Šta je novo?
Od:
Filteri

Urbanizam

Screenshot (2174).png
 
Sticajem okolnosti na poslednjem spratu kule mi je neko blizak proveo pola radnog veka, zanimljiv pogled. :)
Voleo sam i ona 2 mesta dole kod delfina. :)
 
Kad smo već kod ministarstva..

Iva Čukić: Ljudi koji su decenijama živeli u Beogradu odlaze u prigradska naselja

„Zvanična dokumentacija koju proizvodi institucija ove zemlje i ovog grada pokazuje da Beograd trenutno ima 12 odsto zelenih površina, od čega je 10 pod šumama, a samo 2 je ostalo zelenilo, dok su šume uglavnom na obodima grada.

Više na:
forbes.n1info.rs

Iva Čukić: Ljudi koji su decenijama živeli u Beogradu odlaze u prigradska naselja

Publikacija „100 Woman: Architects in Practice“ Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects – RIBA) predstavila je rad višestruko nagrađivanih arhitektica širom sveta. Među 100 žena koje su ostavile svoj pečat u arhitekturi, našla se i Iva Čukić koja je...
forbes.n1info.rs forbes.n1info.rs
 
DankoS je napisao(la):
Kad smo već kod ministarstva..

Iva Čukić: Ljudi koji su decenijama živeli u Beogradu odlaze u prigradska naselja

„Zvanična dokumentacija koju proizvodi institucija ove zemlje i ovog grada pokazuje da Beograd trenutno ima 12 odsto zelenih površina, od čega je 10 pod šumama, a samo 2 je ostalo zelenilo, dok su šume uglavnom na obodima grada.

Više na:
forbes.n1info.rs

Iva Čukić: Ljudi koji su decenijama živeli u Beogradu odlaze u prigradska naselja

Publikacija „100 Woman: Architects in Practice“ Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects – RIBA) predstavila je rad višestruko nagrađivanih arhitektica širom sveta. Među 100 žena koje su ostavile svoj pečat u arhitekturi, našla se i Iva Čukić koja je...
forbes.n1info.rs forbes.n1info.rs
Kliknite za proširenje...

Da, to je važan deo:

„Imamo primere dobre prakse u Evropi. Imali smo priliku da vidimo da gradonačelnica Pariza insistira na ozelenjavanju centralnih zona. U Beču je odnos zelenih površina i izgrađene strukture 50-50. Ljubljana ima 70 odsto u korist zelenih površina. To nije važno samo zbog kiseonika, već i zbog rashlađivanja.
...
„Distribucija zelenih površina je veoma važna. Nije poenta da imamo 50 odsto zelenila i da se ona nalaze iza Surčina, već da nama najudaljenija zelena površina bude na 500 metara peške, što je prema parametrima kvalitetnog života.
Kliknite za proširenje...
 

комеnтаr: Da li mi kao obrazovani stručnjaci iz oblasti urbanizma uopšte možemo da se "nametnemo" državnim institucijama da nas angažuju u svom radu? Čini mi se za poslednjih 10 godina rada da to i nije moguće, jer ne postoji želja sa te strane i/ili ne vide dobit (i za sebe kao institucije i za nas kao grupe građana i stručnjaka). Govorim o sve češćem sabotiranju urbanističke prakse kroz onesposobljavanje urbanističkih zavoda, direkcija, fakulteta i slično, time što se one ili gase ili im se smanjuju ili oduzimaju nadležnosti.

Na fakultetu su urbanistički predmeti gotovo izbačeni sa osnovnih studija, a pri masteriranju (u mom slučaju integralnog urbanizma) većina nas zapravo i nema gde da radi osim eventualnog volontiranja pri udruženjima (što mnogi od nas ne mogu da priušte jer infostan stiže svakog meseca, uprkos velikoj želji).

