[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=430451#p430451:24y56g7y je napisao(la):
vucko » Fri Jan 27, 2017 5:06 pm[/url]":24y56g7y]
Među mediokritetima u parlamentu sigurno ima i pravnika koji su svesni idiotluka koji se serviraju na glasanje ali partija nalaže da se glasa samo onako kako to vrhovni pogavica partije naredi. U suprotnom se leti iz parlamenta..To je objašnjenje megaidiostskih zakona koje nam diktiraju kriminalci preko svojih plaćenika.
GLUPOSTI:
1.
-Nema novih troškova.
- Transparentnost sistema plaćanja.
-.Uvodi se red u zgrade.
- Da stanari za svoj novac dobiju adekvatnu uslugu.
2.
-Obezbeđeno da svi stanari zgrade a ne samo pojedini učestvuju u troškovima održavanja zgrade.
-Jednostavno donošenje odluka stambene zajednice.
3.
-Stanari sami određuju da li će angažovati profesionalnog upravnika zgrade ili će o održavanju zgrade brinuti sami.
- Profesionalni upravnici imaju mnogo veće obaveze nego u slučaju kada je jedan od stanara upravnik zgrade, kako bi se obezbedilo adekvatno upravljanje i organizacija zgrade.
4.
-Organi samouprave postavljaju upravnike tamo gde nema sloge stanara. Tamo gde stanari ne mogu sami da izaberu organe upravljanja.
-Prinudna uprava prestaje onda kada profesionalni upravnik organizuje kako će se upravljati i organizovati održavanje zgrade.
5.
- Niko od zaštićenih stanara koji gotovo 70 godina žive u tuđim stanovima ne mora da se sekira da će ostati bez (plena) krova nad glavom.
-Njima će biti omogućen adekvatna smeštaj u novim stanovima u javnoj svojini koje će moći da otkupe.
-Vlasnici stanova će konačno moći da dobiju svoje stanove nazad.
ODGOVORI NA GLUPOSTI:
1.
-O tome da li ima ili nema troškova po pitanju naše privatne imovine treba da odluči isključivo njen vlasnik a ne tutor -posrednik. Nameće nam se nova obaveza a to je da imamo tutora jer tako propisuje država a tutor onda po svojoj želji umesto nas određuje i rapoređuje kako naše troškove tako i raspolaganje našom privatnom imovinom. To je više nego nov trošak to je trošak u cilju poništavanja prava privatne svojine građana.
-Parazitski zakonopisac je smislio kako da građane i njihovu imovinu učini transparentnim u odnosu na reketaše koje nam država postavlja u vidu tutora.
-Političari i ostali tranzicioni lopovi koji su uneredili naše živote i doveli nas do prosjačkog štapa (otevši nam državnu i privatnu imovinu i privredu) sada naravno umesto da brinu o nama građanima koje treba da predstavljaju i umesto da nam vrate sve što su nam opljačkali naprotiv ONI odjednom hoće da brinu umesto nas o našim zgradama i da umesto nas raspolažu našom imovinom i novcem. Naravno jer te lopove interesuje samo naša imovina koju će da opljačkaju a ne mi građani njeni vlasnici. Oni ne priznaju da smo mi vlasnici nego smo kmetovi a našu imovinu shvataju kao timar koji su dobili na upravljanje kao nagraadu za služenje sultanu!
- Usluge i ponude koje se ne mogu odbiti su nemoralne i nazivaju se reket.
2.
-Niko pa ni država ili tutor koga nameće država ne može da diktira kako ćemo raspolagati našom privatnom imovinom uključujući tu i zajedničku imovinu. Znači država ili tuor ne može da odlučuje o tome da li ćemo kada ćemo i u koje obligacione odnose ćemo ući, odnosno koje usluge ćemo, kada i od koga kupovati, i da li ćemo ih uopšte tražiti. Troškove treba da snosi samo onaj ko traži konkretne usluge održavanja a ne onaj koga tutor odredi i država primorava. Kada bi tutor sam platio ono od poslova koje je naručio onda ne bi bio tutor nego građanin normalne pravne države.
-Nikakva "zajednica" ne može odlučivati o privatnoj imovini mimo volje njenog vlasnika. Nikoga ne možete primorati da bude deo zajednice koju ne priznaje niko ne može protiv volje biti uvučen u neku zajednicu niti svoju imovinu prevesti u sastav neke zajednice ili nekog pravnog lica. A o zajedničkoj privatnoj imovini odlučuje se konsenzusom a ne glasanjem. Njome se raspolaže a ne upravlja.
3.
- Stanari koji su privatni vlasnici stanova odnosno zajedničkih prostorija ili vlasnici zgrade po definiciji sami raspolažu zgradom, svako po svojoj potrebi i mogućnostima, i u tome im ne treba nikakav tutor. Tutorisanje je ruganje konceptu svojine! Loše stanje mnogih zgrada jeste pokazatelj lošeg odnosa države prema građanima a ne pokazatelj loših stanara ni lošeg odnosa vlasnika prema svojoj imovini i kao takvo to loše stanje injegovo ispravljanje treba da bude na teretu države a ne opet na teretu istih opljačkanih građana. Država koja je opljačkala i upropastila svoje građane upropastila je i njihove zgrade i stanove! Takva antipravna državna uprava nije dostojna da određuje građanima bilo šta kamoli da propisuje građanima tutore. Štaviše mi građani kao nosioci suvereniteta smo ti koji treba da budemo tutori političarima, a ne obrnuto!
