo s njima, bude borbi, ali ubrzo vidi da se rade loše stvari, da se maltretira i pljačka narod. Ode onda kod drugih, bude mali i sa njima, a oni isti. Posle se do kraja rata skrivao u planinama oko svog sela i od partizana i od četnika. Kad su partizani na kraju pobedili, držali ga u zatvoru nekoliko godina. On mi je lepo pričao da nisu ni jedni ni drugi, barem u valjevskom kraju, bili baš cvećke. Ali i to je rat....

 

[Delija]

Sve ovo, po mom mišljenju, treba primeniti i za komuniste, Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, današnju Srbiju itd. Dakle:
1. Je l' Kraljevina Jugoslavija bila fina demokratska zemlja: Nije, bila je diktatorska. Ako ste bili otvoreni komunista, mogli ste godinama da robijate u zatvoru, uz svirepa mučenja (za razliku od tadašnje Francuske, SAD-a ili čak Austrije do pripojenja Nemačkoj). S druge strane, zemlja je beležila privredni uspon, industrijalizovala se postepeno, premda je politički bila veoma slaba i nestabilna.

Била је најдемократскија и најлибералнија држава уз претходну краљевину Србију. (до 1928 и низа несрећни околности након тога). КПЈ тада није била политичка странка већ терористичка организација и тако су и деловали. У осталом, прочитај горе какве су ставове имали. Класични државни непријатељи 1/1. Социјалисти, радикали, либерали, сељаци, националисти свих народа... сви су били у парламенту и сви су говорили шта су хтели. И опет, да вас макар мало интересује истина истражили бисте нпр изборне кампање у краљевини. Тај ниво демократије ми вероватно никада више нећемо достићи.

3. Kakvi su bili četnici? Bili su prvi pokret otpora. Skidam im kapu! Bili su za manje invazivne napade na okupatore, da ne bi bilo velikih odmazda nad civilima, što je po mom mišljenju u redu. Međutim, kako je rat odmicao, sarađivali su strahovito sa Nemcima, Italijanima, a pred sam kraj čak i sa ustašama. Moje poštovanje su izgubili.

Само једним малим делом тачно а чак и у том једном делу веома дискутабилно.

Прво и основно што 99% Срба из Србије просто не зна и што је скривано од њих толико деценија:

- Да није било Италијана који су зарад својих интереса контролисали скоро читаву јужну половину НДХ Срби би били истребљени из Херцеговине, Босанске Крајине, Лике, Далмације... већ до краја рата. То ће вам сваки Крајишник и Херцеговац рећи. Јесу били окупатори али су макар из тих регија истерали дивљачке усташе и за разлику од њих нису истребљавали Србе. То је први спин и подвала комуниста којом се служе када је у питању сарадња са Италијаним. Сарађивали су и локални партизани. Да нису, ко зна како би сви скупа прошли.

- Што се тиче сарадње са Немцима, Дражини четници су такву могућност категорички одбијали са изузетком одметнутог Ђуришића који је крајем рата покушавао да од Немаца добије оружје за борбу у грађанском рату против нерегуларне комунистичке војске. Било је још мањих случајева сарадње са Немцима али у циљу борбе против Партизана. Само има ту једна зачкољица, по томе се ни најмање не разликују од Партизана који су такође сарађивали са немцима у циљу борбе против ЈВуО. Широј јавности су тренутно познати само посредни докази њихове сарадње. Ено, јуче је Коча Поповић који се прославио преговарањем са Немцима добио и улицу. Тај податак чак ни сами комунисти нису крили. Ја имам информацију из прве руке од официра који је у војсци Србије и који је историчар да су ове године требали из војног архива да објаве документе у којима се види да су и једни и други сарађивали са окупатором у циљу међусобне борбе у грађ. рату. Што нису, добијамо одговор ових дана и месеци.

А што се сарадње са Усташама тиче ту си већ малко безобразан. Комунисти не само да су сарађивали са усташама него су били и савезници читаву деценију пре рата. Не само да су се заједно борили против Четника већ је сам врх КПЈ био прожет најгорим усташким злочинцима/ прелетачима, генералима и нељудима.

Ту се комунисти опет служе једном подвалом. Наиме, хватају се за танку сламку повлачења неких четничких снага (дискутабилно је које су од њих биле подређене команди ЈВуО) у истом правцу у ком су се повлачиле и Усташе игноришући пар чињеница:

1. И за једне и за друге је тај правац повлачења био једина опција.
2. Од шире јавности се скрива податак да су ЈВуО и совјетске снаге заједно ушле у Чачак а да су потом Четници на превару заробљени. То је био последњи доказ безизлане ситуације за ЈВуО.
3. И ти Четници који су се "заједно" повлачили са Усташама су окончали на загребачком коловодору где су их усташе погубили