Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Ова порука ме подсети на један интересантан детаљ: у време отоманског царства, за кореспонденцију, званично су се користила четири језика:
1. Турски
2. Грчки
3. Латински и
4. Српски!

Међутим, тај српски се писао АРАПСКИМ писмом.
 
И одонда се не пише. А не пише се ни турски, већ стотинак година.

Са топика о Ер Србији, микс писама из 1936 (@Katarza):

Aeroput.png
 
Да, па ар-деко и сродна естетика из тог доба је и мени примамљива.
Пољски ЛОТ нпр. и даље користи ванвременски добар лого из 1931.

Е, сад, ту назирем проблем у неразвијености тада расположивих ћириличких "фонтова", које им није било могуће уклопити у визуелни идентитет огласа, и онда су ћирилицом исписали само техничке детаље у "футеру".

До данас смо понешто урадили на том плану, има добрих (и одличних) ћириличких фонтова, али генерално, нека слова остају естетски проблем. То је битан разлог опадања употребе ћирилице у графичкој и издавачкој индустрији.
 
Poslednja izmena:
Mislim da nisam upoznao osobu kojoj se Art deco (u bilo kom formatu i manifestu) nije dopao. 😄 Čak i ako neko ne mari mnogo za te stilizovane i fensi stvari, nikad nisam čuo da neko za nešto u Art deco stilu kaže ''ugh, ne sviđa mi se''. Filmovi, crteži, igrice, dizajni... sve rađeno u njemu uvek ima odličan odziv i neku posebnu privlačnost. Stvarno jedan večan stil.
 
Е, сад, ту назирем проблем у неразвијености тада расположивих ћириличких "фонтова", које им није било могуће уклопити у визуелни идентитет огласа, и онда су ћирилицом исписали само техничке детаље у "футеру"
Мени се чини да је овде у питању жеља да се у оригиналу пишу дестинације (нешто што нас и данас коље), а онда као друго недостатак фонта да се Софија, Ниш и Скопље напишу том духу. Солун тим пре.

Такође, могуће је да је дизајн радила једна организација, било све одштамапно, а онда доштампавана сервисна инфомрација.
 
Gledam sad ovaj logo LOT-a, i ne mogu a da se ne zapitam zašto toliko kopiramo i/ili smo kopirali Poljske stvari, uz našu modifikaciju? Lastin logo podseća na pomenute poljake.
 
Imali ljudi tamo kod kuće i renesansu, i sve to. Pa zahvaljujući Poljaku (Sondermajer) dobismo i Aeroput.
 
Српска азбука или гајевица

На доле датој страници на Фејсбуку могу се видети - у објавама "Нови примери јавне употребе српске азбуку" - управо то, слике таквих примера.

https://www.facebook.com/profile.php?id=100064473708694


У представљању ("Информације о кориснику") сличне странице истог назива налази се следећи текст:

Држава и питање писма српског језика
(аутор ЉВ. Ј.)

1. Питање писма српског језика није само питање како грађанин као појединац пише, већ је и важно државно, демократско, правно, цивилизацијско, културно, национално, језичко, породично, емоционално, психолошко и друго питање – оно постоји и прожима се кроз све видове нашег друштвеног, професионалног и појединачног живота. На жалост, још је непотпуно решено питање, а наша држава до сада није показала да је довољно свесна његовог значаја, нити да има намеру да се озбиљно позабави њиме.

2. После друштвених, идеолошких, власничких, језичких и других лутања у склопу Југославије у претходном веку, Србија и њени грађани су с демократским променама опет добили право на приватну својину, своје државне симболе, свој језик, као и друге политичке, религиозне и грађанске слободе и права којима се враћају у цивилизацијски круг земаља којем природно припадају. Српски језик је добио натраг своје име, али му је из тог неуспелог експеримента остало да вуче и један велики терет - још једно писмо, латиницу.

3. Наметањем и опстанком тог другог писма опстала је и неправда и конфузија у српском језику, чврсто укорењена у главама многих наших грађана који нису имали прилике да чују друкчију, политиком и и идеологијом неоптерећену реч о том питању. Држава се није мешала у свој посао. Највећи број носилаца политике, културе, информација и образовања нису у општем идеолошком замрачењу питања језика и писма успели да се издигну изнад понављања готових, овешталих фраза и парола, у оном облику у којем су их примили кроз образовни и политички систем.

4. Двописменост није особина ниједног значајног језика данас и ниједна држава у нашем цивилизацијском кругу се није сетила да уведе такву иновацију у свој језик. Напротив, оне нације које су током трајања Југославије уживале у тој "благодати и великој предности", како се често код нас то каже, брзо су је се лишиле и укинуле је у својим језицима чим су за то добиле прилику. Опште је познато из нашег искуства: на дужи рок, двописменост у једном језику не може да опстане - једно писмо временом уступа простор оном другом и на крају бива сведено на занемарљиву присутност, или нестаје. У нашем случају то је ћирилица, и то због њеног вишедеценијског потискивања и омаловажавања, а не због њеног квалитета и употребљивости у било којој сфери савременог живота. Ни једна држава која посвећује неопходну пажњу свом језичкком, културном и националном идентитету не би то питање оставила занемареним и нерешеним тако дуго.

5. Нико се још није приближио развијенијем и цивилизованијем делу света тако што је матерњи језик почео да пише писмом неког страног језика. Нико није научио неки страни језик брже и боље тако што је матерњи почео да пише писмом тог страног језика. Нико није продао своју робу другој земљи тако што је на амбалажи и пратећим папирима писао својим језиком, али на неком другом писму. Нико више не може да основано тврди да ћирилица није писмо за све облике и видове савремене комуникације, и сваку врсту технологије. Свету нас приближава примена савремене технике и технологије, усвајање општеважећих стандарда и норми, мењање навика у мишљењу, раду и пословању, познавање страних језика и култура, али и чување и неговање сопственог културног идентитета.

6. Погледајмо државне институције и органе Србије. Поједина министарства и даље, чак и после више обраћања грађана и упозорења на то, не поштују важећи Устав Србије у погледу службене употребе писма. У неким државним органима, институцијама, предузећима и системима и даље запослени могу да се понашају по принципу «држава, то сам ја» и «историја почиње од мене» и у службеној комуникацији користе и намећу другима писмо према личном, политичком или идеолошком избору, а не према слову Устава. Слично је с неким телевизијама које су званично јавни сервис грађана. Тако је и са једним бројем личних докумената и ознака које издаје држава, на пример с пасошима и регистарским таблицама. Србија сама себе изопштава из реда нормалних и уређених држава које су та техничка питања решила на примерен начин, не ускраћујући грађанима права на језик и писмо, и истовремено чинећи таква документа и ознаке међународно употребљивим. Које писмо ће бити на државној или градској телевизији, које се издржавају од пореза грађана, у Паркинг сервису, на факултетима, у МУП-у, на пример, више зависи од политичке припадности (и, очигледно, ниског образовног и културног нивоа) њихових тренутних управника, или личног, произвољног избора, него од тога шта пише у Уставу и шта подразумева лојалност сваког грађанина својој држави, односно цивилизовано понашање писменог грађанина с бар мало културног интегритета. Грађани Србије на потрошачким производима које свакодневно купују не могу да нађу и прочитају, чак ни као додатну могућност, назив и декларацију о производу на основном писму свог матерњег језика. Исто тако је с упутствима за употребу, гаранцијама и уговорима. У Србији не можете у Привредни регистар уписати фирму на службеном језику и писму. Озбиљне државе такву произвољност, самовољу и поткопавање сопствених правних норми, језичких и културних темеља једноставно не толеришу. Демократија није неограничена слобода избора, и то је тако јер је у интересу већине.

7. Бројне су и озбиљне импликације ових питања у облaсти универзалних и грађанских права и слобода, дечјих и других права, организације и веродостојности државе, језичког, културног, државног и националног идентитета и континуитета, и другог. Држава која није у служби својих грађана, којој није стало до тога како се поступа према њима у наведеној области, и како се они осећају у пословима с њом и ономе што зависи од ње, не може се сматрати демократском, правном и уређеном. Зато овај проблем вапије за решењем на нивоу државе. Закон који би регулисао службену, званичну и јавну употребу српског језика и писма и истовремено санкционисао кршење Уставне одредбе о службеној употреби српског језика и ћирилице пружили би добар основ за решење питања ћирилице на квалитетан и цивилизацијски примерен начин.

8. Наша држава до сада није стигла, или није хтела, да се на прави начин позабави овим питањем. Зато што је то тако, трпе и грађани и држава. С једне стране се свакодневно крше права и повређују осећања грађана, а с друге стране се омаловажавају и не поштују држава Србија и њен Устав. Масовна дискриминација грађана по питању службене употребе писма и широко присутна и дубоко укорењена нетолеранција према грађанима којима је прво и главно писмо ћирилица, као у наведеним примерима, веома лоше говоре о Србији. Што се с приступањем решењу овог проблема више одуговлачи, теже ће га бити решити касније и последице ће бити горе. Уређене земље које се заснивају на демократским механизмима и владавини права и закона не дозвољавају да оваква питања овако дуго остају нерешена. И, на крају, због тога се може лако догодити да дођемо у ситуацију да нам ово питање решава неко други, споља, без много разумевања за наше потребе и права, и више у складу са сопствeним интересима и намерама.

https://www.facebook.com/profile.php?id=100023459957707

Текст је написан пре доста година (више од 15) и, мислим, објављен у Летопису Матице српске 2004. године, понешто је превазиђено у међувремену, али, слажем се у потпуности с оним што пише у њему.
 
Poslednja izmena:
Ono kada o pismenosti popuje neko ko nije još savladao ni koncept pasusa, uvoda, razrade i zaključka, što se uči još u prvom osnovne. 😄
 
Тако је и са једним бројем личних докумената и ознака које издаје држава, на пример с пасошима и регистарским таблицама.
Bratko naš, na kom pismu su registarske tablice u Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji? Hajd' proveri pa se vrati :sesir:
 
Neće ti taj ništa odgovoriti, samo će da se napravi lud i nastavi dalje sa svojim pamfletima i deluzijama. Znam njegovu sortu.
 
Bratko naš, na kom pismu su registarske tablice u Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji? Hajd' proveri pa se vrati :sesir:
Грчка - алфабет
Русија - ћирилица
Али, она слова која се понављају тј исто се графички интерпретирају. И код једних и код других.

За Бугаре не знам
 
Грчка - алфабет
Русија - ћирилица
Али, она слова која се понављају тј исто се графички интерпретирају. И код једних и код других.

За Бугаре не знам
Nije go*no nego se pas posr'o. Gde su Ж, Я, Д, П, Σ, Θ... ako tablice nisu na latinici?

@Bender Rodriguez Pitanje je retoričko :) Nego, eto, ja rekoh da ponudim penicilin ostalima koji čitaju, da se neko ne razboli, umeju ovakve stvari i da zagnoje i da počnu da smrde
 
Poslednja izmena:
Ова порука ме подсети на један интересантан детаљ: у време отоманског царства, за кореспонденцију, званично су се користила четири језика:
1. Турски
2. Грчки
3. Латински и
4. Српски!

Међутим, тај српски се писао АРАПСКИМ писмом.
maxresdefault.jpg
 
Nije go*no nego se pas posr'o. Gde su Ж, Я, Д, П, Σ, Θ... ako tablice nisu na latinici?

@Bender Rodriguez Pitanje je retoričko :) Nego, eto, ja rekoh da ponudim penicilin ostalima koji čitaju, da se neko ne razboli, umeju ovakve stvari i da zagnoje i da počnu da smrde

Грчка:
Only letters from the intersection of the Latin and Greek alphabets are used, specifically Α, Β, Ε, Ζ, Η, Ι, Κ, Μ, Ν, Ο, Ρ, Τ, Υ, Χ (in Greek alphabetical order). This is because Greece is a contracting party to the Vienna Convention on Road Traffic, which in Annex 2 requires registration numbers to be displayed in capital Latin characters and Arabic numerals. The rule applies in a similar way in Russia, Ukraine, Belarus, Bosnia and Herzegovina and Bulgaria.

БиХ:
The plates use only letters which are represented equally in Latin and Cyrillic script (A, E, O, J, K, M, T).

Бугарска:
Since 1992, only glyphs that are common to both the Cyrillic and the Latin alphabets have been used on Bulgarian plates.

Русија:
To improve legibility of the numbers for Russian cars abroad, only a small subset of Cyrillic characters that look like Latin characters are used (12 letters: А, В, Е, К, М, Н, О, Р, С, Т, У, Х).

Бјелорусија:
The letters used on Belarusian registration plates today are confined to those appearing in both the Cyrillic and Latin alphabets.

Једино Србија и С. Македонија ке***у на своје насљеђе.
 
Управо то, што би рекао Смедеревац, није говно него срање. Дакле није само на једном месту, него је процес.

Мало нам је било латинице (наслеђе из СФРЈ) да означимо регије, него нам није било доста па је морало још и W, X, Y.
 
Таблице су могле лакше да се реше применом позивних бројева уместо словних ознака за градова, па да имамо нпр. 11-АА-000 за Београд, 21-АА-000 за Нови Сад и сл. Једино би Кикинди требало доделити друге цифре пошто има четвороцифрени позивни број. Што се тиче слова, ту користити А, В, Е, Ј, К, М, Н, О Р, С, Т, У, Х.
 
Slova su uvedena zato što ljudski mozak lakše pamti kombinaciju dva slova i tri ili četiri broja, nego da su sve samo brojevi. Takođe, kad se koriste slova, postoji 26 odnosno 30 mogućih kombinacija na jednom mestu. Dok kod broja postoji samo 10 kombinacija. Da se ja pitam, bilo bi dva slova iz alfabeta (bez Ž,Ć,Č i Đ) i ostalo sve kao sad. Primer: CA 546 EG

Tada bi se ćirilo-fanatici samozapaili iz protesta zbog upotrebe ćelave latinice odnosno engleskog alfabeta, ali isto tako gomila ljudi koja imaju registracije sa Ć,Č,Ž i Đ hoće da se zapale svaki put kada moraju da plaćaju parking i kucaju ta slova u telefonu pa nikom ništa. Ne znam koga uopšte boli k... što na registraciji stoji latinica ili engleski alfabet. Zato imaju Četiri ocila u sredini registracije kao utešnu nagradu i to je to, dosta više glupiranja i srbovanja.

A vala mogli bi neki i na Kosovo da odu pa da tamo Srbuju do mile volje.
 
Poslednja izmena:
To je oк али ми имамо градове и насеља чија имена почињу на Ч, Ћ, Ђ и Ш. Што се тиче памћења, некада су и телефони имали слова па је то брзо укинуто, а људи памте неке бројеве.
 
To je oк али ми имамо градове и насеља чија имена почињу на Ч, Ћ, Ђ и Ш
Znam, naravno.

Gore ispisani primer registracije se odnosio na Čačak. Dakle bilo bi CA 546 EG. Mislim koga realno boli tookie za to, osim par procenata ćirilo-fanatika i lažnih dokonih rodoljuba...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ozu
Vrh