Upotreba ћирилице i latinice

[Smederevac]

Што се осталих латиничара тиче а који у укупном броју чине изразиту већину у питању је лењост да се мењају личне навике и небрига а често и немање свести о томе да очување нашег писма ћирилице зависи искључиво од нас самих и од свакога од нас појединачно и од тога како се ми понашамо у свакодневном животу.

I dalje mi nisi odgovorio na pitanje. Šta je za tebe rešenje ovog problema, da prihvatiš latiničare ili da ih posmatraš sa prezirom?

Nadam se da ne živiš u iluziji da postoji treća opcija gde ćeš ti neku, kako si sam rekao, izrazitu većinu da nateraš da promeni svoje navike.

Dakle pitam te srpskim jezikom: opcija 1 ili opcija 2? Istorijsko pomirenje ili tinjajući sukob?

 

[Bender Rodriguez]

Najveća ironija od svega je da na prošloj strani autor teksta o ćirilici piše deo teksta u pisanoj ćirilici, u kojoj ćirilično slovo "г" izgleda kao latinično s, samo obnuto.

г = s

A da, zavoravih i drugi primer. Ćirilično slovo п kada je digitalno pisano postaje isto kao latinično n.
п = n

Jbga... Propade argument a sa njime i zabava.

Ali u redu je, kapiram, kada postoje stotine miliona ljudi koji su u stanju da gube vreme gledajući fudbal, što ne bi postojali i ljudi koji će da gube vreme cepajući dlake oko ćirilice i latinice. Važno je zezanje što bi narod rekao. Dobra zabava.


Inače, Pink je nekada i imao titlove na ćirilici, štaviše moguće je da ih i dalje ima na nekom od drugih kanala (Pink Comedy, Pink Film) ali ne bih znao jer ih ni ne gledam.

 

[Astrotrain]

I dalje mi nisi odgovorio na pitanje. Šta je za tebe rešenje ovog problema, da prihvatiš latiničare ili da ih posmatraš sa prezirom?

Nadam se da ne živiš u iluziji da postoji treća opcija gde ćeš ti neku, kako si sam rekao, izrazitu većinu da nateraš da promeni svoje navike.

Dakle pitam te srpskim jezikom: opcija 1 ili opcija 2? Istorijsko pomirenje ili tinjajući sukob?

Не постоје само те две опције које си навео, нити било шта треба ломити преко колена и доводити до сукоба већ треба радити дугорочно и паметно али доследно и упорно.

Прво треба јасно идентификовати проблем а то сам учинио у претходним објавама и јасно рекао да је у највећој мери у питању лоша навика. Дакле у највећем броју случајева није у питању ни зла намера ни мржња према сопственом писму и народу и већина од оних који пишу латиницу нису због тога зли људи ни мрзитељи и издајници свога народа.
Просто треба само довољно подстаћи људе и колективе да ту лошу навику промене и ту је кључна разлика у приступу.

Према колективима као што су медији, предузећа, удружења, институције и слично треба бити оштрији, док према грађанима као појединцима треба бити толерантнији јер ће решавањем проблема у колективима доћи и до позитивног утицаја на приватну сферу.

Оно што је такође кључно је школски систем и ту такође треба увести једну праксу која би била победа и за ширину знања и за заштиту идентитета. Та пракса би била да се нове генерације ђака уче да искључиво пишу ћирилицом али да се уче да знају да читају оба писма због могућности коришћења постојеће латиничне литературе као и литературе из суседних држава на сродним језицима.

Мислим да би оваква или нека слична комбинација мера довела до постепеног довођења ствари у природно стање и да у некој будућности више не расправљамо о нечему што би требало да се подразумева а то је да се српски језик пише ћирилицом.

 

[Drakche]

ili prosto ne maltretirati ljude, djake pogotovu, i pustiti da svako koristi pismo koje zeli, koje je navikao da koristi.

 

[Astrotrain]

Или просто пустити људе да возе страном којом желе, како је ко навикао. Или просто не малтретирати људе, ђаке поготову, и пустити да свако устаје у време које жели, како је навикао. Ма шта... нека говори и језик који жели, јер зашто некога малтретирати.

 

[TheOnlyLuka]

Pa, prvo ne možeš zabraniti učenje latinice iz razloga što strani jezici koji se najviše uče u našem školskom sistemu - engleski, nemački, francuski, ruski, španski i italijanski se svi pišu latinicom. Bogatstvo našeg jezika jeste, takođe, upravo i ta digrafija - tj. upotreba dva pisma za isti jezik.

Forsirati upotrebu jednog pisma u odnosu na drugo je budalasto. Evo, na primer, kada pišem na nemačkom, normalno je da pišem latinicom. Kada sam u onlajn svetu, preferiram latinicu, ali kad pišem na papir, prirodnija mi je ćirilica.

