Ma nema od toga nista, lik mi je juce bukvalno pretio da mu se vise ne pojavljujem na vratima inace...
Ma da sam u svom stanu drugacije bih reagovao, ovako iskreno samo da komplikujem sebi zivot i pravim probleme sebi i gazdi ne zelim, probacemo diplomatskim putem jos ovih par meseci do godinu dana do kad ocekujem da cu moci da se preselim u svoj stan a njima daleko lepa kuca.
Pa da, mene je to juce iznerviralo, oni imaju pravo da mi njima ne smetamo a mi nemamo pravo na mir jer oni imaju decu.
Kao što rekoh, probaj prvo polako telefonom. Ako ignoriše onda komunalna ili kao što billhicks reče, kupi neki zvučnik i udaraj da vide kako je to.
Apsolutno, i sto je dosao da se svadja a ne da pricamo o problemu i da probamo da nadjemo kompromis.
Ma ne zelim nikakav odnos sa njima posebno jer cu se kroz godinu dana seliti, oni da su hteli da imamo OK odnos bi drugacije se ponasali i ne bi mi pretili i cuda, ja stvarno sam se juce osecao samo porazeno jer oni ne shvataju koliko se njihova deca cuju kada trce i skacu, lupaju u radijatore i voze rolere po stanu i onda dodju meni da pricaju kako ja nemam toleranciju i razumevanje.
Једини пут кад сам морао да интервенишем је кад се самац горе селио у сред ноћи, расклапао намештај у 3 ујутру, лупао, бацао алат, па сам морао да идем да га уразумим. Чак и то не бих да нисам имао бебу. Мени не смета, мојима да. Сад имамо 1 пар изнад, крену људи да се прцају у поноћ (што је супер и ретко) или да се свађају (што је чешће и гласније).
Imao sam jedan jako kratak period ovu situaciju, tj. momak što je živeo u stanu pored se smuvao sa nekom jako glasnom ribom, bukvalno je čuješ kao da nema zida među nama... Hvala bogu nije potrajala ta veza
Ima jedan crni vic. Kaže čujem Ja iz stana iznad skičanje, jaukanje, dahtanje, pa krevet, pa pod, dozivanje Boga... Kad ono sutra saznajem neka stara komšinica iznad umrla. Sad mi krivo što sam dr..o
Bukvalno ovo. Komšije iznad su nam isto dušu vadile, deca nenormalna. Mali 10 godina kupili mu košarkašku loptu ali mu ne daju da ide na školski teren (koji je uzgred prekoputa ulice i vide ga sa prozora), već po kući vežba driblanje. Kad igra igrice i iznervira se udara o pod nogama kao razmaženo derište, kupili mu kera trči sa njim po stanu jer jelte ne sme da ide sam da ga šeta, a roditelje mrzi često da izlaze napolje. Kad mi je već prekipelo bio sam baš neprijatan prema njima, jer mi je bukvalno pukao film. U toj žustroj svađi mi je isto komšija rekao: Nemaš decu, videćeš kako je to jednog dana. Rekoh: Ne mogu biološki da imam decu, tako da žena i ja vrv nećemo nikad saznati, ali znam kako je to kad ti neko bije u glavu 8 sati dnevno jer ste vi lenja st*** koje svoje dete drži kao životinju u kavezu. Od tada ne razgovaramo ali zato me se boje pa je buka dosta dosta manja. Mesec dana me grizla savest kako sam se poneo, preispitivao svoje ponašanje, i užasno mi je što je jedini način da nešto postigneš jeste da budeš luđi od ludaka.
Au kakav mozak. Vrv probao u wc šolju da baci ali nije htelo da ode, pa baca kroz prozor da mu mama i tata i ne nađu kondom u kanti. Ako ništa makar koristi zaštitu.
