Naša firma održava pedesetak zgrada i u svakoj smo nailazili na različite probleme.
Pitanje broj jedan je : Gde je upravnik, jel umro?
Problem broj dva je preveliko zahtevanje, a pri tom plaćanje se svodi na opomene, pa i pretnje da se isplate predhodni računi.
Naravno, svaka zgrada ima dežurnog lovca na "greške" i ukazivanje na propuste u radu, naročito kada je u pitanju higijena. Sve bi to bilo u redu, da do juče nisu gazili po psećim govnima u ulazu i probijali se kroz paučinu dok im se sa zidova ljuštila preostala bela boja. Misle da je Gradsko Stambeno vrhunac kvaliteta jer su "državna firma" i da mi nemamo mogućnosti da se merimo sa njima.
50% -60% % stanara se prilagođava i maksimalno korektno se ophodi prema kolegama. Deo ne primećuje, a dobar deo izvrgava ruglu posebno čistačice.
Dokle god takve seljačine postoje biće i problema.
Saradjejemo sa desetak različitih upravnika nismo imali većih problema do sada.
A vlast koja je odredila cenu prinudnog upravnika je pucala u noge svim pro upravnicima. 320 dinara cena za prinudnog (još manje kada je manja zgrada, nigde logike), a 300 - 400 plaćaju pro. Pa naravno da je jeftinije da ljudi žive u neslozi i da im vlast nametne nekog svog, nego da se plaćaju pro.