Ne možeš terati nekoga kako će da piše svoje beleške, u svojoj svesci, ne možeš naterati nikoga da piše na onaj način na koji ti hoćeš - ćirilicom. Nešto ne vidim ljude da teraju tebe da pišeš latinicom - zbog čega bi radio kontra posao?

Прво треба јасно идентификовати проблем а то сам учинио у претходним објавама и јасно рекао да је у највећој мери у питању лоша навика. Дакле у највећем броју случајева није у питању ни зла намера ни мржња према сопственом писму и народу и већина од оних који пишу латиницу нису због тога зли људи ни мрзитељи и издајници свога народа.
Просто треба само довољно подстаћи људе и колективе да ту лошу навику промене и ту је кључна разлика у приступу.

Oba pisma su naša.

Оно што је такође кључно је школски систем и ту такође треба увести једну праксу која би била победа и за ширину знања и за заштиту идентитета. Та пракса би била да се нове генерације ђака уче да искључиво пишу ћирилицом али да се уче да знају да читају оба писма због могућности коришћења постојеће латиничне литературе као и литературе из суседних држава на сродним језицима.

Мислим да би оваква или нека слична комбинација мера довела до постепеног довођења ствари у природно стање и да у некој будућности више не расправљамо о нечему што би требало да се подразумева а то је да се српски језик пише ћирилицом.

Razlog zbog koga se mora učiti latinica sam ti već napisao gore.

Mislim da je srpski identitet veoma čvrst i da forsiranje upotrebe ćirilice ne bi dovelo do toga da se osećamo više Srbi - sve ostalo je populizam.

Prirodno stanje je, valjda, da je svako slobodan da donese sopstvenu odluku kako će nešto pisati, a ne da jedna grupa tera drugu grupu da piše onako kako oni žele.

 

[Astrotrain]

Pa, prvo ne možeš zabraniti učenje latinice iz razloga što strani jezici koji se najviše uče u našem školskom sistemu - engleski, nemački, francuski, ruski, španski i italijanski se svi pišu latinicom. Bogatstvo našeg jezika jeste, takođe, upravo i ta digrafija - tj. upotreba dva pisma za isti jezik.

Пар објава горе сам објаснио али очигледно ниси прочитао. То о страним језицима је чиста замена теза и лажно оправдање за погубну лењост у промени личних навика. Зашто би учила деца латиницу са дијакритикама да би учила западне стране језике? Нема потребе за тим. Учиће латиницу у оквиру тих језика. Нема никакве потребе да је уче на часовима српског.

Oba pisma su naša.

Не, нису.

Razlog zbog koga se mora učiti latinica sam ti već napisao gore.

Још једном, наведени разлог је измишљен и потпуно неутемељен у логици.

Prirodno stanje je, valjda, da je svako slobodan da donese sopstvenu odluku kako će nešto pisati, a ne da jedna grupa tera drugu grupu da piše onako kako oni žele.

И стање гангрене је природно стање после заразе бактеријама, и стање подлива и модрица је природно стање после добијених батина. А ми смо као друштво управо у таквом стању културе. Гангренозном и у подливима од зараза и батина које смо добијали кроз цео 20. век. Сада су неопходне мере лечења да би се довели у здраво стање које смо практично и заборавили како изгледа.

 

[Drakche]

Ne mozes propovedati ljudima da latinica nije nase pismo, vec neko tudje, koje treba odstraniti kao bolest.
Da, mislim na latinicu koju smo ucili u drugom razredu osnovne, koju koriste i hrvati, a ne onu latinicu sa casova stranih jezika.

Poznato nam je zasto neki insistiraju da se koristi samo cirilica, tuplili smo o tome na ovoj temi godinama.
Politika kolektivnog identiteta po nacionalno-verskom kljucu je veca bolest od bilo koje druge.

Ono sto je najbitnije jeste znanje i kultura izrazavanja, a insistiranje da se to dostigne samo uz pomoc jednog pisma je dodatno otezavanje.
I onako smo u zadnjim klupama po obrazovanju u Evropi, pa ako je upotreba latinice sredstvo da se takva situacija malo poboljsa, onda neka bude tako.

Nemam nista protiv cirilice, samo smatram da je neprirodno forsirati je kroz institucije, cak stetno. Sta je najgore sto moze da se desi?
Izgubicemo bitan deo naseg identiteta, ako se cirilica marginalizuje?
Ne bojte se, necemo.

 

[Kailan]

Јој али ова реторика више

1. Ти зли острашћени десничари би да угрозе нашу латиницу која једва преживљава у модерној Србији

2. Имати два писма је наше богатство, због тога морамо да чувамо латиницу

3. Па шта ако се ћирилица губи? Јеси неки фашиста да хоћеш да је чувамо и промовишемо?

