Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[direktor]

Fine slike.U normalnim drzavama se gleda prvo javni interes .[nekd smo bili normalna drzava a ne trula banana]Pa je prvo ucrtana pruga pa sve ostalo zasto je gradejno djelimicno na nasipu djelimicno na stubovima jeste samo zemljiste i cjena jedina greska je napravljena sto odmah nije spojena ulica agostina neta.Predvidjeno je da se pruga duplira kad se za to ukaze potreba .

 

[Igor]

Nekad

Sad

 

[pedja76]

Imam malu molbu za one koji budu išli da slikaju radove na petlji radnička.

U toku su radovi na stubovima za novi nadvožnjak smera radnička-BVM, juče sam video da bager iskopava rupu oko temelja jednog od budućih stubova i time otkriva deo kamenog oslonca od starog nadvožnjaka nekadašnje pruge (na njemu je bager i bio), te bih molio nekoga ko bude ovih dana prolazio da to i zabeleži.
To je u prostoru izmedju tobogana i izlaska iz podvožnjaka ka BVM...

 

[relja]

Ideja o uklanjanju pruge sa NBG nije nova.
Ima tu samo nekoliko zezova, osim para - kuda će da saobraća železnica dok se bude rušio nasip i gradio most? Opet, i sada železnička stanica NBG, koja je na stubovima, je na putu pristupnim saobraćajnicama "UMP"-a. Ili, na oba kraja NBG pruge se nalaze važna železnička čvorišta. Odeći vezu između njih, jer je neko loše osmislio automobilsku komunikaciju? Čisto sumnjam.

Plitki tunel lepo zvuči, ali - morao bi da se uklopi u savske mostove sa jedne, i postojeći tunel na Tošinom bunaru. Visinske razlike su velike za tako kratko rastojanje, plus što bi svaka stanica između mosta i tunela značika savlađivanje uspona "iz mesta". Sa druge strane, tu je već izgrađena stanica sa 6 koloseka, koja bi se rušila zbog tunela. Teško.

Isao sam da pogledam kako trenutno izgleda okolina zeleznicke stanice Novi Beograd. Posle malog soka kad covek vidi u kakvom je stanju sama stanica, brzo postane ocigledno da se svi problemi koje si naveo mogu resiti jednom modifikacijom ovoga sto sam predlozio.

Izmedju trase UMP-a i pruge ostalo je dovoljno potpuno praznog prostora. U nekom trenutku u buducnosti, kad bude para za to, tuda je moguce provuci potpuno novu trasu zeleznice koja je kompletno na stubovima, od zeleznickog mosta do Tosinog Bunara. Posle toga se citav sadasnji zeleznicki nasip zajedno sa prugom porusi i odnese. Prednosti ovog pristupa su sledece:

1. Priblizavanjam trasa UMP-a i zeleznice i rusenjem trenutnog nasipa, oslobodicemo veliki prostor u samom centru Novog Beograda, od Tosinog Bunara do Save. Isuvise kratko iseceni blokovi prema bulevaru Milutina Milankovica ce dobiti pravilnije dimenzije. Vec bi cena ovako oslobodjenog zemljista mogla da isplati dobar deo troskova.

2. Nema potrebe tokom radova zaustavljati zeleznicki saobracaj. Na kraju se nova pruga na dva mesta preusmeri na staru i to je sve. Za to je dovljno jedan ili dva dana.

3. Deo ovog prostora, u sredini, je ionako ostavljen zeleznici. Citiram sa http://www.savabridge.com/archive/EIA_sb.pdf
"Situaciono trasa UMP-a na Novom Beogradu prati železnicku prugu i koridor koji je predviden generalnim projektom. Radi racionalnog korišcenja zemljišta, izmedu trase i železnicke pruge ostavljen je prostor koji odgovara planiranom proširenju železnicke pruge koje je navedeno u pretprojektnim uslovima JŽTP-a Beograd." Posto ne mogu da zamislim da im je kroz centar Novog Beograda potrebno vise od dva koloseka (sem kod dve zeleznicke stanice), nema nikakve potrebe da zauzimaju toliko mesta. Ionako sa jedne strane imaju most a sa druge tunel, a tamo sigurno nema vise od dva koloseka.

