Šta je novo?
Od:
Filteri

Upotreba ћирилице i latinice

Вожд":qobztbcx je napisao(la):
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1925157/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%83.html
Kliknite za proširenje...

књига је добила бесплатну рекламу
 
Još i da verujemo da su saborski zastupnici i pročitali knjigu o kojoj raspravljaju :laugh:
 
Када би је и прочитали, тешко да би разумели..
 
Profesorki Bojovic je dubrovacka i dalmatinska knjizevnost uza specijalnost, time se bavi vec decenijama, njen pristup je naucni, a ne nacionalisticki. Knjiga ne govori o tome "kome pripada dubrovacka knjizevnost?", niti trazi srbe u Dubrovniku kroz vekove, vec pise o opstoj dub. knjizevnosti tj. knjizevnicima koji su ziveli, boravili i radili u Dubrovniku.
 
Taчно,књига је настала као плод вишедеценијског научног рада и као таква може бити оспоравана само од некога коме је та област ужа специјалност. Неко ко се озбиљно бави науком врло добро води рачуна о томе шта прича а посебно шта пише да не би био предмет спрдње у научним круговима.

Дугорочни ефекат ове хајке не постоји, а краткорочни ефекат је вероватно повећање тиража.
 
"kome pripada _____________ knjizevnost?"

Onima što pišu i čitaju.
 
Култура
ИНТЕРВЈУ: ЗЛАТА БОЈОВИЋ, историчар књижевности
У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне

Дубровчани су у писаним документима и у објављеним књигама свој језик називали: дубровачки, нашки, српски, словински, илирски, хрватски

(Фото З. Кршљанин)

Злата Бојовић (1939), историчар књижевности, професор Филолошког факултета на Катедри за српску књижевност, добитница је Награде града Београда за књижевност. Средишњи део научних интересовања проф. др Злате Бојовић јесте – дубровачка књижевност. Награђена књига „Историја дубровачке књижевности”, коју је „Српска књижевна задруга” објавила у „Колу”, изазвала је бурне реакције у Хрватској.

Цео свој радни век посветили сте књижевности ренесансе и барока. Зашто баш ове епохе?

Током студија књижевности, које су, укључујући и светску књижевност, обухватале све епохе од најстаријих времена и антике до почетка шесте деценије прошлога века, када сам ја студирала, за мене је највећи део литературе био већ познат. Сви велики писци и појаве били су познати још из гимназијског програма, једино што је на студијама све било обимније и шире, теоријски озбиљније – понекад чак помало разочаравајуће удаљено од наивног књижевног утиска који сасвим млад човек поима као лепоту – једино су епохе ренесансе и барока биле за мене непознате, откривале су неслућени свет уметности, књижевности посебно и живота који је из ње избијао. Једино је у тој литератури све било изненађење и откриће и радост тог препознавања држи ме и сада.

Посебно вас је занимала дубровачка књижевност. Шта је дубровачка књижевност данас, коме припада?

Дубровачка књижевност, која се у највећој мери и на најбољи начин остварила управо у ренесанси и бароку, а то је подразумевало не само литературу, већ и дух великих епоха и радост живота коју је, посебно ренесанса у себи садржала, била је део тог мог општег опредељења. Касније се показало, када сам већ увелико почела да се бавим науком, да бављење старијим епохама има предност јер је већ време, као густо сито, пре нас одвојило и сачувало само најбоља остварења и оставило нам да се бавимо провереним вредностима.

Дубровачка књижевност, која је престала да постоји са гашењем последњих литерарних струја и токова крајем епохе просветитељства, а то се поклапало са нестанком тада неколико столећа старе Дубровачке републике, на самом почетку 19. века, данас је историјска категорија. Дубровачка књижевност је целина, по много чему аутохтона и посебна, која у својим јасним оквирима постоји, попут многих других, као вредни део књижевне и културне историје.

На ком језику је писана дубровачка књижевност, и којим писмом?

Једна од посебности дубровачке књижевности је у томе што су дубровачки писци писали на три језика. Дубровачки хуманисти су, у другој половини 15. и првим деценијама 16. века, као и у доба неолатинизма, у 17. веку писали на латинском. Постоје читаве генерације песника које певају и на италијанском, иако су ретки, постоје песници који искључиво певају на италијанском. Језик темељног, најважнијег дела дубровачке литературе, укључујући прозу и поезију највреднијих писаца, Држића и Гундулића, био је штокавски источнохерцеговачки дијалекат ијекавског изговора којим су говорили Дубровчани.

Писци дубровачке књижевности – образоване су личности, вишеструко талентоване, прави ренесансни ликови?

Прве епохе у којима се развијала дубровачка књижевност издизале су човека препорода – ствараоца, слободну, универзалну личност, предузимљиву, слободног духа и ума, окренутог овоземаљском животу. Многи од дубровачких стваралаца били су прави представници свога времена, свестрани, отворени према животу. Сликовити је пример лик Марина Држића. Био је комедиограф, глумац, песник, забављач једног аустријског грофа, његов тумач на путу за Порту и собар, оргуљаш, студент права у Сијени, трговац, завереник и – свештеник.

У средњем веку, на територији Дубровачке републике, поред католичког, било је и православног живља. Говорили су словенским језиком, служба у црквама држала се, на латинском, али и на словенском језику. Када се то променило?

Као што је познато, на дубровачкој територији, после периода у којима се Дубровачка република коначно усталила на својој територији (Рагуза), преовладао је словенски живаљ, а самим тим и словенски језик. Припајањем полуострва Пељешца са Стоном, потом и дела Жупе на српско-дубровачкој граници за време краља, потом цара Душана и цара Уроша, Конавла и Цавтата (купљених од Сандаља Хранића и Радослава Павловића), проширио се простор Републике на коме је живело православно становништво. Велики део тог становништва је покатоличен, али је до последњих деценија 15. века било на територији Републике и православних. Током векова био је значајан прилив становника из херцеговачког залеђа и са територија под турском влашћу, па је у самом граду постојала, и у каснијим вековима, православна црква.

Почетком 16. века, католички свештеник Лука Радовановић – „машину за штампање и потребне калупе за ћирилична слова”, поклања свештенику Павлу Вукашиновићу. Писмо је, дакле, ћирилично?

Штампарије су биле ћириличне, и оне у покушају, у којима је требало да се штампају књиге „српским словима и језиком”. Тако је прву књигу за католике – молитвеник, Дубровчанин Франо Ратковић штампао 1512. у Венецији ћирилицом. И друге књиге истог типа штампане су у 16. веку уставном ћирилицом.

Ђуро Матијашевић, још у 17. веку, саветује дубровачким писцима да се ослободе италијанског језика и уче језик Бошњака, Хрвата, Далматинаца, Руса, Чеха, Пољака... Компликована прича око „нашег” језика траје све до данас.

За поданике Дубровачке републике (скраћено: Дубровника) није било компликовано именовање језика. А нас занима само језик којим је та литература писана. То је постајало компликовано тек у времену када је дубровачка књижевност затворила свој круг, у првој половини 19. века и када је о свему почело накнадно да се расправља. Дубровчани су у писаним документима и у објављеним књигама свој језик називали: дубровачки, нашки, српски (неколико векова је постојао у дубровачкој влади канцелар језика српскога, језика словинскога), словински, илирски, хрватски. Арогантно би било мислити да они нису знали шта говоре и да током неколико векова не умеју да одреде свој језик.
Kliknite za proširenje...
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... ne.sr.html
 
Из шетње Земуном, према граду и у центру:

image3986.jpg

image3971.jpg

image3988.jpg

image3989.jpg

image4001.jpg

image3976.jpg

image3994.jpg

image3998.jpg

image4011.jpg

image3945.jpg
 
Спасавање редова на ћирилици

„Политика” и „Вечерње новости” покренули су акцију да новине које се штампају на ћирилици потпуно буду ослобођене пореза
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ci.sr.html
 
Градилиште у Рајићевој има таблу на званичном српском језику - зашто толико других немају?

image4069.jpg
 
A na ostalim gradilištima su na kineskom?
 
Саша":15iab2hi je napisao(la):
Градилиште у Рајићевој има таблу на званичном српском језику - зашто толико других немају?
Kliknite za proširenje...
Stalno brkaš jezik i pismo. Naš jezik ima 2 pisma, a takodje se oba pisma uče u osnovnoj skoli. Dakle, isključivo sa stanovišta standardizovanog srpskog jezika, nema apsolutno nikakvog razloga potencirati jedno ili drugo pismo - pogotovo na nekom gradilištu.
 