Буквално ко још пада на то

Ћирилица јесте део српског културног наслеђа и идентитета дословно од када смо се описменили. То је чињеница. Није и не може да буде на истом нивоу значаја као писмо које је склепано у оквиру идеолошких зачетака југословенског, српскохрватског пројекта који више не постоји. И што је најгоре, није се овде никада спонтано примила већ је агресивно наметана више од једног века само да би тај мртворођени пројекат заживео - погледај буквално било коју слику старог Београда видећеш да су све рекламе на ћирилици и да је народ тако спонтано писао.

Сада се по сваку цену гура да замени потпуно ћирилицу па се гура да се учи што раније, уз енглеску латиницу како би се деца збунила и кренула линијом мањег отпора што раније. Ама ништа од тога није спонтано.

Иначе, кад смо се већ дотакли те теме, зашто је политика колективног идентитета по национално-верском кључу ишта лошија од нпр. политике колективног идентитета по ЛГБТ припадности?

Како је и Диркем лепо приметио за само функционисање друштва је неопходан одређени консензус о вредностима, обичајима, дешавањима и сл. будући да је то лепак који чини основну кохезију друштвених заједница. Историјски је то чинила вера (а у савременим компанијама нпр. то чини такозвана "корпоративна култура"). Без тога се урушава друштвени поредак и на микро и на макро нивоу - па ни левичарске организације не толеришу десничарске идеје и културне вредности, корпорације не толеришу "корпоративни мултикултурализам" иако и једни и други промовишу мултикултурализам на нивоима читавих нација и народа.

У западним државама је у први план дошло либералног просветитељства и његове вредности које су се родиле из хришћанства па је било могуће имати у друштву различите религије докле год се уклапају у ту либералну основу (ако крше њене вредности, као мизогени обичаји радикалног ислама не толеришу се). Но чак и у либералним друштвима је управо вера основа колективног идентитета чак и ако људи тога нису свесни, цела скандинавска култура се и даље темељи на протестантизму иако људи можда не верују у бога. Тако да бих рекао да национално-верски кључ не само да је користан већ је неизбежан за постојање иоле кохезивних култура а сви који су покушавали да то наруше су просто покушавали да га замене неким својим измишљеним идентитетом и идеологијом (комунизам, југословенство итд.)

 

[Smederevac]

Ja nikako da dobijem odgovor: ZBOG ČEGA je toliko važno da se piše isključivo ćirilicom? S kojim ciljem bismo to radili?

Npr. Rumuni su u jednoj tački svoje istorije prešli sa isključivog pisanja ćirilicom na isključivo pisanje latinicom, pa ne vidim da su danas nešto manje Rumuni zbog toga. Naravno, ne bih voleo da izgubimo svoju ćirilicu, ali... čemu ovo bavljenje ovako banalnim stvarima?

Tomovi komentara se pišu i kilometri jezika se češu oko, po pravilu, najnebitnijih pitanja, čak se problem pravi i tamo gde ga nema. Zamislite da se sutra dekretom propiše da se zabranjuje ćirilica i treba da se piše isključivo, npr. japanskim pismom. Hoćemo li prestati da budemo Srbi? Nešto sumnjam...

I da se razumemo, ja sam van interneta zadrti ćiriličar i to onaj stare škole, sve svoje beleške pišem pisanim slovima umesto štampanih, latinične formulare namerno popunjavam ćirilicom i slično. To je do te mere izraženo da sam zaboravio kako se piše pisana latinica, rukopis mi izgleda kao u đaka prvaka. Ali ovo talibansko insistiranje na ćirilici stvarno ne razumem, bukvalno mi izgleda kao srpsko-pravoslavna verzija šerijata.

 

[Пантограф]

Latinica se, ipak, u Srbiji spontano primila, prvo među intelektualcima između dva rata.

A čim se u nekoj raspravi kao argument potegne Sveti Sava, iz te rasprave treba bežati glavom bez obzira... Šta je sve taj čovek čuo o sebi u poslednjih 100 godina - ako je negde gore i može da sluša... Eto, baš u to vreme kad ga je jedan današnji svetitelj hvalio poredeći ga sa Hitlerom (!), misleći ljudi ovde počeše da pišu latinicom. Da se zamislimo malo, možda, eventualno? Ali ne - guraj u propast, što napisa jedan ovde, 'nije važno koliko nas je'. Tako smo, bogme, i dosad radili.

 

[Smederevac]

A čim se u nekoj raspravi kao argument potegne Sveti Sava, iz te rasprave treba bežati glavom bez obzira...