4. Posto je i UMP najvecim delom na stubovima, postace moguca svaka vrsta poprecnog saobracaja na svakoj tacki bivse trase nasipa, od pesackog do automobilskog. Ne moramo unapred predvidjati buduce potrebe. Ustvari, tamo gde je i UMP na stubovima, NBG blokovi koji ove dve trase seku vise uopste nisu odvojeni na nivou zemlje. A tamo gde se UMP spusta na zemlju, imamo jednu obicnu saobracajnicu na nivou zemlje i drugu na stubovima. Ni ovo ne ometa komunikaciju jedne i druge strane.

5. Bice moguce modernizovati trasu zeleznice polaganjam sina na gumene podmetace i osavremenjavanjem citave opreme. Smanjenje nocne buke bi moglo bitno da popravi uslove stanovanja i podigne cenu okolnih placeva. Ovo je ponovo zarada a ne trosak.

6. Zeleznicku stanicu Novi Beograd bi bilo potrebno pomeriti malo ulevo ili je napraviti ponovo na potpuno drugom mestu. Ovo je ozbiljan trosak. Medjutim: Ona je sada u tako ocajnom stanju da se verovatno mogu iskoristiti samo noseci stubovi. Trosak za temeljnu opravku ionako ceka. Zasto se onda ne bi napravila nova, moderna stanica, koja bi mogla biti na bilo kom pogodnom mestu buduce trase? Tada bi je recimo bilo moguce potpuno integrisati sa metro stanicom. Buduci poslovni centar grada zasluzuje moderno opremljenu stanicu, a ceo grad dostojno cvoriste neke vrste masovnog javnog transporta. Kad se uzme u obzir trenutno stanje i buduce potrebe, ne verujem da bi pravljnje nove stanice bilo bitno skuplje od neophodne temeljne popravke ove ruinirane i prazne platforme koju neki i dalje zovu stanicom.

7. Cak i da nova zeleznicka stanica Novi Beograd bude odmah pored sadasnje, sve je sada na stubovima, pa je moguce po zelji rekonstruisati pristup mostu na Adi. Recimo uvodjenjem direktnog skretanja na most za one koji dolaze sa istoka.

Par slika za ilustraciju ove price. Pocetak zeleznickog nasipa:

Ne znam da li ovo zemljiste "radi", ali maltene kao da nema dva susedna horizontalna bloka platforme koja nemaju ovakav krater na sastavu.

Prostor izmedju trase UMP-a i zeleznickog nasipa.

Sve je to lepo i fino, ali "UMP" se sada gradi tako da se uklapa u postojeće stanje na terenu.
(ne razume samo ovo - prvo tvrdiš da NBG ne može večno biti podeljen prugom, a onda nalaziš praktično rešenje za novu prugu koja će ga podeliti?)
Ako se i napravi ta tvoja zamišljena druga pruga na stubovima (a to treba da bude poslednja briga kada sve železničke pruge u zemlji vape za rekonstrukcijom), opet ćemo imati "UMP" koji ide tuda kuda ide, opet će na isti način biti povezan sa postojećim ulicama, opet će vozila koja silaze na NBG izlaziti pravo na semafore,
I tako će se u nedogled graditi, rušiti, uklapati, učiti na greškama kada je projekat već izveden.
To nije ozbiljno projektovanje i planiranje.

 

[sizif]

Престрог си Реља.

Ја возећи 65 км/х прођем читаву улицу Јурија Гагарина (5 км), без иједног стајања на неком од бројних семафора. Пробај и видећеш да сам у праву. Мислим да правиш исувише велику драму због два-три семафора на УМП-у који ће, ваљда, такође бити синхронизовани.

 

[relja]

Sizife, zeleni talas u Jurija Gagarina može da se uhvati kada nema jakog saobraćaja, npr u 7 uveče.
Probaj to u 5 popodne, iz smera grada ka bloku 45.

Uostalom, ja ovde uglavnom kritikujem vezu sa ulicama severno od nasipa.

 

[Delija]

Хвала ти Зума на овом подугачком посту.Сад коначно увиђам о каквој се визији београдски квазиурбаниста ради. Они у ствари од Новог Београда желе да направе нови Прокоп који је овакав какав јесте данас, савршена слика београдског планирања (и) развоја.

Дакле ту су масивне бетонске конструкције које су од некада вредних хектара и хектара земљишта направиле атомско склониште или погодну локацију за дивље депоније као и "еко френдли" насеље од рециклираног материјала познатијег као картон сити.Са једне стране је и насип који је од простране равнице направио непремостиву баријеру за развој тог дела града и несметано кретање становништва.