- Kakve su to obaveze upravnika? I prema kome? Prema državi? Prema izvođačkim i drugim firmama? Prema zgradi odnosno našoj imovini? Možda prema vlasnicima? A na osnovu čega? Nikakav tutor ili upravnik ne može imati obavezu jer ne može imati ni prava prema tuđoj privatnoj svojini mimo volje vlasnika privatne svojine. Privantnom imovinom građana ne može da upravlja nikakav tutor nego njome raspolaže isključivo njen vlasnik ili vlasnici. Zajednilkom imovinom se ne upravlja nego se njome raspolaže i to zajednički a o njoj se odlučuje konsenzusom a ne glasanjem. Privatna svojina uključujući tu i zajedničku kao i rasplaganje njome ne zavisi od tutora i ne podleže volji tutora ili upravnika već volji vlasnika i zavisi od konsenzusa njenih vlasnika. Zgrada je nepokretni objekat koji može biti u vlasništvu ili u zakupu pravnog lica ali zgrada nije i ne može biti pravno lice. Niko pa ni upravnik ne može zastupati prava vlasnika neke nepokretnosti ili stanara ukoliko prethodno nije ovlašćen slobodnom voljom vlasnika lično. Pre svega između vlasnika /stanara i njihove imovine kamoli između njihove imovine i firmi koje se bave uslugama održavanja ne sme postojati nikakav upravnik - posrednik! Prava vlasnika stanova odnosno zgrada pred trećim licima može zastupati samo pravnik a ne nekakav upravnik ekonomista ili bilo koji laik u ime fantomske stambene zajednice. S druge strane posredovanje u organizaciji usluga nije posao pravnika pa ni upravnika već firmi koje se time bave. Između vlasnika stanova i zgrade s jedne strane i tih firmi koje se s druge strane bave pružanjem određenih usluga nije potreban nikakav levi posrednik jer bi on ne samo ometao prvu stranu u raspolaganju imovinom nego bi tu imovinu i to posredovanje samo zloupotrebio protiv vlasnika.
4.
-Privatnom svojinom uključujući i zajedničku se raspolaže a ne upravlja. Stanari nisu dužni da se slože međusobno u bilo čemu jer oni nisu u braku i nisu u radnom odnosu jedni prema prema drugima niti su u radnom odnosu prema zgradi, nego oni njome raspolažu kao imovinom u privatnoj svojini. Probleme nastale između stanara rešavaju sami stanari ili sud a ne nikakav tutor - upravnik.
-Opet se vraćamo na apsurd ideje da država propisuje obavezu tutora/upravnika nad privatnom imovinom građana. Svejedno je da li je upravnik prinudni profesionalna ili neko od "stanara" stvar je u tome da punoletni poslovno sposobni građani sami upravljaju svojom imovinom. Dakle ne može postojati nikakva uprava koju određuje i sprovodi neko drugi sem vlasnika i/ili konsenzusom. Po definiciji bez konesenzusa niko ne može da zadire u zajedničku privatnu svojinu građana ni da raspolaže zgradom u ime njih.
5.
-Puno razumevanja od strane zakonopisaca za zaštićene uzurpatore tuđe privatne svojine odnosno za zaštićene stanare.. Uzurpatori se odlično razumeju međusobno, vrana vrani oči ne vadi. I naravno dosledni u svom antipravnom postupanju naravno do kraja podržavaju pravo iz ne-prava, učvršćuju pravo nevlasnika na imovinu, iznad prava vlasnika na imovinu, uslovljavaju prava vlasnika pravom nevlasnika, što je suludo. Tako će zaštićeni uzurpatori dobiti pravo na naturalno obeštećenje ili supstituciju imovinom iz državne svojine dok bivši vlasnici čija imovina je oteta pa prodata, sru[ena ili uzurpirana nemaju pravo na obeštećenje drugom imovinom već bezvrednim obveznicama u simboličnoj protivuvrednosti od 0.5% tržišne vrednosti sa neodređenim početkom isplate i sve to još i podeljeno na rate u narednih 20 godina.
I umesto da država svima vrati ono što im je i otela, ona čini obrnuto, ona zaštićenim uzurpatorima vraća ono što nikada nije ni bilo njihovo - stanove, dok vlasnicima otete imovine odbija da ponudi tu drugu imovinu umesto otete nego im vraća ono što im nije uzela a to novac u dugoročnim obveznicama. Sa smešnim obrazloženjem da supstitucija kod restitucije nije moguća jer narušava " makroekonomsku stabilnost zemlje". Ali je moguća kod " zaštićenih" uzurpatora i kod poklanjanja državne imovine strancima.
Sudbina originalnih vlasnika tih otetih predratnih i drugih stanova iz kojih će zaštićene uzurpatore preseliti u nove stanove viđena u svetlu ovog kriminalnog antipravnog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada opet ostaje nepromenjena u imovinsko pravnom smislu jer svojina građana nad stanovima se ovim antizakonom uopšteno obesmišljava do apsurda. Tačnije to je samo nastavak iste pljačke pod drugim imenom.
