Šta je novo?

Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

Zuma":dv8dj6j6 je napisao(la):
Firebird-011":dv8dj6j6 je napisao(la):
@Zuma, da li si ti napravio ovu fotku? Kakav je to...zoom(a)?? :D

Da. Juce napravljena. Zum je 20x opticki pa onda jos par puta digitalni. Verovatno jos 4x digitalni. Nazalost bez stalka ali uz malu pomoc stuba ulicnog osvetljenja. Jedva sam je umirio.

Pa nije ti onda nadimak Zuma za džabe... :D
 
misHic":23s3j306 je napisao(la):
Postoji vec posebna tema za interceptor, "Kolektori otpadnih voda Beograda": viewtopic.php?f=24&t=1560&hilit=+kolektori

U ovoj temi prica o metrou vec ima ozbiljnu tradiciju :) Pocetni povod je bila tvrdnja da su most i petlja izgradjeni tako da ga podrzavaju, pa se rasprava vodila uglavnom oko izbora najboljeg nacina da se te mogucnosti iskoriste. Informaciju da ispod Beograda postoji i vec zavrsava rad 100m duga krtica od 6,8 miliona evra spominjem zato sto se to u javnosti prakticno ne zna, a otvara potpuno nove mogucnosti kojih u ranijoj raspravi (vezanoj za most i ovu temu) nismo bili svesni.

Problem je sto je situacija sa dugom Srbije takva da na bilo kakav metro, laki ili teski, slobodno mozemo zaboraviti na duzi niz godina. Cena metroa se sastoji iz samo dve bitne komponente:

1. Troskovi trase nezavisne od ostalog saobracaja (tunel, trasa na stubovima, nezavisni put u nivou)
2. Troskovi metro stanica u gusto izgradjenom gradskom jezgru (ekspropriacija, izmestanje starih instalacija, ogromna cena prostora, teski prilazi za putnike, ogromni zemljani radovi tamo gde za njih nema mesta ili su rizicni...)

Ali zamislite da privremeno zaboravimo na pravi metro i svedemo se na ono sto sada, zahvaljujuci ovoj krtici, mozemo lako izvesti. Mogli bismo jeftino napraviti niz brzih linija sa obicnim tramvajima koje direktno, kroz tunele, povezuju udaljene tacke postojece tramvajske mreze po citavom brdovitom Beogradu. Mislim na direktno spajanje, bez ijedne usputne stanice. Tako bi mogli da za 10 minuta iz Karadjordjeve ulice stignemo direktno do Banjice, Cvetkove pijace ili Pancevackog mosta. Stavke (2) uopste nema, jer na novom, podzemnom delu trase stanica nema, a stavka (1) se svodi na troskove rada krtice koju vec imamo. Gde god vidimo neko zgodno brdo sa tramvajskom prugom na oba kraja (ili cak i bez pruge), samo pustite krticu da kopa i betonira za sobom. Posle se u tunel poloze sine i to je otprilike sve. Iako usputnih stanica nema, prosecno vreme putovanja u Beogradu bi se drasticno smanjilo, pogotovo ako nove trase ipak imaju bar jednu ili dve stanice u sredini. Naravno, ako se one mogu jeftino uglaviti negde izmedju krajnjih tacaka. Ljudi bi morali da se ponegde na kratko vracaju nazad koristeci stare linije javnog saobracaja, ali izbegavanja desetina semafora u obavezno razbijenom zelenom talasu (zbog stanica) i celodnevnih zagusenja po citavom gradu bi drasticno popravilo prosecnu brzinu kretanja po Beogradu. Ovo nikako ne bi ometalo napore usmerene na gradnju pravog metroa buduci da, ako je to slucaj, trase ne moraju biti iste, a troskovi su tek vrlo mali deo cene pravog metroa.

U slucaju mosta na Adi, mali tramvajski tunel do Autokomande ili do Vukovog spomenika bi omogucio da citav Novi Beograd, Banovo Brdo i svi ostali krajevi sa te strane budu u centru grada za samo par minuta po dolasku na petlju Radnicka. Dakle, ne govorimo o automobilskom saobracaju "koji bi napravio haos na Autokomandi ako tu izadje tunel", vec o prikljucenju samo jedne tramvajske linije na one koje tu ili kod Vuka vec postoje. Sve je malo, jeftino, duboko pod zemljom i bez usputnih stanica, pa se moze brzo napraviti. A ako ipak ima para i za LRT (opet bez usputnih stanica), on i u delovima moze da bude veza izmedju postojecih ali udaljenih linija GSPa, ali onda treba presedati. Sve ovo jeste budzevina, ali to je nesto sto MOZEMO napraviti. Takodje ako je 4,8m dovoljno, ostaju nam i tuneli za ozbiljniji metro, a vrlo brzo cemo ljudima ustedeti ogroman broj radnih casova.
 
Нова вест о току радова на http://www.savabridge.com

Привремена девијација саобраћаја у Радничкој

У суботу 08. септембра бетонирано је друго од укупно 5 поља нове рампе 1а која повезује саобраћај са кружног тока и прелази преко оба коловоза Радничке улице у правцу ка Ади Циганлији, након чега је извршено преднапрезање истог и монтажа оплате за треће поље. Протеклог викенда је такође успешно завршена привремена девијација саобраћаја у Радничкој, дуга 150м, која је омогућила простор за демонтажу постојећег челичног моста преко Топчидерке и другу фазу изградње новог, као део нове саобраћајнице у правцу Бановог брда. Нови вијадукт у супротном правцу бележи високи интензитет радова, где је већ изграђено осам од укупно 12 поља горње конструкције. Тренутно се изводи армирање главног сегмента ове конструкције изнад железничке пруге, на оплати која је окачена о носећу скелу. Овај сегмент ће се након бетонирања и преднапрезања спустити на већ изграђене стубове, и спојити монолитно са остатком конструкције.

На кружном току успешно су завршени радови на хидроизолацији и уградњи бетонских баријера и сливника као и на рампама 1б и 6б где je такође постављен први слој асфалта. На источној страни градилишта настављају се радови на рампи 3а преко железничке пруге која ће омогућити везу са кружним током и Бул. Војводе Мишића, где је у току постављање арматуре за други сегмент ове конструкције.

У петак 14. септембра бетониран је последњи сегмент конструкције рампе 2б и тиме остварена веза кружног тока и УМП-а у правцу Раковице као и завршетак четврте од укупно 8 прилазних рампи денивелисаног прстена.

news57.jpg
 
Ne kasne mnogo sa ažuriranjem vesti :D :lol:
Ima li nekih svežih fotki sa ove lokacije? :)
 
Biće uskoro.Blagoje vredno radi za vikend i eto to je brzo .
 
slika1308.jpg


Špic je popločan, ograda je pomerena do lifta.

Nisam hteo da pravim probleme čuvaru koji je bio krajnje ljubazan, pa nisam prošao ispod mosta do samog špica. Po njegovim rečima sve može da bude zaršeno za par dana, ali - ko to tačno zna? U martu su rekli kraj u maju, to je bilo pre osam meseci...

I sam bedem bi mogao da se poploča (kao u Zemunu) i naprave stepenice do donjeg nivoa.
Bedem sada čini je samo naslagano krupno i oštro kamenje.
Donji novo još uvek nije potpuno nasut tucanikom, samo deo ispod mosta, koliko sam uspeo da vidim.

A, da. U isto vreme su i neka dva tipa razgledala plato, a jedan je prokomentarisao: "ovo je dušu dalo da postavimo baštu kafića" :lol:
Pa kad pre, majku mu? :lol:
 
Ne znam samo ko bi mu dolazio u tu baštu dok vozila nekoliko desetina metara iznad "ulepšavaju" vazxduh :p
 
Jel ce beton na stepenicama postepeno da dobije boju betona mosta ili ne?
 
Ronche":36cdtknv je napisao(la):
Ne znam samo ko bi mu dolazio u tu baštu dok vozila nekoliko desetina metara iznad "ulepšavaju" vazxduh :p

Ma, slatko sam se nasmejao.

Zaboravio sam na nešto drugo.

Danas sam iz pravca Topčidera prešao kroz Raskrspetlju na putu prea NBG.
Na raskrsnici automobili ostaju "zarobljeni" u obe trake pri skretanju levo ka Hipodromu kada im se ugasi zeleno.
 
Uklanjaju se i stari stubovi. Ali, ako pored ovoj jednog kompresora nemaju i "Plan B", ovo je pocetak jednog duuugackog posla.

IMG_1607_zps0e16c4ff.jpg

IMG_1677_zps888c7451.jpg
 
Feanor":t3yt9cub je napisao(la):
Jel ce beton na stepenicama postepeno da dobije boju betona mosta ili ne?

Dobice grafite, kao i pilon. Cim uklone ogradu. Samo strpljivo. :roll:
 
U Radničkoj ništa novo osim što je uklonjen čelični most preko Topčiderske "reke":

img5052q.jpg


img5042fs.jpg


img5069h.jpg


img5072g.jpg


img5075w.jpg


img5079n.jpg


Radi se dalje i na betonskom "toboganu":

img5056za.jpg


img5057f.jpg


Krenulo se i sa uzlaznom rampom prema kružnom toku:

img5061g.jpg
 
Veliki Vracar":1k4zbi42 je napisao(la):
U Radničkoj ništa novo osim što je uklonjen čelični most preko Topčiderske "reke":

off
Znaci navoda su na mestu. "Reka" na mestu gde se uliva u Čukarički zaliv ima boju kao crni školski tuš za crtanje.
 
img5057f.jpg


Ovaj detalj mi je delom neocekivan a to je da nisam ocekivao da ce armatura koja viri sa desne strane a koja ce sluziti za stajaliste gradskog prevoza biti pod nagibom makar prema fotografiji na terenu.
 
Igor":mgms28ub je napisao(la):
http://img17.imageshack.us/img17/3309/img5057f.jpg
Ovaj detalj mi je delom neocekivan a to je da nisam ocekivao da ce armatura koja viri sa desne strane a koja ce sluziti za stajaliste gradskog prevoza biti pod nagibom makar prema fotografiji na terenu.
Ништа чудно.Прорачуном су вероватно дошли до закључка да им је арматура потребна и у доњој зони те конзоле која чини будуће стајалиште.
 
Igor":gxg02aha je napisao(la):
Ovaj detalj mi je delom neocekivan a to je da nisam ocekivao da ce armatura koja viri sa desne strane a koja ce sluziti za stajaliste gradskog prevoza biti pod nagibom makar prema fotografiji na terenu.

Nisam siguran da sam te najbolje shvatio, ali mislim da je u pitanju samo ugao slikanja. Armatura se samo pod sopstvenom težinom malo povila, ali će se vratiti u horizontalu po postavljanju oplate za autobusko stajalište. Možda se to bolje vidi sa slike koju je Veliki Vračar postavio ranije:

img4778r.jpg
 
Mislio sam na to da posto je taj ispust ostavljen najverovatnije za stajaliste gradskog prevoza da ce definitivno biti pod nagibom jednostavno nije to pitanje trenutnog ugibanja armature vec uspona koji postoju tom delu. Verovatno su na krajeve spustanja postavili ispuste kako bi bili blizi nivou zemlje i kako bi lakse napravili pesacke komunikacije.
 
Feanor":gv4pypru je napisao(la):
Jel ce beton na stepenicama postepeno da dobije boju betona mosta ili ne?