Srpska verzija ovoga

Reductio ad Sanctum Savam

 

[Astrotrain]

Npr. Rumuni su u jednoj tački svoje istorije prešli sa isključivog pisanja ćirilicom na isključivo pisanje latinicom, pa ne vidim da su danas nešto manje Rumuni zbog toga. Naravno, ne bih voleo da izgubimo svoju ćirilicu, ali... čemu ovo bavljenje ovako banalnim stvarima?

Заиста, зашто су Румуни прешли и то искључиво на латиницу? Зашто нису задржали оба писма? Па то је толико јасно. Зато што су одлучили да и избором писма дефинитивно изврше сврставање у свој културно цивилизацијски круг а то је Запад шире, односно романски круг уже. Зашто је Казахстан пре пар година напрасно одлучио да напусти ћирилицу и да пређе на латиницу? Па да би изашли из руског културно цивилизацијског утицаја и исказали своје тежње да се приближе Западу. А велика већина овог нашег народа је за то да припадамо источно православном цивилизацијском и културном кругу. Свиђало се то некоме или не, то је оно што је наша традиција, наша историја а и наша будућност јер у противном будућности нас као Срба неће ни бити. А баш зато што смо под сталним јаким западним утицајем ми још чвршће морамо да се држимо за те наше корене који нас стално подсећају на то ко смо и шта смо и куда треба да идемо. Ми смо мали народ и биолошки стар и под сталним притиском и нападом и немамо луксуз да се понашамо онако како то себи не допуштају ни много већи и јачи од нас.

 

[Прле]

Meni je smešna ova vlast koja uteruje ćirilicu, dok svi njihovi mediji pišu latinicom.
Kad vidim ćirilicu na Pinku, Happy i Prvoj, kao i u Alo, Kuriru i Informeru, možemo da pričamo dalje.

Зато што је власт у корену комунистичка, противна српским коренима. Отуда Брнабићка у власти као и гомила других компромиса. Ћирилицу официјално користе само како би удовољили одређеном гласачком корпусу. Колико су неискрени у тим тежњама види се управо у томе што сви меији који су њима подвласни користе латиницу под обавезно.

Kada sam u onlajn svetu, preferiram latinicu, ali kad pišem na papir, prirodnija mi je ćirilica.

Ту је главно питање, колико често сад пишеш руком?

Kakav odvratan fašizam i otrov od teksta poškropljen pseudoargumentacijom.

Zbog ovakvih smo izgubili bosanske muslimane i određen deo katolika u današnjoj BiH i Hrvatskoj kao deo srpskog nacionalnog korpusa, iako je jasno da je u velikoj meri reč o Srbima konvertitima, iz ovog ili onog razloga. Zato što se uporno gurala teza da Srbin može da bude samo pravoslavan. Sad je kasno.

Isto tako, uporno se gura teza da Srbin može da piše samo ćirilicom. Boga pitaj kuda će to da dovede. Čemu to, šta se želi postići? Hoćete da se latiničari izjašnjavaju kao Hrvati, šta? Šta koga boli stojko kako se ja izjašnjavam?

Mene, pravoslavnog Srbina, je sramota ovoga. Iskreno me boli ova užasna tendencija da hulje daju sebi za pravo da definišu šta je ispravno i da ovim isključujućim definicijama prisvajaju srpstvo za sebe, oblikujući ga po sopstvenom pogledu na svet (najčešće argumentativno potpuno neutemeljenom).

Заиста неправедна рекација на Сашино писање. Прво, колико је мени познати Саша је професионалац, мислим да је лингвиста или тако нешто, тј човек који као ретко ко овде на форуму може да говори о језику. Друго, све што је написао, никако нема тон да квалификује друге (ма колико се трудио, и овде и иначе на форуму, Саша никад не прелази на личности. Обратите пажњу на то. Трећи део који се тиче шта је српско а шта не захтева дубљи одговор.
Већ дуже време чујем да неки људи критикују свако величање српске нације називајући здрави национализам болесним шовенизмом. Тј. злонамерно или не, замена дефиниција. Јер волети своју нацију, никако априори не значи да су друге нације мрзе. Напротив: Ваљда је логично да ћу ПРВО волети тату, маму, брата, сестру, бабу, деду и све оне са којима живим у кући, па тек онда СУСЕДА. Моја љубав ка укућанима комшију никако не сме да угоржава, нити ико има право да ми пребацује што се понашам баш у оваквом редоследу. Волети комшију више од рођених је, извините за поређње, равно идиотизму и може само да сведочи о проблему унутар породице, у нашем случају срске нације*. Колико је наша породица болесна, показује и података да смо заједно са Русима једини европски народи који НЕМАЈУ националну државу. То је нама, наша борба дала. Да се стидимо свог имена и тога што јесмо.

Апропо тога што ми (имам у виду унутар себе) одвајамо ко је србин а ко не, напоменућу неколико историјских момената, који се дају проверити лако. Да би се ограничио, окренућу се само феномену хрватске нације.
Прво, сварање хрватске нације почиње активно тек у 19ом веку, иако су темељи томе ударени још у 17ом. Ипак, активна пропаганда, писање "историје" и сабирање живља око термина "хрват" је тек у 19ом веку. (Паралелно са стварањем румунске, украјинске и балтичких нација). До тада, највећи део римокатоличке популације која је насељавала подручје које обухвата данашња хрватска има свест да говори српским језиком, свесни су својих корена, тј припадности истом, српском корпусу. Међутим, Ватикан заједно са својом перјаницом језуитским монашким редом, схвата да нова времена, описмењавање многих могу да доведу до тога да се већина народа који су под окриљем Рима због осећаја припадности једном народу и (чија се државност пробудила и постаје примат тј освешћује и друге поробљене народе) и због јендог језика може да доведе до тога да се сви преметну у православље. Губитак утицаја, теротирија за Рим је неприхватиљив те се активно ради на инжењерингу нација тако да се "хрватство" активно упуцава у главе свих блаканских српскоговорећих римокаторика. Даље, историју мислим да сви знамо, Дрезден, Јасеновац, Нвосадски споразум. И имамо то што имамо:
- хрватску нацију, државу, "језик"
- вечиту коску за глабање у смислу Јасеновца

Одавде питање: како то да било ко ко тврди да је латинизација ствар хрватштине може да тврди да је одбио људе од српског корпуса? Они су одбијени не нашом вољом и не њиховом вољом што је најцрње. Дошли су трећи, и због својих интереса направили тај раздор. Шта је латиница у том смислу него средство да тај раздор направи и продуби, и да се као трулеж шири и даље по српском народу?

* Намерно користим израз нација, како бих се ограничио на онај део српског народа који живи у одређеним границама. Нација је ужи појам од народа, јер ето, добар део српског народа живи ван граница државе која се зове Србија.

Аутошовинизам је веома ружан и накарадан израз, скован у ко зна каквим полуписменим круговима. Боље би било да су смислили назив самомржња, то би много лепше, смисленије и српскије звучало. Али не знају Пинковци/Хепијевци/Информеровци шта је Србија. Ту гамад треба најурити не само због латинице него и због служења АВ картелу.

Ружан јесте, али фантастично описује ту шизофрену ситуацију коју имамо код себе.

ili prosto ne maltretirati ljude, djake pogotovu, i pustiti da svako koristi pismo koje zeli, koje je navikao da koristi.

Што је малтретирање? Неко је сад навикао енкглским да се служи чешће него матерњим. Да ли и то треба у светлу слободе оставити. Који је циљ писати истовремено на два писма осим овога што сад видимо: сталан подела друштва.

 

[Bender Rodriguez]

Sviđa mi se kako se svi prave ludi pred činjenicom da digitalna pisana ćirilica sadrži slova iz latinice.

Или просто пустити људе да возе страном којом желе, како је ко навикао. Или просто не малтретирати људе, ђаке поготову, и пустити да свако устаје у време које жели, како је навикао. Ма шта... нека говори и језик који жели, јер зашто некога малтретирати.

Da s' ti meni živ i zdrav, i ja i još nekoliko drugih u razredu smo u osnovnoj školi počeli da pišemo pisanom latinicom zato što smo shvatili da se s njom može najbrže pisati dok se hvataju beleške, prepisuje s table ili ispisuje diktat nastavnika. Jer se većini nastavnika j'e za to da li ćeš ti da stigneš da zapišeš sve ili ne, čak i ako si klinja u 5. razredu. E tada sam ja prešao na pisanu latinicu i posle mi je pomoglo i na faksu, jer je tamo tek bilo puno materijala koji treba zapisati a upravo latinica, i to pisana, je najbrža i najlakša za to. Tako da se može reći da su u pravo nemar i bahatost onih koji su nas školovali doprineli tome da neki od nas počnu da koriste to ''nesrpsko'' pismo. I to je cela priča kad i kako je deo nas počeo da je koristi.

Inače mi je biranje između latinice i ćirilice isto kao i biranje jel se jedna te ista ulica zove Džordža Vašingtona ili 27. marta. Isto 'anje, drugo pakovanje.

 

[Bender Rodriguez]

P.S.
Divim se ljudima kojima je veći problem to što neko u Srbiji piše latinicom, nego što današnja klinčadija ne može da sastavi tri rečenice bez brljanja srpskog sa engleskim.

Koliko je vama dobro u životu kada vam je to što neko piše latinicom najveći problem koji vas žulja...