Наравно у складу са мегаломанским пројектима београдских врлих стручњака за 21. век тај нови прокоп мора бити већи и скупљи од старог и подједнако бескористан па је зато дугачак колико и НБГ а и лепо се види по приложеним сликама у твом посту да је остављен простор за наредне фазе денивелисаног бетонирања Новог Београда.

 

[Zuma]

Sve je to lepo i fino, ali "UMP" se sada gradi tako da se uklapa u postojeće stanje na terenu.
(ne razume samo ovo - prvo tvrdiš da NBG ne može večno biti podeljen prugom, a onda nalaziš praktično rešenje za novu prugu koja će ga podeliti?)
Ako se i napravi ta tvoja zamišljena druga pruga na stubovima (a to treba da bude poslednja briga kada sve železničke pruge u zemlji vape za rekonstrukcijom), opet ćemo imati "UMP" koji ide tuda kuda ide, opet će na isti način biti povezan sa postojećim ulicama, opet će vozila koja silaze na NBG izlaziti pravo na semafore,
I tako će se u nedogled graditi, rušiti, uklapati, učiti na greškama kada je projekat već izveden.
To nije ozbiljno projektovanje i planiranje.

Ti si sam u prethodnom postu primetio da ce se pruga tesko pomeriti jer su na oba kraja vazna zeleznicka cvorista. To je tacno. Jedna zadata, nepomerljiva tacka, je zeleznicki most, a druga je tunel kod Tosinog Bunara. I ja bih voleo da pruge uopste nema, ali zeleznica je povezan sistem, a ove dve tacke su nerazdvojini delovi sistema, pa je sve zajedno suvise skupo da bi se bitnije pomeralo. Opsta pozicija UMP-a je takodje otprilike zadata cinjenicom da mora da resava poprecni saobracaj u Beogradu po liniji koja je sto je moguce blize centru grada, pri cemu Topcidersko brdo i dolina izmedju njega i Kosutnjaka definise najblizu prirodnu trasu poluprstena koja ne ide bas po samom centru grada. Na strani Novog Beograda trasu UMP-a otprilike odredjuje ovaj izlazak na spic Ade i ulivanje u ulicu Nikole Dobrovica. To znaci da imamo definisane krajnje tacke, i da izmedju njih nekako MORAMO da kroz centar Novog Beograda provucemo dve magistralne trase prvog reda, UMP i zeleznicu. Bilo bi bolje da je drugacije ali, posto nije, ja sam u razmisljanju posao od toga da je ovo zadato, pa da vidimo sta u okviru takvih ogranicenja moze da se popravi.

Poenta ideje je shvatanje da je
(1) ono sto najvise smeta ustvari NASIP na kome se pruga nalazi, a manje sama pruga,
(2) i da se pruga i UMP mogu sabiti jedno uz drugo i tako zauzeti bitno manje mesta

Nasip na kome se nalazi pruga je efektivno jedan pravi, neprelazni zid kojim je razdeljen citav Novi Beograd. U zidu postoji tacno 5 "vrata". Ako se nesto ne ucini, svih 300.000 ljudi, sva vozila, i svaka druga vrsta fizicke komunikacije, i sada i ubuduce, mora stalno da se gura samo kroz te, davno fiksirane prolaze. Ako se ova smetnja ne ukloni ili bar ne smanji sada, dok je to jos moguce, doci cemo u slicnu situaciju kao sa prugom na desnoj obali Save. Toliko su napadali most na Adi zbog visoke cene, a na kraju je ispalo da to nije nista u poredjenju sa cenom petlje i pristupnih puteva. I to dobrim delom zbog pruge (koja je po svojoj prirodi neprekidna) i koju prakticno SVE sto se radi ili ce se ikada raditi mora da preskoci kako zna i ume. Medjutim, posto imamo dve fiksne tacke koje ipak moramo povezati zeleznickom prugom, zasto ne bismo samu prugu provukli po vazduhu, iznad tla, umesto da u vazduh stalno dizemo sve ostalo, ili da naknadno busimo rupe u nasipu (ako su pruga i nasip uopste dovoljno visoko za buduce potrebe, a ukopavanja na podvodnom tlu ne dolaze u obzir)?

