Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[boca-ica]

Tako je Zuma
+1
sa planiranom, adekvatnom i jeftinom interveciojom je moguce sačuvati rukavac RVOa na duge staze
kao sto je i to i ranije uradjeno (tvoja priložena fokica i argument)
a i obrnuto
ne stručnom ne odgovornom intervencijom ga ugroziti i zatrpavati
kao sto je sada uradjeno


Sobzirom da ti skupi i veliki radovi Zemunskog keja su tek nedavno zvršeni, valjda postoji garanti rok (ako nije bilo korupcije )
te grad i opština bi trebao da podnese zahtev
da izvodjač o svom trošku ispravi napravljene greške u podnožiju obale utvrde - koje usporavaju tok i izazivaju ekološku katastrofu
eventualno
da im platimo korektivna poboljšanja - koja ubrzavaju tok
i tako spasimo rukavac VROa

 

[Zuma]

Možda bude korisno. Plan nasipanja i nasipa. Vidi se i bivša Ada vrbak.

 

[dragan]

Zuma » 03 Jul 2017 05:39 pm[/url]":1lfzpzr0]... rukavac je sužen a voda je zato postala brža, što znači da je taloženje SMANJENO, a ne povećano.

Voda bi tu bila brža, ali samo ako nema drugu opciju, kao što je Glavna matica.

Znači, tu je znatno smanjen protok, jer se voda preusmerila na drugu stanu VRO.

 

[Zuma]

Ne funkcioniše to tako. Fiziku nije moguće proizvoljno interpretirati. Imamo istu količinu rečne vode u jedinici vremena koja, posle nasipanja, mora da prođe kroz "cevi" manjeg preseka. Sem u nekim slučajevima lokalnog turbulentnog kretanja, ako se posmatra čitava vodena masa, voda kroz manji poprečni presek korita MORA da ide brže, po oba rukavca. Povećanje brzine jeste preraspodeljeno, ali ide brže po oba rukavca.

 

[dragan]

Zuma » 03 Jul 2017 07:14 pm[/url]":z3v6g2mk].. Imamo istu količinu rečne vode u jedinici vremena koja, posle nasipanja, mora da prođe kroz "cevi" manjeg preseka.

To važi za 'cevi' manjeg preseka, AKO nema opcia da posle nasipanja koristi 'cev' većeg preseka.

Inače, potpuno se slažem da 'fiziku nije moguće proizvoljno interpretirati'.... kao u tvom primeru.

 

[boca-ica]

Zuma » 03 Jul 2017 17:14[/url]":3tsc9mxp]Ne funkcioniše to tako. Fiziku nije moguće proizvoljno interpretirati.

Naravno
avio-inzinjeri mehanike fluida koj itekako barataju tim znanjem
ipak sve praktično proveravaju
i na modelu i u vazdušnim tunelima i na probnim stolovima

tako bi trebalo i za fluid vodu
Siguran sam da bi trebalo da postoji pre pristupljnih radova i pomeranja dna Zemunskog keja utvrde
eksperimetalni model tog dela Dunavskog korita sa obalama i VROa
kroz koj se pušta peskovita voda kako bi bio vidjen efekat tj posledice
Taj model maketa bi bio reda veličine ne veceg od običnog pisaceg stola
a to nije ni skupo , ni veliko , ni prekompikovano

Dali je takav model-maketa prvo uradjena ? :shock: ... nije ....
da jeste bilo bi vec odavno na TVu i novinama kao što je BnV

Korekcije su radili napamet, projektat-arhiktekta verovatno ne zna ni da pliva a kamoli da je pročitao išta od Dunavu
a praktično eksperimetisali sa : gledanjem u pasulj i konsultovali baba Kuranu :lol:
što očito potvrdjuje njihovu veliku stučnost i preporuku za ikakvo drugo angažovanje :lol: :lool: :lol:

 

[dragan]

Zuma » 03 Jul 2017 07:14 pm[/url]":1qyfpo3t].... Povećanje brzine jeste preraspodeljeno, ali ide brže po oba rukavca.

Da, ali je količina vode znatno smanjena u rukavcu jer je on dosta šužen nasipanjem.

 

[dragan]

Da se ne bi više ovde 'nadgornjavali', jer ja sam izneo moje argumente u predhodnim postovima
predlažem da se izmeri dubina rukavca sa pontonskog mosta - što nije neki veliki posao ili problem.

Ko je raspoložen ili možda grupa članova, može da nadje najlon od 5met i izmeri sa pontonskog mosta
nap. na svakih 30met ili bar sredinu i još dva merenja dubine, pa onda pribeležimo vodostaj tog dana.

Tako ćemo imati bar tačnu dubinu pri poznatom zvaničnom vodostaju - danas je oko 230cm kod Zemuna.

 

[boca-ica]

Ko je raspoložen ili možda grupa članova,može da nadje najlon od 5met i izmeri sa pontonskog mosta....

Sobzirom da dobijamo i celo ministarstrvo sa ministrom ekologije ... a ovde se radi o najavi ekološke katastrofe po rukavac VROa
ete mu prvi posao za ,,sefte,, ....da opravda bar prvu platu :lol:

 

[Zuma]

Sada postoje relativno jeftini portabl dubinomeri sa sonarom. Koriste ih ribari za nalaženje jata riba i pogotovo vlasnici čamaca na Dunavu da ih plićak ne bi iznenadio. Ako neko može da ih pozajmi, ili da se provoza čamcem koji ih ima, to je najlakše. Mada nam profil dubina desnog rukavca neće reći kako se on sada menja u dužem periodu vremena. Meni izgleda da OBE strane Lida svake godine imaju sve manje peska, a ne sve više. Ove godine su ga preko pontona doneli kamionom da bi nasuli teren za odbojku.

 

[dragan]

Zuma » 04 Jul 2017 12:18 am[/url]":2zfvf6iv].. Meni izgleda da OBE strane Lida svake godine imaju sve manje peska, a ne sve više. ..

Dunav već decenijama 'seče' banatsku obalu, što se vidi po strmoj obali i oborenom drveću.
Sremska obala je plićak pun sprudova i obrastao mladim vrbama i sl., što je lako uočljivo.

 

[SRBO]

Ево коначног решења за проблем Лида и прљаве воде и свега тога: бам 3 насипа, ко на ади и лепо има купалиште велико онда

 

[Zuma]

Еко-туре и у августу

Због великог интересовања грађана за пешачке туре Великим ратним острвом, у августу ће важити нови термин суботом, од 10 часова, како би се пружила шанса запосленима да под вођством стручног водича упознају историјат, лепоте и знаменитости бисера туристичке понуде Земуна, саопштавају из ове градске општине.

Током јула, у четири недељна похода са лепотама нетакнуте природе упознало се и у њима уживало близу 500 посетилаца. Са богатом историјом Великог ратног острва, које је назив добило по томе што су са њега почињали ратни походи на српску престоницу, богатством природе, ретких биљних и животињских врста које га настањују и начинима заштите откако је 2005. године проглашено природним добром посебних одлика, посетиоце је упознавао еколог Градске општине Земун Зоран Мутавџић.

Из Општине Земун позивају суграђане да се пријаве и искористе бесплатне програме и преласком преко понтонског моста закораче у еколошку авантуру. Контакт за пријаву: 062/8019-067 (Зоран Мутавџић, сарадник за екологију).

 

[debelizmaj]

VRO je oaza prirode i moj je da sto vise treba otezati pristup tom ostrvu.
Ja bih taj most poklonio Sremskoj Mitrovici. Sremska i Macvanska mitrovica su direktno povezane pesackim mostom a da bi se automobilom preslo iz jednog mesta u drugo, treba dobrano kruziti. Moj glas za Sremsku i Macvansku Mitrovicu.


Sent from my MI 5 using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Kad covek cita komentare vezane za VRO, pomislio bi da su beogradjani najveci ekolozi na svetu
VRO nije nikakav "rezervat prirode" u pravom smislu te reci, to je samo mesto na kome se nista nije izgradilo jos od vremena praistorije.
Jer VRO nije nista drugacije podrucje od Novog Beograda pre nasipanja, razlika samo lezi u tome da je NBG urbanizovan a VRO nije i to je sve.
Apsolutno je mogla da se desi obrnuta situacija i danas biste pisali na Beobuildu kako je neizgradjeni NBG prirodni rezervat koji treba da cuvamo jer tamo zive ptice i lepa je priroda i da ni u kakvom slucaju ne bi trebalo da se gradi na NBG-u, a jos manje da se on poveze sa mostovima nekim.

Dakle, malo da budemo realni i definisemo stvari onako kako jesu, da je oaza prirode, to jos moze da prodje ali rezervat svakako nije.
Zato bi trebalo preispitati stavove oko toga zasto obicnu zelenu povrsinu koja se nalazi na ostrvu ne treba povezati mostom a neke druge zelene povrsine rusimo bagerima svaki dan.

Mislim da je status "ostrva" ovde kljucni faktor i daje fakticki sakralnu konotaciju tom prostoru sto namece ovde na forumu a i u javnosti opste misljenje da "ostrvo" ako je puno drveca" je svetinja i da to mora da ostane tako.

 

[Bender Rodriguez]

VRO jeste rezervat. I to treba i da ostane.

Kome je do gradnje... ima na temi o Makišu više od 20 označenih lokacija gde može da se razgrađuje do mile volje.

 

[spatiotecte]

VRO nije rezervat. VRO je neizgradjena zelena povrsina koja se nalazi na ostrvu.
I ne moze da bude rezervat svaka neizgradjena zelena povrsina jer da je tako sve sto nije izgradjeno i gde zive zivotinje bi se moglo nazvati rezervatom.

 

[Bender Rodriguez]

Ono nije rezervat samo zato što je neizgrađeno, nego i zbog drugih razloga.
Al dobro, nek ti bude. Eto, nije rezervat.


Aj sad vidite pa napravite novu raspravu oko nečega oko čega se ionako vi nećete ni pitati.

 

[spatiotecte]

Navedi molim te ostale razloge zbog kojih tvrdis da je rezervat.

 

[Bender Rodriguez]

Površinski slojevi Velikog i Malog ratnog ostrva su aluvijalne tvorevine reke Dunav, te predstavljaju terestrične ekosisteme u široj zoni rečnog uticaja. Bujnu vegetaciju grade vodene i močvarne zajednice, kao i zajednice poplavnih šuma bele vrbe (Salix alba), bademaste vrbe (Salix amygdalina), krte vrbe (Salix fragilis), crne topole (Populus nigra), zelenog jasena (Fraxinus viridis) i bagremca (Amorpha fruticosa). Razvijena vegetacija i postojanje većih vodenih površina omogućavaju da se na ovim ostrvima hrani, gnezdi i razmnožava značajan broj vrsta ptica od međunarodnog značaja. Na primer, ovde se mogu videti patka pupčanica (Anas querquedula), patka crnka (Aythia nyroca), žuta pliska (Motacilla flava), mali gnjurac (Tachybaptus rufficolis), žuta čaplja (Ardeola ralloides) kao i mnoge druge značajne vrste ptica.

На Ратном острву и око њега се среће 185 врста птица, сврстаних у 45 фамилија и 17 редова. На Великом Ратном острву 77 врста птица се гнезди, од којих су 52 станарице, а 25 селице. Резултати истраживања показују да овај простор представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. На Дунаву уз острво у зимском периоду неке северне врсте птица мочварица зимују и то је једина прилика да се неке од ових врста могу срести у Србији.

Подручја Великог и Малог Ратног острва, иако се ради о релативно малом простору, могу се дефинисати као подручја од значаја за заштиту животне средине и културно-историјског наслеђа, а нарочито за очување биодиверзитета, јер се у њему срећу осетљиви и комплексни екосистеми и сачувана су подручја значајна за врсте и животне заједнице које га насељавају, а имају велику улогу и у одржавању биолошке разноврсности ширег подручја приобаља и самог града.

http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/p ... o.474.html

To je ono što stoji u zvaničnim spisima. Sad, ti ako misliš da ne treba da nosi status rezervata, ti im uputu primedbu da promene.

 

[spatiotecte]

Impresioniran sam ovom definicijom Bendrege... deluje kao jedinstveno mesto na kugli zemaljskoj.

Inace sama priroda je vise puta devastirala to mesto.

 

[dragan]

Bender Rodriguez » 04 Avg 2017 07:49 pm[/url]":d4ugq6x3]..Al dobro, nek ti bude. Eto, nije rezervat...

I nije rezervat, već je 'Zaštićeno prirodno dobro', kao piše na tabli koja je na VRO :

 

[Bender Rodriguez]

Spatio - I šta sad, zato što je pre xy godina taj prostor bio go, zato sad nije šteta ako ga mi u 2017. zagadimo novim crikusima i vašarima?

Dragane - nemojmo da širimo offtopic, srušiće se forum.

 

[spatiotecte]

Niko nije spomenuo cirkuse i vasare.
Bilo je samo pitanje povezivanje VRO trajnom vezom pesackog karaktera koju bi cinio Zaricev most i nista drugo.
Dakle obavljao bi istu funkciju kao ponton samo sto bi to bilo pristupacno cele godine, i u cemu je problem?

 

[Дошљак]

Постоји ли потреба за сталним мостом до ВРО током целе године?