A i ovi pojedinci što bi istovremeno da budu i mladi liberalni globalisti i mondijalisti a s druge strane da se kao bore za ćirilicu i srpstvo su tek posebni (beznadežni) slučajevi.
Ćiriličar globalista. Hodajući paradoks(i) jbt.

 

[Smederevac]

Заиста неправедна рекација на Сашино писање. Прво, колико је мени познати Саша је професионалац, мислим да је лингвиста или тако нешто, тј човек који као ретко ко овде на форуму може да говори о језику. Друго, све што је написао, никако нема тон да квалификује друге (ма колико се трудио, и овде и иначе на форуму, Саша никад не прелази на личности. Обратите пажњу на то. Трећи део који се тиче шта је српско а шта не захтева дубљи одговор.

Mislim da je reakcija sasvim adekvatna. U originalnom komentaru na nekoliko mesta provejava retorika "ako ne radiš X kao Srbi, nego Y kao Hrvati, logično je da si Hrvat, shodno tome - šta čekaš, izjasni se". Ništa drugo nego kvalifikacija, istina ne lična već grupna. Odvratna zamena teza, ne treba meni ni Saša ni bilo ko drugi da mi objasni da li sam Srbin.

Одавде питање: како то да било ко ко тврди да је латинизација ствар хрватштине може да тврди да је одбио људе од српског корпуса? Они су одбијени не нашом вољом и не њиховом вољом што је најцрње. Дошли су трећи, и због својих интереса направили тај раздор. Шта је латиница у том смислу него средство да тај раздор направи и продуби, и да се као трулеж шири и даље по српском народу?

Mogao bih da se složim da postoje zakulisne radnje od strane Vatikana (ili kakvih god neprijatelja), ali sam mišljenja da baš prihvatanjem latinice, kao pisma koje je takođe naše, oduzimamo neprijatelju to oružje iz ruke.

Ako nam je ta veštačka teza o Hrvatima koji su latiničari i Srbima koji su ćiriličari nametnuta spolja - nije li logično da ćemo je obesmisliti prihvatanjem latinice kao svog (drugog) pisma? Insistiranjem na razlikama samo potpirujemo tu, složićemo se, besmislenu i logički neutemeljenu podelu.

Sve i da u nekom hipotetičkom scenariju potpuno pređemo na latinicu i zabranimo ćirilicu, ostali bismo Srbi - jer pitanje srpstva nije SAMO pitanje pisma, već nas kao Srbe definišu stotine kulturnih, običajnih, psiholoških i svakih drugih obrazaca, kojih najčešće nismo ni svesni. Postanemo ih svesni tek kad pređemo ove najbliže granice, a kada se otputuje negde malo dalje, tek onda je očigledno koliko smo različiti od onih tamo, i kako je pitanje ćirilice kao pitanje odbrane nacionalnog identiteta potpuno nepostojeće.

 

[TheOnlyLuka]

Ту је главно питање, колико често сад пишеш руком?

Stvarno dosta. Sve beleške sa faksa (kada nisu germanistički predmeti) - pišem rukom - spisak za prodavnicu, ideje, pa sad i dok radim zamenu (na tabli prevod reči)...

 

[Прле]

Mislim da je reakcija sasvim adekvatna. U originalnom komentaru na nekoliko mesta provejava retorika "ako ne radiš X kao Srbi, nego Y kao Hrvati, logično je da si Hrvat, shodno tome - šta čekaš, izjasni se". Ništa drugo nego kvalifikacija, istina ne lična već grupna. Odvratna zamena teza, ne treba meni ni Saša ni bilo ko drugi da mi objasni da li sam Srbin.

Саша ако хоће нека одговара на личне оптужбе, а ја бих ово назвао бомбом одложеног дејства. Да, ниси хрват, не осећаш се тако. А следеће покољење? Уосталом ајде да се не фолирамо, какав еје разлика између нас и хрвата? Никаква! у Јасеновцу, они који су прекрштавани априори су послајали хрвати. Толико о разликама.
Данас савременом Ватикану религиозна компонента није толико важна, иовако се много људи осећа као атеиста, тиме се та, видљива разлика још више брише. Шта нам остаје? Па нека фиктивна скала вредности, која се топи под натиском феномена глобализације. Више се низашта не можемо ухватити, више ништа није свето. Отуда је ћирилица један мали, претерано је рећи бастион, правилније ће бити џомба у препреци том брисању идентитета, у коме су први увучену урапво хрвати као део српског корпуса.

Mogao bih da se složim da postoje zakulisne radnje od strane Vatikana (ili kakvih god neprijatelja), ali sam mišljenja da baš prihvatanjem latinice, kao pisma koje je takođe naše, oduzimamo neprijatelju to oružje iz ruke.

Као што горе написах: не, не одузимамо, али отварамо паљбу из оружја које имамо.