Iz ugla građana, čak sam i ja obeshrabrena da se priključim većim inicijativama jer ne vidim da postoji šansa da se išta promeni ili da se šteta koja je dosad napravljena ikako smanji u budućnosti. Mnogo prijatelja mi se obraća sa ovim pitanjem i ja uvek propagiram da se treba uključiti na bilo koji način, u meri u kojoj je za svakog od nas održivo, jer je važno da bude bilo kakve reakcije, da se priča o tome. No, imam utisak da samo "ložim narod" jer se ja prva obeshrabrim kad vidim da dok gasimo jedan požar (npr. savski nasip), drugi se rasplamsava (hotel Jugoslavija, Sajam, "Linijski park" i sl.) Kako ostati optimističan uprkos svemu tome, i kao stručnjak i kao građanin? Šta vi mislite o tome?
 
Duleja je napisao(la):

комеnтаr: Da li mi kao obrazovani stručnjaci iz oblasti urbanizma uopšte možemo da se "nametnemo" državnim institucijama da nas angažuju u svom radu? Čini mi se za poslednjih 10 godina rada da to i nije moguće, jer ne postoji želja sa te strane i/ili ne vide dobit (i za sebe kao institucije i za nas kao grupe građana i stručnjaka). Govorim o sve češćem sabotiranju urbanističke prakse kroz onesposobljavanje urbanističkih zavoda, direkcija, fakulteta i slično, time što se one ili gase ili im se smanjuju ili oduzimaju nadležnosti.

Na fakultetu su urbanistički predmeti gotovo izbačeni sa osnovnih studija, a pri masteriranju (u mom slučaju integralnog urbanizma) većina nas zapravo i nema gde da radi osim eventualnog volontiranja pri udruženjima (što mnogi od nas ne mogu da priušte jer infostan stiže svakog meseca, uprkos velikoj želji).

Iz ugla građana, čak sam i ja obeshrabrena da se priključim većim inicijativama jer ne vidim da postoji šansa da se išta promeni ili da se šteta koja je dosad napravljena ikako smanji u budućnosti. Mnogo prijatelja mi se obraća sa ovim pitanjem i ja uvek propagiram da se treba uključiti na bilo koji način, u meri u kojoj je za svakog od nas održivo, jer je važno da bude bilo kakve reakcije, da se priča o tome. No, imam utisak da samo "ložim narod" jer se ja prva obeshrabrim kad vidim da dok gasimo jedan požar (npr. savski nasip), drugi se rasplamsava (hotel Jugoslavija, Sajam, "Linijski park" i sl.) Kako ostati optimističan uprkos svemu tome, i kao stručnjak i kao građanin? Šta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

Moram nažalost reći da je odgovor veoma jednostavan, mada ne i kratak ili lep.

Može se uraditi VRLO malo, ali malo ipak može, što je drastično bolje nego ništa - iako možda tako ne izgleda. Međutim i to malo se može postići samo velikom upornošću. Zbog toga je to realno samo ako to agažovanje shvatite kao bitnu i dugotrajnu, mada uzgrednu aktivnost uz nešto drugo, od čega se živi. Stvarne, efektivne akcije promene loših ideja ili planova su moguće samo unutar institucija sistema. Akteri tih promena su par ljudi unutar njih koji se i dalje iskreno trude i pokušavaja da stvari isprave tamo gde mogu. Međutim, pošto su i oni i institucije totalno obespravljeni, ta nekolicina koja se trudi može nešto da uradi SAMO ako ima podršku javnosti (tj da tako imaju eksterno pokriće, dodatni indirektni izgovor zašto se protive projektu). Dakle, tek ako se u javnosti digne galama, tek se ONDA oni ohrabre, a vlasti postaju spremne da ih slušaju. Tj ako se političari plaše da će biti nezanemarljive reakcije dela građana. Ili ako se time ruši neki bitan političko-propagandni narativ, a zbog aktivnosti "galamdžija" postoji šansa da i izvestan deo njihovih birača shvati da tu ipak nešto nije u redu. Ključna sprega i tok delovanja je dakle :

Javnost -=> Novinari i napisi u štampi -=> Akcija dela savesnih stručnjaka unutar institucija.