Oве табле су на неки посредан начин комуникација са државном управом и на њима треба да буде ћирилица. Негде је латиница па ником ништа, нека врста јавашлука. Сад неко може да каже да је тај јавашлук ништа наспрам дивље градње али јавашлук је јавашлук.

Ове табле треба да буду знак да је градња легална и да су испоштоване све процедуре, наравно може и без ове табле, па дође инспекција и забрани градњу, па ови поново наставе па опет ником ништа.
 
Komunikacija sa državnom upravom je obavljena i završena preko šaltera i komisija i overena je pečatima, tako da ove table nisu vid komunikacije sa državnom upravom. Ovde se kopa 10 metara ispod zemlje - tabla je irelevantna.

Sa druge strane, interesantan izbor Rajićeve kao "primera za pohvalu": zemljište oteto posle 1944, vlasnik nepravedno osuđen kao neprijatelj naroda, naslednici 20 godna ppokušavaju da vrate imovinu, država krši sopstvene zakone i na kraju najpokvarenija od svih dosadašnjih vlasti omogućava početak gradnje.

Ali - tabla je na ćirilici, nekima je najvažnije da su to ispoštovali.

Dejan011 +1
 
Dva primera gde je cirilica lepo ispala, mada mi se fontovi ne svidjaju:

Restoran za rusofile:
krim.jpg


Piljara u YUBC gde gratis cede sokove od kupljenog voca:
tezga.jpg
 
i uz omražena holandska piva punjena u omraženoj Mađarskoj i još omraženijoj Vojvodini.
 
Ћирилична историја Пераста



Поставка „Ћирилична документа перашког архива” ауторке Мирјане Вукасовић представљена је у Манаковој кући. Пред посетиоцима изложбе, последње пред рестаурацију овог културног простора, нашле су се фотографије записа који се чувају у Музеју града Пераста, чији је ауторка документариста.

Море ћириличних у океану латиничних записа ауторка је почела да истражује помажући др Горану Комару, који већ дуго проучава дубровачки, херцегновљански и перашки архив, у систематизовању и налажењу грађе распоређене по различитим фондовима. Резултат тог рада била је Комарова књига и ова поставка коју ће заинтересовани моћи да виде у наредне две недеље.

Представљени записи на ћирилици односе се на два века (1633–1851), од укупно петсто година о којима перашки музеј чува архивску грађу. Ту су и документи који говоре о периоду Кандијског (1645–1699) и Морејског рата (1684–1699), и односима становника овог града са Турцима који нису били само ратни, већ и пријатељски и економски.

Према речима Мирјане Вукасовић, изложба се састоји из три дела. Један део чине списи приучених писара, затим ту су списи чувеног попа Радула из Риђана, који је био „обавештајац за Турке, Млечане и Пераштане”, а изложена су и писма Мехмед аге Ризванагића, диздара (заповедника града) Херцег Новог и Рисна.

– Оно што је важно јесте да ћирилица не сме бити заборављена. Чињеница је да је она веома мало у употреби и ово је апел да се врати на велика врата и да сви почнемо да је користимо – објаснила је Мирјана Вукасовић.

Посетиоцима се обратио и Комар, који је говорио о проучавању архивске грађе и значају ових ћириличких докумената у истраживању историје.
Kliknite za proširenje...
http://www.politika.rs/rubrike/kultura- ... ta.sr.html
 
Zanimljivo je pogledati sve te natpise na cirilici u smislu estetike i varijacija, ali mi nije bas jasna poenta posto je cirilica zvanicno pismo, a ne deo nekog egzoticnog folklora.
 
Poenta cega ti nije jasna koji o tebi ulogu imaju raziciti fontovi
 
Drakche":3hzecla7 je napisao(la):
Zanimljivo je pogledati sve te natpise na cirilici u smislu estetike i varijacija, ali mi nije bas jasna poenta posto je cirilica zvanicno pismo, a ne deo nekog egzoticnog folklora.
Kliknite za proširenje...

Poenta - čega?
Ćirilica je zvanično pismo državnih organa, a privatnim firmama niko ne može da propiše koji će dizajn ćiriličnih znakova da koriste.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh