[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=423249#p423249:3do24op2 je napisao(la):Earthmoving » Pet Dec 16, 2016 12:19 pm[/url]":3do24op2]Ma da drumski saobraćaj je neodrživo i neperspektivno rešenje evo gledamo svaki dan kako ga ljudi napuštaju i on propada...
Malo istorije: razvoj železnice se vezuje za 30-e godine 19. veka i to je bio prvi veliki biznis u Americi. Pre toga su građeni kanali kao najbrže, najlakše i najjeftinije sredstvo prevoza ljudi i robe: Veliki Kanal Kine (1700km od 5 v. pne - 6 v. ne), prvi veliki evropski kanal - francuski Kanal di Midi (otvoren 1681.) za povezivanje Mediterana sa Atlantikom, zatim u 18. veku Engleska, Francuska, Nizozemske zemlje i krajem 18. veka u SAD gde izgradnja kanala dostiže vrhunac 1830ih kada se pojavljuje železnica i počinje da ih potiskuje kao vid prevoza. Tu počinje da se primenjuje i prva mehanizacija - Otisov parni bager iz 1939-e na šinama koji opslužuje 8 ljudi i ima kašiku kapaciteta 1,1m3, a koji je kasnije omogućio izvodljivost međuokeanskih kanala Sueckog (Francuzi: Le Seps 1859-1869), a posebno Panamskog kanala (neuspeh Francuza, pa preuzimanje Amerikanaca 1904-1914). Dakle od 1830ih do masovne proizvodnje automobila sa Fordovim modelom T od 1908-e godine, železnica je bila najudobniji, najbrži, najmoderniji prevoz i daleko KOMFORNIJI (pošto neki to danas spočitavaju vozačima automobila) prevoz od drumskog ili makadamskog prevoza od 1820-e (po Škotskom inženjeru McAdamu). Međutim trend je da posle 1908-e taj trend počinju da preuzimaju automobili i to dovodi do investicija u izgradnju asfaltnih puteva i autoputeva (Italijanski Milano-Laghi 1921-26, pa po tom uzoru nemački autoputevi 1930-ih, pa stopiranja zbog rata, pa nastavak posle rata gde prednjači američki Interstate koji se intenzivno gradi od 1956-e do 80ih dužine 77.000km, i na kraju Kina koja počinje 1988-e, a danas ima preko 123.000km autoputeva).
Rezime: železnice su bile primat od 1830-ih do prve polovine 20.veka kada im primat preuzimaju automobili. Pa stoga prioritet treba dati izgradnji drusmkih saobraćajnica po gradu : UMP, SMT, obilaznica, proširenje ulica, tuneli. Železnice su tek sledeći prioritet.
Drumski saobraćaj nije najbolji strateški vid saobraćaja, bilo na većim distancama, bilo u gradovima. Nema kapacitet, brzinu, efikasnost, ali ima fleksibilnost. Najbolji efekti se postižu paralelnim razvojem i međusobnim nadopunjavanjem različitih vidova saobraćaja. Ista ta Kina ima više kilometara brzih pruga (300km/h) nego sve države sveta zajedno. I to su sve izgradili od 2007. godine naovamo!
A umesto međusobnog dopunjavanja, u Beogradu (i u Srbiji) imamo apsolutnu dominaciju drumskog saobraćaja koja šteti ekonomiji. Ko to ne shvata, žalim slučaj.
Bez stabilne saobraćajne kičme (tj. šinskog transporta), pojedinačne drumske investicije neće imati svoj puni efekat.
A da, još jedna stvar - progres nije linearan. Moguće je i potpuno opravdano da železnica ponovo dobije primat nakon izgradnje putne infrastrukture kod nas, a pogotovu u svetu. I to iz prostog razloga što je savremeni drumski saobraćaj dosta mlađa kategorija od železnice, koja je već bila razvijena u doba početnog uspona motornih vozila. Sada, nakon zenita razvoja drumskog saobraćaja, očekuje nas novi ciklus razvoja železnica, ili nekog sličnog vida masovnog transporta. (govorim o svetskim trendovima, ne nužno o Srbiji)
P.S. Da, železnice jesu tek sledeći prioritet, pošto je situacija toliko loša.