Tako se na samoj povrsini zemlje dobija potpuno slobodan prostor (sem povremenih stubova) od Tosinog Bunara do Save. Ne samo da se sada tuda moze provuci bilo kakva ulica, staza, park ili prizemni objekat, vec sama pruga moze postati deo neke saobracajne petlje koja je obuhvata sa svih strana, posto delovi petlje mogu proci i iznad i ispod i oko pruge. A mozemo i unapred projektovati prugu kao deo bilo koje buduce petlje na njenoj trasi.

Ovakav predlog je dakle kompromis. UMP je tu gde je jer je odluka vec doneta, i pruga je otprilike na istom mestu gde je i bila (uz tek malo pomeranje) posto mora da poveze zadate tacke. Medjutim, sada vise nema NASIPA pruge, pa se vozila koja izlaze sa mosta na Adi mogu naci na buducoj, boljoj petlji na ulici Jurija Gagarina koja je proizvoljnog oblika i velicine, posto njeni delovi mogu proci ispod, iznad, iza, ili oko pruge, ako je to ono sto je potrebno. Vise ne smeta ni zeleznicka stanica ni pruga, jer se sve projektuje ispocetka, i jer se sve vezano za zeleznicu nalazi dovoljno visoko u vazduhu, gde ga je mnogo lakse zaobici na mnogo razlicitih nacina. Zbog toga je i pravi metro u uzem gradskom podruciju uvek ili u tunelu ili na stubovima. Tako i pozicija mosta na vrhu Ade sada ima jos manje losih stana jer vise ne "udara" u bilo sta sto joj smeta na Novo Beogradskoj strani. Navedene prednosti pruge na stubovima vaze na citavoj njenoj NBG trasi, za sve buduce potrebe koje sada ne mozemo ni predvideti, i uz sve prednosti oslobadjanja dobrog dela dragocenog zemljista, manje nocne buke u citavom Novom Beogradu, i sve ostalo sto sam naveo. I na kraju, nista od ovoga ne mora da se radi sada, pre projekata koji su hitniji. Dovoljno je sacuvati slobodan koridor izmedju UMP-a i sadasnjeg nasipa, i to je sve.

 

[Zuma]

Da ne zaboravim: Prostor izmedju UMP-a i pruge je ovoliko veliki ne samo zbog eventualnog dodavanja novih koloseka, sto je po meni nepotrebno, nego i zbog verovatno opravdanog razloga. Na mestima gde su raskrsnice i podvoznjaci, a postoji odvajanje sa UMP-a, moraju da postoje ili silazne rampe sa UMP-a ili bocna polukruzna skretanja u ravni zemlje, pa je valjda ostavljeno mesto i za njih. Posto je pruga na nasipu, silazne rampe koje se odvajaju na stranu ka pruzi moraju da se spuste na nivo zemlje i zaokrenu za 90 stepeni PRE otvora u nasipu (kao i ne suvise ostra polukruzna skretanja u ravni), sto zahteva izvestan prostor (inace bi i zavrsetak rampe morao da prolazi kroz otvor u nasipu pa bi on morao biti isuvise sirok). Drugim recima, citava raskrsnica UMP-a i poprecnog puta mora da se zavrsi pre podvoznjaka. To je jos jedna mana postojanja nasipa. Kad se pruga podigne na stubove, i silazne rampe i raskrsnice mogu da se dobrim delom podvuku ispod pruge. Na taj nacin pruga moze da se priblizi UMP-u, pa njihova kombinacija zauzima manje mesta.

 

[edgeman]

Da ne zaboravim: Prostor izmedju UMP-a i pruge je ovoliko veliki ne samo zbog eventualnog dodavanja novih koloseka, sto je po meni nepotrebno, nego i zbog verovatno opravdanog razloga. Na mestima gde su raskrsnice i podvoznjaci, a postoji odvajanje sa UMP-a, moraju da postoje ili silazne rampe sa UMP-a ili bocna polukruzna skretanja u ravni zemlje, pa je valjda ostavljeno mesto i za njih. Posto je pruga na nasipu, silazne rampe koje se odvajaju na stranu ka pruzi moraju da se spuste na nivo zemlje i zaokrenu za 90 stepeni PRE otvora u nasipu (kao i ne suvise ostra polukruzna skretanja u ravni), sto zahteva izvestan prostor (inace bi i zavrsetak rampe morao da prolazi kroz otvor u nasipu pa bi on morao biti isuvise sirok). Drugim recima, citava raskrsnica UMP-a i poprecnog puta mora da se zavrsi pre podvoznjaka. To je jos jedna mana postojanja nasipa. Kad se pruga podigne na stubove, i silazne rampe i raskrsnice mogu da se dobrim delom podvuku ispod pruge. Na taj nacin pruga moze da se priblizi UMP-u, pa njihova kombinacija zauzima manje mesta.

Prostor za UMP kod tramvajskog depoa se suzava i približava se nasipu iako će se graditi do depoa. Opet i pored toga mislim da bi mogli da se nategnu da provuku tu nadvožnjak za voz jer mogu u nasipu da naprave privremeni lukobran da se nebi obrušio kad buše za stubove.

Pitanje je da li se to isplati i koja je dobit od toga sem ako neće metro gore da stave na te stubove i to pored nasipa. :/

Povezanost blokova na nivou zemlje je bespotrebna jer se trenutno grade stvari oko nasipa koje to ne zahtevaju. Novi Beograd je presečen i autoputem pa ljudi prolaze iznad.

Neka završe oni UMP od Tošinog Bunara do mosta i probuju nasip u Bulevaru Umetnosti i dr. Agostina Neta za sada.

Ima toliko drugih stvari koje bi pre trebalo rešiti a to je npr. sajam stanica za BG voz.
A o tome u ovom postu.

 

[LUCAS]

Nego, imali neko informaciju, sta ce da se desi kad UMP "udari" u Tosin Bunar. Denivelisano ili ne? Citah promene u SL Listu iz Novembra, jos uvek isto kako je planirano. Ili to je za sledece izbore, znaci cetiri godine?

 

[vucko]

Ukrstanje ce biti u nivou,i taj deo UMP-a na NBG ce biti gotov sigurno do kraja sledece godine.Novac je obezbedjen stoga nema brige.

 

[Zuma]

Ova skenirana mapa je isuvise velika dragocenost da bi ostala na samo jednom linku, pa cu je istog trenutka uploudovati na jos jedan server i objaviti ovde. Na original sam slucajno naleteo na sajtu Politikinog Zabavnika.

Koliko mogu da zakljucim potice iz vremena neposredno posle gradnje zgrade Saveznog Izvrsnog Veca, dok je jos postojala pruga za Zemun i stara Zemunska zeleznicka stanica. Cak se vidi i onaj krak pruge koji je isao na Zemunski kej, cuveni podvoznjak gde su bile studenske demonstracije 1968, kao i trasa pruznog nasipa koja je u svakom smislu predstavljala granicu izmedju Zemuna i Novog Beograda. I za klince iz kraja, i za opstinu. Cak je i danas, upravo zbog te pruge i nasipa, na istom mestu i dalje ostala administrativna granica dve opstine.

Mapa je trenutno relevantna kao ilustracija kakve bi sve prepreke postojale da se tada citava ova pruga i sva njena infrastruktura nije kompletno uklonila, a saobracaj prebacio na novu prugu koja od zeleznickog mosta direktno vodi do novog, tada izgradjenog tunela kod Tosinog Bunara. U muzeju zeleznice su mi rekli da je tunel i taj krak pruge pusten u rad 1971. Sada je na nas red da uradimo svoj deo posla na isti nacin kao i oni, pa da bar iz centra milionskog grada uklonimo zemljani nasip, ako vec ne mozemo i citavu prugu.

Pogledajte mapu, na njoj se krije citavo bogatstvo informacija o istoriji i urbanom razvoju Novog Beograda. Posto se na forumu vidi u manjoj rezoluciji, evo i direktnog linka: http://i48.tinypic.com/28h0mcm.jpg

Originalni link mape je http://www.dodaj.rs/f/w/E7/MI4uktp/1967-2.jpg a objavio ju je "Slucajni Setac".

 

[milanche]

Cak je i danas, upravo zbog te pruge i nasipa, na istom mestu i dalje ostala administrativna granica dve opstine.

Nije. Granica ide ulicama, Bul.M.Pupina, Dzona Kenedija, Klare cetkin, Aleksinackih rudara, i izlazi na kej. Ovaj podvoznjak, je bio kod danasnjeg YBC, dakle ispred danasnje opstina NBG. Imas cak odmah pored SIV-a i ovu kosu ulicu koja se ulica u Bil.N.Tesle, do duse ta ulica je zatvorena.
Novi Beograd nije podeljen samo prugom, vec i autoputem. I tu imas tacno definisane "kapije". Mada ih ja ne bi zvao tako. Jer te ulice su postavljene u rasteru blokova, znaci 400 ili 600m. Dakle, ako se u zoni nasipa izgradi poslovno-komercijalni blok, isto ce ti izgledati kao i drugi blokovi, neces ni videti taj nasip, a te "kapije" bi se samo nadovezuju na postojecu urbanisticko-saobracajnu matricu.

 

[relja]

Cak je i danas, upravo zbog te pruge i nasipa, na istom mestu i dalje ostala administrativna granica dve opstine.

Nije. Granica ide ulicama, Bul.M.Pupina, Dzona Kenedija, Klare cetkin, Aleksinackih rudara, i izlazi na kej. Ovaj podvoznjak, je bio kod danasnjeg YBC, dakle ispred danasnje opstina NBG. Imas cak odmah pored SIV-a i ovu kosu ulicu koja se ulica u Bil.N.Tesle, do duse ta ulica je zatvorena.

Zuma je donekle u pravu.
Granica jesu upravo te ulice, ali Zuma, kao i uvek - nedovoljno precizno , nije napisao da današnja opštinska granica prati prugu, ali od Hotela Jugoslavija (bivše lokacije stanice Zemun sa mnoštvom koloseka koji su tu stajali i kada je hotel već bio izgrađen-ti koloseci su današnja granica) do Tošinog bunara. Još uvek postoji podvožnjak u Radoja Dakića, iako je nasip odavno srušen.

Novi Beograd nije podeljen samo prugom, vec i autoputem. I tu imas tacno definisane "kapije". Mada ih ja ne bi zvao tako. Jer te ulice su postavljene u rasteru blokova, znaci 400 ili 600m. Dakle, ako se u zoni nasipa izgradi poslovno-komercijalni blok, isto ce ti izgledati kao i drugi blokovi, neces ni videti taj nasip, a te "kapije" bi se samo nadovezuju na postojecu urbanisticko-saobracajnu matricu.

Podeljen autoputem - da, ali u nekom naširem smislu, upravo zbog tog rastera, 4 ulice koje ga nesmetano prelaze, tri originalne velike i funkcionalne petlje sa dugačkim isključenjima, dva kružna toka (kakva - takva), plus pešačke pasarele i šetalište-pešačka staza u zelenom pojasu.
Ali, tada se mnogo ozbiljnije planiralo. Čak je i stambena gradnja nastavljena daleko od pruge - otud i famozni "skok" brojeva blokova (43-početak Jurija Gagarina, 44 i 45 - suprotni kraj). Valjda su računali da će, dok se izgradi cela Jurija Gagarina, problem nasipa i pruge biti rešen.

Ali, čak ni bilo kakva "intervencija" na nasipu ne menja činjenicu da ćemo opet imati izlaz sa "UMP"-a u postojeću desnu traku i suženje ulice ispred samog semafora na raskrsnici sa Milutina Milankovića.

 

[relja]

Pogledajte mapu, na njoj se krije citavo bogatstvo informacija o istoriji i urbanom razvoju Novog Beograda. Posto se na forumu vidi u manjoj rezoluciji, evo i direktnog linka: http://i48.tinypic.com/28h0mcm.jpg

Originalni link mape je http://www.dodaj.rs/f/w/E7/MI4uktp/1967-2.jpg a objavio ju je "Slucajni Setac".

Mapa je poznata odavno, a Slučajni je došao do bolje rezolucije.
Ono što je čudno je da je Zemunski aerodrom imenovan "Dojno polje".
Osim na ovoj posleratnoj karti i na par izvora koji se verovatno pozivaju na nju (internet, pre svega) nigde nisam naišao da se aerodrom tako zvao.
Ovaj deo "zemunske" strane je podeljen na "Gornje polje" i "Donje polje"

(ova je, verovatno iz 1943, ali nismo bili baš 100% sigurni)

Kao da se u nekom trenutku neki kartograf koji nije odavde (Nemac, Slovenac) zeznuo i pogrešno prepisao toponim.

Zuma, na SSC-u i na PZ-u, gde smo se kasnije preselili, imaš mnoštvo interesantnih fotografija i podataka, toplo preporučujem.

 

[Kartograf]

^^ eee, tad je aerodrom imao zeleznicu

 

[edgeman]

Produžetak Studentske je išao preko sadašljih blokova 1,3 i 4 dijagonalno, a deo tog puta se vidi u bloku 4. Izlazio je na sadašnji kružni tok na NBG i preko sadašnjih blokova 11a i bloka12(YUBC) išao kroz nadvožnjak.

 

[kokany]

Ovde je očigledno greška na ovoj karti iz 60-tih godina, gde umesto Donje Polje piše Dojno Polje. Takvih grešaka ima uvek na kartama.

 

[kumkat]

http://www.beg.aero/o_nama/istorija.203.html

Međunarodno vazdušno pristanište "Beograd"
(1927)

Međunarodni aerodrom "Beograd" izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna.

 

[JohnyBgood]

^^ eee, tad je aerodrom imao zeleznicu

Batajnicki da se prosiri i uredi bi je isto mogao imati, odnosno vec je ima u neposrednoj blizini. Da sredis vozove i zeleznicki cvor do tog aerodroma bi se moglo lako i brzo stizati sa 20ak stanica, od Novog Sada i Sremskih Karlovaca preko Zemuna, Novog Beograda, Prokopa, i Rakovice do Mladenovca, od Sremske Mitrovice i Rume do Vuka i Panceva.

 

[relja]

http://www.beg.aero/o_nama/istorija.203.html

Međunarodno vazdušno pristanište "Beograd"
(1927)

Međunarodni aerodrom "Beograd" izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna.

Znam - zato sam i napisao

Osim na ovoj posleratnoj karti i na par izvora koji se verovatno pozivaju na nju (internet, pre svega) nigde nisam naišao da se aerodrom tako zvao.

 

[Zuma]

Cak je i danas, upravo zbog te pruge i nasipa, na istom mestu i dalje ostala administrativna granica dve opstine.

Nije. Granica ide ulicama, Bul.M.Pupina, Dzona Kenedija, Klare cetkin, Aleksinackih rudara, i izlazi na kej. Ovaj podvoznjak, je bio kod danasnjeg YBC, dakle ispred danasnje opstina NBG. Imas cak odmah pored SIV-a i ovu kosu ulicu koja se ulica u Bil.N.Tesle, do duse ta ulica je zatvorena.

Pa valjda ne moram da detaljno opisujem svaki periferni detalj argumenta ako to nema veze sa centralnim razlogom zasto se on spominje? Administrativne granice opstine ne mogu da dele blokove na pola i moraju da idu sredinom postojecih ulica, a ne ulica kakve su nekada izgledale. Zbog toga i zbog admistrativnih zavrzlama, postojece razgranicenje se u nebitnim detaljima razlikuje, ali ne i u principu koji je za razgranicenje usvojen zato sto su gradjani uvek mislili i osecali samo tako i nikako drugacije: Granica izmedju Novog Beograda i Zemuna je bivsa pruga i njen nasip. Posten Zemunac nema sta da trazi sa druge strane nasipa, jer to vise nije isti grad.

Jerneja Kopitara je ustvari bivsi nasip. Zatim se on nastavljao u ulicu Prve Pruge (ocigledno po imenu), koja ima i krivinu koju vidite na zeleznickoj mapi. Oko tog malog bloka, 9b, je bilo natezanja pa je pripao Zemunu, i to je jedina, vrlo mala razlika u odnosu na tacnu trasu nasipa. Klare Cetkin je opet putanja pruge. Zamisljeni produzetak Klare Cetkin izlazi na YU Biznis Centar i podvoznjak o kome pricamo. Medjutim istorijski Zemun se zavrsavao pre tog mesta. Ne moze granica Zemuna da se produzi do Beograda samo zato sto pruga ide do Beograda. Juzno su kroz citavu istoriju bile samo barustine. Posto prostor dalje na jug nije bio Zemun ni u vreme odlucivanja a ni ranije, a administrativna granica ionako mora negde da se zavrsi, ona u Aleksinackih Rudara polako skrece ka Dunavu i na kraju zavrsava u njemu kod pocetka YU biznis centra. To ne znaci da je neko napustio princip da je granica nasip, vec samo da je tu kraj grada, ali naravno ne i kraj pruge.

