Upotreba ћирилице i latinice

[Дошљак]

Мени је ок да буде број уместо слова за насеље. Наши ће знати а странцима је реално све једно.

 

[Bender Rodriguez]

Kapiram samo ne znam baš koliko ljudi danas pamte te brojeve za gradove. Ja pamtim možda tri ili četiri. Kapiram da novije generacije pamte odnosno znaju još manje.

 

[Прле]

Mislim koga (1) realno boli tookie za to, osim par procenata (2) ćirilo-fanatika i lažnih dokonih rodoljuba...

Ова реченица је реално стање ствари на терену.

1. Већину упште не дотиче проблем, све једно им је. Али та свеједност увек има као излаз - латиницу. Нико коме је све једно не користи ћирилицу.
2. Имам утисак да је у прцентуалном односу број "фанатика" једнак проценту заступлљености ћирилице. Као и увек Срби сачекају задњи воз, а и на њега закасне, па трком за њим.

 

[Дошљак]

Углавном се латиница наметнула из инертности и лењости у општој употреби - пре свега на рекламама, натписима фирми и сл. затим и на интернету и телекомуникацији.

 

[Astrotrain]

Углавном се латиница наметнула из инертности и лењости у општој употреби - пре свега на рекламама, натписима фирми и сл. затим и на интернету и телекомуникацији.

Ово и ја стално истичем као основни узрок постојеће лоше ситуације са употребом ћирилице, и моје мишљење остаје да се то може преокренути само директном државном интервенцијом и присилом. Изволите сад "слободари" , опаучите како бих ја "писмовно неподобне слао на Голи оток" и сл.

 

[Bender Rodriguez]

Ne ti. To sa Golim otokom punim ''konvertita'' je Sašina vizija.

 

[solecar]

Углавном се латиница наметнула из инертности и лењости у општој употреби - пре свега на рекламама, натписима фирми и сл. затим и на интернету и телекомуникацији.

Nema veze korišćenje latinice na internetu sa inertnošću upotrebe ćirilice, već sa time što je internet u dobroj meri baziran na latinici. Može sajt da bude urađen na ćirilici, ali će mu i dalje internet adresa biti zavedena latinično, dok se sva slova ćirilično ispisana algoritmom automatski konvertuju u latinična slova, brojeve i simbole. Većini ljudi je lakše da se služi latinicom na internetu, nego da svaki čas konvertuje jezik sa ćirilice na latinicu i obrnuto. To što određeni broj forumaša preferira i jednim delom i zagovara ćirilicu, to ne znači da je tako u većini slučajeva. Mnogo veći problem je što nam gomila dece pati od disgrafije, što je prouzrokovano preteranom upotrebom mobilnih telefona, tableta i sl. Ja bih, za razliku od @Astrotrain , forsirao daleko manju upotrebu elektronskih uređaja i decu koja ne znaju da pišu, ne bih puštao da prođu razrede, kao i one koji ne umeju da pričaju srpski (pod tim prvenstveno mislim na ubacivanje engleskih reči umesto naših, ne i na slučajeve gde smo preuzeli reči iz engleskog jezika). To je mnogo veći problem nego li upotreba ćirilice ili latinice, jer ćemo na kraju doći u situaciju da deca neće umeti da pišu ni na jednom pismu.​

 

[Дошљак]

У почетку интензивнијег интернета код нас, негде 2006. људи или нису знали да промене писмо на рачунару или нису имали ћирилицу на телефону. Многи и данас немају, ја сам на мом инсталирао.

 

[тбс]

Инертност је лоша особина.

 

[solecar]

@Дошљак
A kako kucaš internet adresu koja je na latinici?

 

[тбс]

И латински називи су на латиници, па шта?

 

[Дошљак]

@Дошљак
A kako kucaš internet adresu koja je na latinici?

Променим писмо. На телефону једноставно klikom na dugme a na kompu alt+shift.

