Negativizam™... Reč kojoj u današnjoj Srbiji malo ko zna značenje, ali se ipak rado upotrebljava da se opišu ljudi koji se usuđuju da misle svojom glavom.
Elem, negativan™ sam zato što nekolicina bahatih i mentalno ograničenih grupa ometa mene i moje sugrađane u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
U svakom kraju Londona je svaki vikend
Sam si napisao - svaki vikend.
Ovde se ponešto zatvara svaki drugi dan. Drugo, taj London je daleko razvijeniji i organizovaniji nego Beograd.
Na kraju krajeva, zašto uvek kad govorimo o nekom problemu, moramo da krenemo od upoređivanja sa gorima od sebe? Zašto kad pričamo o saobraćaju treba da se upoređujemo sa Moskvom koju parališu gužve, pa da se tešimo kako se ovde u zastoju čeka samo po 2 sata naspram njihovih 6? Zašto kad pričamo o zatvaranju ulica treba da se upoređujemo sa Londonom koji se, ako su tvoje reči istina, zatvara svaki vikend? Zašto se nekad ne uporedimo sa boljima, normalnijima i uspešnijima od sebe nego se uvek tešimo da ''tamo negde ima neko ko je u nečemu i gori/luđi od nas''?
Koliko će predstojeće zatvaranje ulice da oplemeni život Beograđana
Vreme izgubljeno na traženje alternativnih ruta i/ili gužvanje u prevozu, u kombinaciji sa povećanom proizvodnjom zagađenja usled dužeg vremena putovanja će sigurno mnogo prijati, i građanima, i ekonomiji, a i prirodi... Da, da...
Znači zatvara se deo grada da se šatro promoviše zdrav život, a svuda okolo procenat izduvnih gasova raste ko lud dok ljudi pokušavaju da obave svoje svakodnevne aktivnosti. To je logično? To je razumno? To je produktivno? Kako?
Ja bih lično svaku drugu ulicu zatvorio za saobraćaj nedeljom, čisto iz principa. I to ne samo u centru, nego svuda okolo...
I šta bi tačno dobio time?
Inače kao što Tzoran reče, ljudi žive u gradu da bi imali određene benefite. Oni te benefite otplaćuju kroz skuplje poreze, veće troškove života, razna odricanja, zagađenja raznih vrsta i sve ostalo što dolazi kao cena života u gradu. I šta sad, to nije dovoljno, pa povrh svega toga treba još i da se blokira grad svaki drugi dan da bi nekolicina bahatih samoživih besposličara mogli da održavaju svoje manifestacije? Reci(te) mi, koliko sati svog života neko nedeljno treba da protraći gužvajući se u prevozu ili čameći u automobilu, da bismo rekli da je toga malo previše? Vreme je novac. A taj novac se uskraćuje milionu i po ljudi svakog drugog dana da bi nekolicina bezobzirnih stvorova dobili malo pažnje. Koliko novca treba da se protraći da bi se podvukla crta i reklo ''dosta!'' ? Ozbiljno pitam. Koliko Beograd treba da postane neprohodan i nenastanjiv da bi se reklo ''e sad bismo mogli malo da oladimo''?
Grad, osim što je naseobina gde ljudi provode život, istovremeno je i funkcionalna celina sa neprekidnim potrebama koje u današnje vreme traju 24/7. Pošto funkcionišu kao privredni subjekti, ili barem kao važni elementi privrednog ciklusa koji sadrže ogroman procenat radne snage neke zemlje, protočnost gradova je najuticajniji i najveći faktor njihove produktivnosti. Zatvarati grad češće od jedanput mesečno je ravno zatvaranju glavnog pogona fabrike svakog dana, u toku radnog vremena, da bi se proslavio rođendan jednog radnika, rođendan drugog radnika, nečiji porođaj, venčanje, praznik ovaj, praznik onaj, svetac jedan, svetac drugi... To nije normalno. To je bolesno, narcisoidno i kontraproduktivno. I najviše od svega - izuzetno bezobzirno i sebično prema ostatku kolektiva.
4odglbd]astrodule, 
