Meni je smešna ova vlast koja uteruje ćirilicu, dok svi njihovi mediji pišu latinicom.
Kad vidim ćirilicu na Pinku, Happy i Prvoj, kao i u Alo, Kuriru i Informeru, možemo da pričamo dalje.
Зато што је власт у корену комунистичка, противна српским коренима. Отуда Брнабићка у власти као и гомила других компромиса. Ћирилицу официјално користе само како би удовољили одређеном гласачком корпусу. Колико су неискрени у тим тежњама види се управо у томе што сви меији који су њима подвласни користе латиницу под обавезно.
Kada sam u onlajn svetu, preferiram latinicu, ali kad pišem na papir, prirodnija mi je ćirilica.
Ту је главно питање, колико често сад пишеш руком?
Kakav odvratan fašizam i otrov od teksta poškropljen pseudoargumentacijom.
Zbog ovakvih smo izgubili bosanske muslimane i određen deo katolika u današnjoj BiH i Hrvatskoj kao deo srpskog nacionalnog korpusa, iako je jasno da je u velikoj meri reč o Srbima konvertitima, iz ovog ili onog razloga. Zato što se uporno gurala teza da Srbin može da bude samo pravoslavan. Sad je kasno.
Isto tako, uporno se gura teza da Srbin može da piše samo ćirilicom. Boga pitaj kuda će to da dovede. Čemu to, šta se želi postići? Hoćete da se latiničari izjašnjavaju kao Hrvati, šta? Šta koga boli stojko kako se ja izjašnjavam?
Mene, pravoslavnog Srbina, je sramota ovoga. Iskreno me boli ova užasna tendencija da hulje daju sebi za pravo da definišu šta je ispravno i da ovim isključujućim definicijama prisvajaju srpstvo za sebe, oblikujući ga po sopstvenom pogledu na svet (najčešće argumentativno potpuno neutemeljenom).
Заиста неправедна рекација на Сашино писање. Прво, колико је мени познати Саша је професионалац, мислим да је лингвиста или тако нешто, тј човек који као ретко ко овде на форуму може да говори о језику. Друго, све што је написао, никако нема тон да квалификује друге (ма колико се трудио, и овде и иначе на форуму, Саша никад не прелази на личности. Обратите пажњу на то. Трећи део који се тиче шта је српско а шта не захтева дубљи одговор.
Већ дуже време чујем да неки људи критикују свако величање српске нације називајући здрави национализам болесним шовенизмом. Тј. злонамерно или не, замена дефиниција. Јер волети своју нацију, никако априори не значи да су друге нације мрзе. Напротив: Ваљда је логично да ћу ПРВО волети тату, маму, брата, сестру, бабу, деду и све оне са којима живим у кући, па тек онда СУСЕДА. Моја љубав ка укућанима комшију никако не сме да угоржава, нити ико има право да ми пребацује што се понашам баш у оваквом редоследу. Волети комшију више од рођених је, извините за поређње, равно идиотизму и може само да сведочи о проблему унутар породице, у нашем случају срске нације*. Колико је наша породица болесна, показује и података да смо заједно са Русима једини европски народи који НЕМАЈУ националну државу. То је нама, наша борба дала. Да се стидимо свог имена и тога што јесмо.
Апропо тога што ми (имам у виду унутар себе) одвајамо ко је србин а ко не, напоменућу неколико историјских момената, који се дају проверити лако. Да би се ограничио, окренућу се само феномену хрватске нације.
Прво, сварање хрватске нације почиње активно тек у 19ом веку, иако су темељи томе ударени још у 17ом. Ипак, активна пропаганда, писање "историје" и сабирање живља око термина "хрват" је тек у 19ом веку. (Паралелно са стварањем румунске, украјинске и балтичких нација). До тада, највећи део римокатоличке популације која је насељавала подручје које обухвата данашња хрватска има свест да говори српским језиком, свесни су својих корена, тј припадности истом, српском корпусу. Међутим, Ватикан заједно са својом перјаницом језуитским монашким редом, схвата да нова времена, описмењавање многих могу да доведу до тога да се већина народа који су под окриљем Рима због осећаја припадности једном народу и (чија се државност пробудила и постаје примат тј освешћује и друге поробљене народе) и због јендог језика може да доведе до тога да се сви преметну у православље. Губитак утицаја, теротирија за Рим је неприхватиљив те се активно ради на инжењерингу нација тако да се "хрватство" активно упуцава у главе свих блаканских српскоговорећих римокаторика. Даље, историју мислим да сви знамо, Дрезден, Јасеновац, Нвосадски споразум. И имамо то што имамо:
- хрватску нацију, државу, "језик"
- вечиту коску за глабање у смислу Јасеновца
Одавде питање: како то да било ко ко тврди да је латинизација ствар хрватштине може да тврди да је одбио људе од српског корпуса? Они су одбијени не нашом вољом и не њиховом вољом што је најцрње. Дошли су трећи, и због својих интереса направили тај раздор. Шта је латиница у том смислу него средство да тај раздор направи и продуби, и да се као трулеж шири и даље по српском народу?
* Намерно користим израз нација, како бих се ограничио на онај део српског народа који живи у одређеним границама. Нација је ужи појам од народа, јер ето, добар део српског народа живи ван граница државе која се зове Србија.
Аутошовинизам је веома ружан и накарадан израз, скован у ко зна каквим полуписменим круговима. Боље би било да су смислили назив самомржња, то би много лепше, смисленије и српскије звучало. Али не знају Пинковци/Хепијевци/Информеровци шта је Србија. Ту гамад треба најурити не само због латинице него и због служења АВ картелу.
Ружан јесте, али фантастично описује ту шизофрену ситуацију коју имамо код себе.
ili prosto ne maltretirati ljude, djake pogotovu, i pustiti da svako koristi pismo koje zeli, koje je navikao da koristi.
Што је малтретирање? Неко је сад навикао енкглским да се служи чешће него матерњим. Да ли и то треба у светлу слободе оставити. Који је циљ писати истовремено на два писма осим овога што сад видимо: сталан подела друштва.