 

[Astrotrain]

Ja bih, za razliku od @Astrotrain , forsirao daleko manju upotrebu elektronskih uređaja i decu koja ne znaju da pišu, ne bih puštao da prođu razrede, kao i one koji ne umeju da pričaju srpski (pod tim prvenstveno mislim na ubacivanje engleskih reči umesto naših, ne i na slučajeve gde smo preuzeli reči iz engleskog jezika). To je mnogo veći problem nego li upotreba ćirilice ili latinice, jer ćemo na kraju doći u situaciju da deca neće umeti da pišu ni na jednom pismu.

Ова тема је посвећена ћирилици и латиници па је моја пажња првенствено усмерена на тај део, што не значи да не треба применити и многе друге мере које би биле део једног јединственог пакета мера за очување и унапређење српске писменостии и културе, а у оквиру кога би се свакако обратила пажња и на проблеме које си навео и ти и многи други на овој теми. Дакле принцип није или/или већ и/и. Мени на пример не би био ни најмањи проблем да уместо "екран", "интерфејс" и "конекција" кажем "заслон", "сучеље" и "спој" (или "веза") , али бих онда вероватно био оптужен да ширим "хрватштину" или нешто слично.

 

[Bender Rodriguez]

Мени на пример не би био ни најмањи проблем да уместо "екран", "интерфејс" и "конекција" кажем "заслон", "сучеље" и "спој" (или "веза")

U skladu sa time, jel si video moj predloge koje sam pripremio za reformu obrazovanja i pravopisa?

 

[Bender Rodriguez]

E al stvarno zamisli tu ironiju da neko sa latinice pređe na ćirilicu samo zbog ogorčenosti na Hrvate, a onda čuje od sopstvenih sunarodnika da zvuči kao Hrvat.
Reci koja bi to ironija bila bogte...

 

[Прле]

Знате ону причу кад су матица хрватска и матица српска промениле места? Дуго ми није било јасно о чему се ради, а онда ме је осенило:
1. Матица хрватска је узела курс да језик чисти од туђица и да га обогаћује што из историје што стварањем нових кованица
2. Матица српска је решила да узима стране речи и да их пушта у промет

Тако да сада имамо парадоскалну ситуацију да хрвати који су се труде да припадају западној хемисфери од исте се ограђују језички, а ми, који не знамо где смо свеколико се трудимо да што више туђица уђе у наш језик, чак и избацивањем неких српских речи које већ одавно користимо.

 

[Bender Rodriguez]

Za sve koji misle da su patriote, pravoslavci i sloveni ako odbijaju da koriste srpske reči engleskog porekla. Ne Srblish, nego srpske reči engleskog porekla.

List of Russian words of English origin

Tu se vidi sav besmisao militantnih ćiriličara i kvazi-pravoslavaca i panslavista. Jedni Rusi nemaju problem da kažu bag, ili klirens, ili post, ili printer... a neke Srbende misle da će biti još veći Srbi i biti primljeni u pravoslavni raj još brže ako ekran zamene zaslonom, interfejs sučeljem a link spojem...

 

[solecar]

Променим писмо. На телефону једноставно klikom na dugme a na kompu alt+shift.

Pretpostavljam da je tebi OK da svaki put pritiskaš alt+shift. Da li misliš da je to praktično svakome da radi i da pre svega svako ko to zna to i radi?

Ова тема је посвећена ћирилици и латиници па је моја пажња првенствено усмерена на тај део, што не значи да не треба применити и многе друге мере које би биле део једног јединственог пакета мера за очување и унапређење српске писменостии и културе, а у оквиру кога би се свакако обратила пажња и на проблеме које си навео и ти и многи други на овој теми. Дакле принцип није или/или већ и/и. Мени на пример не би био ни најмањи проблем да уместо "екран", "интерфејс" и "конекција" кажем "заслон", "сучеље" и "спој" (или "веза") , али бих онда вероватно био оптужен да ширим "хрватштину" или нешто слично.

Kako ti zvuče sledeće stvari?

Oн је фејловао.
То ти је добар оказион.
Пизза

Što se tiče "konekcije", barem je u mom slučaju tako, ne znam ljude koji to koriste za bilo šta drugo sem za izraz "inernet konekcija".

 

[Дошљак]

То и кажем, људи обично или не знају како да мењају писмо на уређају или их мрзи то да ураде а није претерано компликовано. Но ја не осуђујем нити сматрам издајницима људе који пишу латиницом у електронској комуникацији. Више ми сметају штампарије и фирмописци који из лењости узму први фонт и латиницу.

 

[Прле]

Имам коментар за Пизза.
Одавно се размишљам како да се изађе из те у суштини непријатне ситуације, да се јело тако срамотно назива. Помаже удвојено З, али можда италијанима. Због тога предлажем да се јело зове ПИТСА

 

[solecar]

@Прле
Po toj logici ni "riblja čorba" ne može.

@Дошљак
Јеdan deo ljudi verovatno i piše latinicom, upravo zbog korišćenja latinice u elekronskoj komunikaciji (korišćenju). Što se tiče štamparija, generalno, mogu se podeliti u dve kategorije, jedna su oni koji vode računa o dizajnu, a druga oni koji i gledaju da prođu što jeftinije, a i da se što manje iscimaju. Ta druga kategorija su ovi što koriste tipske fontove, čak i tamo gde to nije bitno za funkcionalnost, kao recimo kod kreiranja sajta. Pa čak i kada dizajniraš sajt, možeš da ubaciš svoj (željeni) font, tako da on bude vidljiv i onima koji ga nemaju instaliranog na kompjuteru ili bilo kom drugom elektronskom uređaju. Ja spadam u onu prvu grupu, i smatram dizajn, sa sve upotrebom fonta (bilo ćiriličnog, bilo latiničnog), jako bitnom.​

 

[Прле]

Po toj logici ni "riblja čorba" ne može.

Што не може?

 

[solecar]

Pogledaj šta znači u žargonskoj upotrebi.

 

[Прле]

Не знам мени су то два савршено разлииа случаја, јер рибља чорба је као јело постојала увек па је касније додат жаргон, а морам да признам да сам за то први пут чуо око 2000их и то не жаргонски већ сам читао о бенду.

Што се тиче овог италијанског јела, ту је ситуација другачија. Реч нам долази из страног језика, поклапа се не са жаргоном, већ са речју која је одавно у употреби. 80их када су почели кафићи да их нуде и кад су појавили рецпти сећам се старијих људи како су били у неприлици и црвенели.

 

[Astrotrain]

Za sve koji misle da su patriote, pravoslavci i sloveni ako odbijaju da koriste srpske reči engleskog porekla. Ne Srblish, nego srpske reči engleskog porekla.

List of Russian words of English origin

Tu se vidi sav besmisao militantnih ćiriličara i kvazi-pravoslavaca i panslavista. Jedni Rusi nemaju problem da kažu bag, ili klirens, ili post, ili printer... a neke Srbende misle da će biti još veći Srbi i biti primljeni u pravoslavni raj još brže ako ekran zamene zaslonom, interfejs sučeljem a link spojem...

Не, просто је реч о доброј мери. Лоша је пракса да се туђице, небитно из ког језика, некритички усвајају и у случајевима где је могуће употребити већ постојећу и сасвим прикладну реч из домаћег језика. Нема никаквог разлога да се уместо штампач каже принтер или уместо грешка да се каже баг. Са друге стране рећи драјвер уместо управљачки програм јесте краће и практичније. Такође нпр израз "чврсти диск" уместо "хард диск" који се јасно разликује од ссд-а ствара недоумицу о којем се типу ради па је и ту можда оправдано користити туђицу.