Ako nam je ta veštačka teza o Hrvatima koji su latiničari i Srbima koji su ćiriličari nametnuta spolja - nije li logično da ćemo je obesmisliti prihvatanjem latinice kao svog (drugog) pisma? Insistiranjem na razlikama samo potpirujemo tu, složićemo se, besmislenu i logički neutemeljenu podelu.

Логика функционише само дотле док се ти осећаш као Србин. Оног момента кад теби или твојој деци постане свеједно, а нема нечега штоби подсећало на супротно, једноставно биваш усисан у другу сферу.

Sve i da u nekom hipotetičkom scenariju potpuno pređemo na latinicu i zabranimo ćirilicu, ostali bismo Srbi - jer pitanje srpstva nije SAMO pitanje pisma, već nas kao Srbe definišu stotine kulturnih, običajnih, psiholoških i svakih drugih obrazaca, kojih najčešće nismo ni svesni. Postanemo ih svesni tek kad pređemo ove najbliže granice, a kada se otputuje negde malo dalje, tek onda je očigledno koliko smo različiti od onih tamo, i kako je pitanje ćirilice kao pitanje odbrane nacionalnog identiteta potpuno nepostojeće.

Не би. Као што Власи посташе Румуни, као што Гали посташе Французи. Дакле отказивањем од својих базиса аутоматски постајеш неко други. Латиница је латентна опасност (једна од). Да резмирам: за "успех операције" није потребно да сви који у обичном животу користе латиницу али је важно да сви кроз логички склоп, тј да унутрашње престану да се боре за одржавање латинице. Што би рекао један мој познаник: јер нам то писмо није потребно за живљење, то је као кад отсечеш две здраве ноге да би на њих ставио протезе.

 

[Smederevac]

Логика функционише само дотле док се ти осећаш као Србин. Оног момента кад теби или твојој деци постане свеједно, а нема нечега штоби подсећало на супротно, једноставно биваш усисан у другу сферу.

...Kako? Molim te objasni mi ove mentalne vratolomije. Hipotetički, prestane da mi bude važno osećanje srpstva, i onda se moja deca i ja jednog dana probudimo i shvatimo da smo Hrvati? Šta?

 

[Astrotrain]

Da s' ti meni živ i zdrav, i ja i još nekoliko drugih u razredu smo u osnovnoj školi počeli da pišemo pisanom latinicom zato što smo shvatili da se s njom može najbrže pisati dok se hvataju beleške, prepisuje s table ili ispisuje diktat nastavnika. Jer se većini nastavnika j'e za to da li ćeš ti da stigneš da zapišeš sve ili ne, čak i ako si klinja u 5. razredu. E tada sam ja prešao na pisanu latinicu i posle mi je pomoglo i na faksu, jer je tamo tek bilo puno materijala koji treba zapisati a upravo latinica, i to pisana, je najbrža i najlakša za to. Tako da se može reći da su u pravo nemar i bahatost onih koji su nas školovali doprineli tome da neki od nas počnu da koriste to ''nesrpsko'' pismo. I to je cela priča kad i kako je deo nas počeo da je koristi.

Имао сам исти проблем и добар део основне сам писао латиницу али сам почетком југословенских ратова схватио, уложио мало додатног напора и никада се више нисам осврнуо назад. Ствар је навике и вежбе, а пре и изнад свега воље и ничег другог. Уосталом, да ниси ни учен да пишеш српски латиницом не би тог проблема ни дилеме ни било зар не?

...Kako? Molim te objasni mi ove mentalne vratolomije. Hipotetički, prestane da mi bude važno osećanje srpstva, i onda se moja deca i ja jednog dana probudimo i shvatimo da smo Hrvati? Šta?

А зар није било тог неког јутра када су се неки Срби западно од Дрине "пробудили и схватили" да су Хрвати, када су се неки Срби јужно од Прохора Пчињског "пробудили и схватили" да су некакви Македонци а неки у Црној Гори "пробудили и схватили" да су некакви Црногорци? Или мислиш да сте ти и твоји потомци толико посебни и надмоћни да вам се исто то не би догодило?

 

[Smederevac]

А зар није било тог неког јутра...

Nije.

 

[Kailan]

Ja nikako da dobijem odgovor: ZBOG ČEGA je toliko važno da se piše isključivo ćirilicom? S kojim ciljem bismo to radili?

Због чега се свака дискусија преусмери у "инсистирање на томе да се пише *искључиво* ћирилицом"? Хајде нека ми неко покаже један тренд који води ка томе па ћемо да дискутујемо на тај начин.