Obično su sva tri elementa potrebna da bi se neka loša ideja odbacila u korist bolje. A javnost je početni ključ te brave. U ovakvom sistemu bez nje ništa nije moguće. Zbog toga bi početna tačka delovanja trebala biti stalna preventivna popularizacija osnovnih principa struke, a kasnije i jednostavna objašnjenje kako su ti principi prekršeni na konkretnim primerima predloženih projekata. Građani moraju da razumeju ZAŠTO nešto nije u redu, a ne da samo neko kaže da je nešto loše. To ne pomaže, jer su metodi rušenja nečijeg ugleda već dobro razrađeni. Moraju se u pitanje dovesti propagandni narativi, a to je moguće samo ako ima dovoljan broj građana koji razume o čemu se uopšte radi.

I to je nažalost sve. Bilo bi lepo da postoje normalniji i kraći putevi do lepšeg grada. Nažalost iskustvo nam govori da kod nas kraćih i jednostavnijih nema.
 
I naravno, kao što sam već odavno najavljivao i na vreme pisao da će se desiti ... "Beogradu na vodi" je poklonjen i ostatak Savskog priobalja, na obe obale. Dakle umesto reke Save gledaćete kanal oivičen betonom. Ogromne zgrade od Ade Ciganlije, preko ušća i tvrđave, pa niz Dunav, ako nastavimo desno. A ako od ušća nastavimo levo, uz Dunav, onda posle novog, "levog" "Beograda na vodi", na levoj obali će ići tzv "kulturna četvrt" umesto uništenog parka na Ušću, onda dugačka, efektivno privatna obala niza splavova, pa tri gigatska objekta sa dve kule, umesto Hotela Jugoslavija, pa novi zabavni park, pa stari soliteri, pa tzv Sportski centar naspram Lida umesto Hidro baze, pa beskrajni niz kafana umesto šetališta sve do Radeckog. A možda i dalje, do Pupinovog mosta, ako uspeju još nešto da uguraju da visi ispod lesnih naslaga ili da bude ubodeno u obalu Dunava. Da ne spominjem ono nizvodno od Marine Dorćol ... ili, daleko bilo, buduću levu obalu Dunava. Užas.

Kad čitam šta neki ljudi ovde već decenijama pišu, ne znam da li da se smejem ili da plačem. Nažalost, uvek je važilo isto, kako sejete, takav ćete i rod imati.

Prva faza izmena prostornog plana Beograda na vodi. Projekta koji, inače, uživa maltene eksteritorijalnost u odnosu na pravni sistem Srbije. Ako se sećate prava i obaveza iz ugovora o osnivanju.

Izmena prostornog plana Beograda na vodi, Prva faza.jpg


Druga faza izmena prostornog plana Beograda na vodi

Izmena prostornog plana Beograda na vodi, Druga faza - sluzbeni_glasnik_beograd_na_vodi_110424...png


Sad spojite ova dva plana da vidite gde je SADA granica Beograda na vodi.

www.ekapija.com

Beograd na vodi se značajno širi, najviše na Čukaricu i Novi Beograd

Beograd na vodi se značajno širi, najviše na Čukaricu i Novi Beograd
www.ekapija.com www.ekapija.com
 
Poslednja izmena:
Neka peva ova kuća, nek je majka radosna..

www.juznevesti.com

Iste čak i slovne greške - da li je Gradska uprava Pirot "štelovala" tender za firmu poznatog biznismena

Gradska uprava u Pirotu platiće više od 30.000 evra novo vozilo marke "Suzuki" i parama građana kupiće ga od beogradske firme "Euro Sumar", čiji je većinski vlasnik poznati biznismen Branislav Grujić. Zahtevi koje je Gradska uprava imala u vezi sa vozilom pisani su kao da je u planu bio baš...
www.juznevesti.com www.juznevesti.com

Verujem i da je Prokop ovako dobio.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh