(Konačno) oživljavanje zgrade B23 na Novom Beogradu
Marko Stojanović, 16.12.2019.
Vanvremensko arhitektonsko rešenje kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.
Gotovo da ne postoji osoba u Beogradu, koja je vozeći se auto-putem, nije zapitala ko je sada vlasnik markantne zgrade u blizini Beogradske Arene (Štark Arene) i zbog čega ta zgrada i dalje stoji nedovršena? Odgovori na ova pitanja mogli su samo da se nagađaju, a retko ko je bio upoznat s kompletnim istorijatom ove lokacije, to jest, poslovnog objekta, koji je pre dva dana prodat za nešto više od 9,3 miliona evra srpskom biznismenu Zvonku Gobeljiću, a koji je pre koji mesec postao i vlasnik lokacije na kojoj se nalazi nekadašnja fabrika IMT. Izgleda da smo time dobili novog velikog aktera na tržištu investicija i nekretnina, ali vratimo se jednu deceniju unazad i podsetimo se na istorijat izgradnje tada najprestižnije i po arhitekturi najoriginalnije poslovne zgrade u Beogradu.
Tokom 2007. godine, Verano grupa najavljuje izgradnju nove poslovne zgrade na Novom Beogradu, površine preko 52.000 kvadrata. Projektovanje je bilo u toku, a sama izgradnja započinje 2009. godine. Autorstvo nad zgradom potpisuje arhitekta Milan Dimitrijević, a razradu projekta kompanija Projmetal, koja se nalazila u okviru Verano grupe. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će na vrata zakucati Velika finansijska kriza, koja je srušila mnoge svetske gigante, a pred kojom je poklekla tada moćna Verano grupa.
Ovo se dogodilo pre svega zbog velike i pomalo rizične investicije u koju Verano ulazi sa jednom grčkom bankom i grčkim investicionim fondom Marfin, koji je u Srbiji delovao i kao istoimena banka. Ovaj konzorcijum je za neverovatnih 360 miliona evra otkupio kompaniju Robne kuće Beograd, u čijem vlasništvu se nalazilo 28 objekata u 24 grada u Srbiji. Većinski vlasnik nad RK Beograd bili su grčki partneri (oko 70%), ali je upravljanje sistemom povereno Verano grupi.
Finansijska kriza najteže je pogodila grčko tržište, njene banke i kompanije, pa se kompletna investicija pokazala kao potpuno promašena i neodrživa. RK Beograd postale su kamen oko vrata za Verano kao investitora, a samim tim i Projmetal kao projektni biro i izvođača, pa su i aktivnosti oko dovršetka zgrade B23 već 2010. godine dovedene u pitanje.
Zgrada je do kraja 2011. godine u najvećoj meri dovršena, ali ne i spremna za useljenje novih vlasnika i zakupaca, pa su njen krajnji dovršetak i otvaranje odloženi do daljnjeg. Nažalost, već 2015. godine, Verano je uveden u stečaj, a 2018. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prvu, a zatim i drugu prodaju poslovne zgrade, ali zainteresovanih kupaca tada nije bilo.
Neprevaziđena arhitektura
Što se tiče arhitekture, koja kao i svuda u svetu pripada korporativnom funkcionalno-estetskom tipu, može se slobodno reći da je u svom rangu i dalje neprevaziđena. Za razliku od poslovnih i poslovno-rezidencijalnih objekata koji su nastali u poslednjih deset godina, a koji su u biti većinom samo neinventivni, bazični kubusi, bez neke značajnije arhitektonske crte, zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala sopstveni uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom i koji je usporen i odložen maltene do današnjih dana.
Investitori su već 2010. ili 2011. godine uvideli da nije potrebno investirati u neka inovativna rešenja, već da su dve stvari jedino važne u svetu investicija u nekretnine – lokacija i kvadratura. Kao epilog, dobili smo okruženje koje i dalje ne pokazuje neke značajnije znake oporavka i koje, po rečima kolege arhitekte Dragana Markovića, preti da struci promeni ime iz arhitektura u kvadritektura.
U vreme nastanka projekta za zgradu B23, investitori su koliko-toliko i dalje verovali u snagu dobre arhitekture, pa su arhitekti Dimitrijeviću dali odrešene ruke u razradi njegove ideje, verovatno znatno više nego što današnji projekti i investitori to dozvoljavaju. Rezultat je jedna po svemu savremena zgrada, zatalasane ekspresionističke forme, sa jedinstvenom ritmikom u igri fasadnih površina.
U pitanju su četiri šestospratna staklena kubusa, povezana sa tri prostrana atrijuma, fizički uvučena u odnosu na glavne segmente građevine. Ovaj ritam fasada na adekvatan način prati i peta, krovna fasada, sa svojom zatalasanom formom, krunisanom jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.
Zaslužuje dovršetak
Posebno zanimljive detalje na fasadi čine konstruktivni, vidno naglašeni čelični „A“ nosači, kao nagoveštaj uticaja konstruktivizma, ali i nekih drugih kompleksnijih rešenja svojstvenih za imena svetskih zvezdi arhitekture. Jedno vanvremensko rešenje, kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.
Verujemo da će pod novim vlasnikom zgrada dobiti drugu šansu i doživeti svoj konačni dovršetak, jer dela poput ovog to zaista i zaslužuju.
Izvor:
https://www.gradnja.rs/ozivljavanje-zgr ... -beogradu/
