U primeni Zakona o stanovanju i održavanju zgrada institut profesionalnog upravnika nažalost nije zaživeo u praksi.
To znaju svi oni koji su bili u doticaju sa profesionalnim upravnicima na terenu. Oni su u suštini samo "menadžeri" koji sprovode odluke vlasnika stanova odnosno odluke Skupštine stambene zajednice.
U iluziji su oni koji misle da su profesionalni upravnici radna snaga. Oni samo angažuju radnu snagu o trošku vlasnika i po njihovoj odluci, uz obavezu da dostave tri ponude za izvođenje, od kojih po pravilu nijedna nije baš najpovoljnija, ali im je neka od njih po pravilu bliska.
U staroj gradnji nema novca ali ima odluka i očekivanja vlasnika "da im se zameni sijalica na hodniku" i zato profesionalni upravnici beže i raskidaju ugovore.
Zanimljivo je da u novim fensi kompleksima postoji jagma da se postane profesionalni upravnik, kao i firma koja će se brinuti o održavanju kompleksa. Tu se želi upravljati i bez odluke Skupštine stambene zajednice, mimo propisane procedure, jer ima novca...
I dok se u zgradama starogradnje, gde nema novca, profesionalni upravnici zaklinju da oni niočemu ne odlučuju, u novoj fensi gradnji profesionalni upravnici bi o svemu da odlučuju, eventualno uz tri predstavnika vlasnika.
Suština nije u 400 dinara mesečno jer se za taj novac suštinski ne dobija ništa.
Do skoro nije bilo profesionalnih upravnika, ali je bilo održavanja u Belvilu, A bloku...
Suština je u firmi koja održava kompleks, sadržini ugovora koji se zaključuje sa tom firmom, troškovima održavanja i načinu odlučivanja šta će se i kako održavati.
A takvi ugovori se po pravilu teško raskidaju...
Neka se svako koga to interesuje raspita kako to funkcioniše u Belvilu, kakva su njihova iskustva i kako su se kod njih raskidali ugovori.