Тренутно, дискусија је о томе да ли треба промовисати ћирилицу ради једнакости та два писма или пустити да образовни систем и корпорације обриши значајан део наше културе и историје. Мислим бизарно ми је да слушам како је то "само писмо" али да је избор слова којим се пише ипак питање "којој страни припадаш". Ако је то *само* писмо како очигледно и Грци и Бугари сматрају онда нема разлога да се не пише ћирилицом како смо и увек. Ако је то заиста политичко питање и смера саме културе онда та промена није ни мало толико безначајна каквом је представљају

 

[Bender Rodriguez]

Имао сам исти проблем и добар део основне сам писао латиницу али сам почетком југословенских ратова схватио, уложио мало додатног напора и никада се више нисам осврнуо назад.

Aaaa, znači inat i ogorčenost su bili presudni faktor? Pa reci brate tako lepo. U redu je to znam jednog čoveka sa sličnim slučajem, rođen kraem 50ih, sad ušao u penziju. Prati Happy TV redovno slušajući vesti o napredovanju slavne Božje Rusije i Ukrajincima koji se raduju što ih ovi oslobađaju i globalnoj svetskoj Vatikansko-gejevskoj CIA zaveri da unište Slovene i Pravoslavlje. Ovo pominjem čisto da imamo uvid u njegove političke stavove i rezone.

Elem, kada se povede priča o Hrvatima, Slovencima i Bosancima, oni za njega ili ne postoje, ili govori sve najružnije o njima.

S druge strane, kada mi sa setom i entuzijazmom priča o svojim mlađim danima i o ortacima iz kraja s kojima se mangupirao, pored raznih srpskih imena, povremeno se pomene i neki Mate, neki Josip i neki Ante. U tim momentima ja ga pitam ''Čekajte, pa oni su bili Hrvati?'' Kaže mrtav ladan - pa da. Ja ga pitam pa kako to, zar vi ne možete da smislite njih? A on uvek izgovaa isto ''A pa, ne, pa drugo je to vreme bilo''...

Drugo vreme...

Tako i ti. Do 1991. latinica ti je bila dobra. Onda si 1991. doživeo cunami razočarenja, besa, šoka, neverice i osećaja izdanosti. I onda si odlučio da sav svoj bes i šok moraš negde da kanališeš inače ćeš pući, kao što je masa ljudi pucalo tih godina. I onda ti je preko noći latinica postala loša i nepoželjna, jer si odlučio da je latinica simbol Hrvata, Hrvatske i pokatoličenih Srba, a ćirilica je šatro simbol Srba i Srpstva.

Ствар је навике и вежбе, а пре и изнад свега воље и ничег другог.

Kaže lik sa nadimkom ispisanim latinicom, sa engleskom reči, i sa slikom jednog od simbola Amerike.

Уосталом, да ниси ни учен да пишеш српски латиницом не би тог проблема ни дилеме ни било зар не?

Tako je.

Zato ja mislim da treba otići korak dalje i u matematici izbaciti sve simbole koji nisu ćirilični i sve reči koje nisu srpske. Evo razradio sam vam jedan mogući model izmene Matematike kao nauke, njene terminologije, simbola, principa i označavanja, kako bi sve bilo u skladu sa načelima Ćirilice, Srpstva, Slovenstva i Pravoslavlja.

Bacite pogled pa mi javite kako vam se čini. Pošto promenimo i preimenujemo Matematiku, ja bih kao sledeći korak razmotrio ukidanje u školama Engleskog jezika, drugog stranog jezika i Latinskog i zamenio ih adekvatnim, potrebnim zamenama. Npr Staroslovenskim, Slavenoserbskim, Glagoljicom, i slično. Iz ostalih predmeta koji itko koriste Latinske nazive, poizbacivati sva ta Ustaštva i Katoličanisanje i zameniti tamošnje izraze domaćim, sprskim i pravoslavnim.

I za 10 godina ima Srbija da nam bude očišćena od svakog traga latinice, i onda će da nam bude do jajeta. A Hrvati, Slovenci i Vatikan će da crknu od muke! Ha! Eto vam ga na!!!

 

[Bender Rodriguez]

Evo predloženih izmena i za gimnazijski program odnosno predmete. Treba isto razraditi i za stručne škole, ali i to ćemo otom potom, ovo je nešto za početak.
Kao što se može videti, strani jezici neprijateljskih i neverničkih zemalja se brišu, a umesto njih se stavlja akcenat na stare jezike naših predaka i crkve.
Jedini strani jezici koji će biti dopušteni za izučavanje biće Grčki i Ruski. Građansko vaspitanje se briše iz postojanja. Pravoslavna veronauka, Srpski jezik i književnost, Slavenosrpski i Staroslovenski jezik postaju obavezan predmet od 1. razreda osnovne, kroz srednju školu i gimnaziju, pa sve do 4. godine fakulteta i viših škola.