Beton kako "stari" tako uzima CO2 i vodu iz vazduha i očvršćava. Taj proces se teoretski nikada ne završava ali preko 90% konačne čvrstine i 100% računske čvrstine se dobije u toku 28 dana. Kasnije je prirast čvrstoće sve sporiji. Rezultat ovih reakcija je hidratacija cementa koja čini beton sve beljim, tako da u teoriji beton vremenom postaje sve belji.
U praksi, smog, kiša i ostala prljavština u vazduhu samo prljaju beton i on vremenom postaje sve prljaviji i belina se vrlo brzo izgubi (ako se ne pere). Inače svaki beton je različit, i boja zavisi od agregata i cementa (neki cementi su prosto žuti). Cement iz Kosjerića na primer je žut kao Jang-ce-jang, a iu Popovca je svetlo siv....sve zavisi, a most i stepenice sugrno nisu pravljeni od istog betona.

Igor":gv4pypru je napisao(la):
Ovaj detalj mi je delom neocekivan a to je da nisam ocekivao da ce armatura koja viri sa desne strane a koja ce sluziti za stajaliste gradskog prevoza biti pod nagibom makar prema fotografiji na terenu.

Armatura se na slici svakako povila zbog težine i dužine. Ona će svakako, kada se napravi oplata, biti u gornjoj zoni na konstatntnoj "dubini" koja je reda veličine par 2-3 cm (Zaštitini sloj). Ako konzola bude kriva na dole i armatura će pratiti tu ploču, ali relano, konzola ako bude imala pad na dole biće to konstantan pad 1-2% zbog vode, a možda će pad biti na suprotnu stranu (ka osi mosta). Nikako ovoliko kao na slici.

Delija":gv4pypru je napisao(la):
Ништа чудно.Прорачуном су вероватно дошли до закључка да им је арматура потребна и у доњој зони те конзоле која чини будуће стајалиште.

Kako to? Armatura u konzoli kakva god da je iz gornje zone MORA da ide do kraja ivice konzole u gornjoj zoni a bilo bi poželjno da se na kraju savije na dole. Po proračunu se dole armatura dobija samo u slučaju zemljotresa kada se očekuje da se konzola ljulja gore dole i to se stavlja prema propisu 1/2 površine gornje armature. Kada nema zamljotresa armatura u donjoj zoni smanjuje tečenje betona i ugibe.

Na slici se, ako se ne varam vidi i gornja i donja armatura. Gornja je duplo duža (verovatno i "jača") i ide svakako do kraja konzole.
 
Igor":311jvjl4 je napisao(la):
Verovatno su na krajeve spustanja postavili ispuste kako bi bili blizi nivou zemlje i kako bi lakse napravili pesacke komunikacije.

Autobuska stajališta se prave na tim pozicijama jer su neposredno iznad njih pristupi budućem šinskom sistemu (ovo sam lukavo formulisao :mrgreen: ) i tu će postojati vertikalna komunikacija. Neverujem da će biti problema što su na nagibu, imamo dosta takvih stajališta po brdovitom BGD-u.

Inače drago mi je da sve više forumaša obraća pažnju na detalje, što je veliki napredak! Pozdravljam blagoja koji je tome najviše doprineo! :D Naravno pozdrav i svima ostalima!!
 
Hvala na odgovoru.

Shvatam da zbog potrebnih svojstava nije isti beton na mostu i stepenicama, ali kako su bar mogli da ih ucine slicnim u boji?
 
Lord":3o4163v0 je napisao(la):
Kako to? Armatura u konzoli kakva god da je iz gornje zone MORA da ide do kraja ivice konzole u gornjoj zoni a bilo bi poželjno da se na kraju savije na dole. Po proračunu se dole armatura dobija samo u slučaju zemljotresa kada se očekuje da se konzola ljulja gore dole i to se stavlja prema propisu 1/2 površine gornje armature. Kada nema zamljotresa armatura u donjoj zoni smanjuje tečenje betona i ugibe.

Na slici se, ako se ne varam vidi i gornja i donja armatura. Gornja je duplo duža (verovatno i "jača") i ide svakako do kraja konzole.

Па знам да увек код конзоле иде горе (то су нас прво учили из бетонских конструкција) али сам помислио да им је ово неко импровизовано повијање јер су ми шипке деловале превише правилно савијене да би било под сопственом тежином како је Благоје претпоставио .
 
Vrh