Dakle, tu recenicu sam samo usputno spomenuto kao svima poznat praktican primer u koliko velikoj meri svaka pruga i njen nasip predstavljaju ne samo prakticnu nego i psiholosku barjeru, vrstu mentalne granice u poimanju licnog prostora svih gradjana koji tu zive. Nasipi nemaju sta da traze unutar grada. To je granica koja razdvaja, cak toliko da je u ovom slucaju bilo neophodno da se ona formalizuje i preseli u knjige. Ne vidim da tu ima nesto sto je "nedovoljno precizno" kao sto Relja kaze.

 

[Zuma]

Varate se ako mislite da pruga ili put koji ima pravilno poredjanje poprecne prolaze ne predstavlja problem. Tu postoji citav niz skrivenih troskova koje svi mi redovno placamo.

Da bi se stiglo do tacke sa suprotne strane auto puta treba: Preci par stotina metara duz obe strane puta, 50 metara popreko, popeti se na recimo visinu drugog sprata na pasarelu, a zatim sici sa nje. Koliki je procenat ljudi koje ste u praksi videli da redovno izvodi ovu vrstu fizicke vezbe? Zimi? Po suncu? Po kisi? Nocu? Bilo kada? Verovatno mizeran. A ako idete automobilom, kako cete parkirati na drugoj strani, da li cete naci parking kad se vratite, koliko su oba parkinga daleko, i ko placa benzin potrosen na zaobilazenja? U praksi retko ko redovno odlazi na drugu stranu autoputa. Svaka servis koji zadovoljava neku uobicajenu potrebu mora se ponovo napraviti sa ove strane puta, iako je to neracionalno jer vec postoji sa druge strane. I vrtic i skola mora biti sa vase stane. Ni deca ni stari ljudi uopste ne prelaze put, dakle morate imati jos jednu, "svoju" pijacu. Svaka cev koja treba prevuci na drugu stranu mora da ima svoj licni most preko auto puta. Videli ste kako su provukli toplovod. Put je problem i za mnoge druge vrste instalacija ili infastrukture. A ako one ipak nemaju svoj licni most kojim put prelaze na logicnom mestu, ko placa recimo toplotne gubitke u toplovodima zato sto cevi nadaleko zaobilaze najkracu putanju? Ono sto ipak ide ispod puta nikada se ne moze kako treba servisirati jer se saobracaj nikad ne moze zaustaviti dovoljno dugo. Komunikacija preko auto puta nije "skalabilna", tj ne moze se lako povecavati tako da drzi korak sa rastucim potrebama. Biznis trpi jer su mu musterije obicno ogranicene na one sa njihove strane. Itd, itd, toga ima koliko hocete.

Auto puteve zato izmestaju izvan grada, a veliki magistralni putevi su retko ali nuzno zlo. Oni obicno nisu podignuti na stubove jedino zato sto su isuvise siroki pa se to ne isplati. Medjutim sinski prevoz ne zauzima mnogo mesta po sirini. Upravo zbog toga nema grada gde je metro u nivou zemlje, a sve ostalo ga preskace ili ide ispod zemlje. To je besmisleno. Zbog toga, stavimo SVE sine ili u vazduh ili pod zemlju, kao sto se radi u citavom svetu, a sve ostalo onda moze da ide po zemlji. Cudno mi je insistiranje da pruga i nasip treba da ostanu na zemlji, dok sve drugo treba da se provlaci ispod pruge posto je to jeftinije. Mozda jeste sada. Ali nece jos dugo.

Jedino sto ja predlazem je da se ovo prihvati kao izvesna, ali buduca mogucnost, da bi se ostavili slobodni koridori, odnosno da se u susedstvu ne planira nesto sto moze da spreci realizaciju takvog plana.

 

[Zuma]

Mapa je poznata odavno, a Slučajni je došao do bolje rezolucije.
Ono što je čudno je da je Zemunski aerodrom imenovan "Dojno polje".

Mislis li na mapu koju si poslao, ili je ta sa boljom rezolucijom neka druga? Imas li link?

Ovo sa "Dojnim poljem" je bilo uobicajeno. Sve do nedavno vojska je bila veoma stroga. Nista sto je od, ma koliko malog, znacaja za odbranu zemlje nije smelo da se pojavi na javno dostupnim mapama. Bilo je neophodno odobrenje da je sa mapa obrisano sve sto je neophodno. Zbog toga su na takva mesta ucrtavali nesto beznacajno i birali takva imena koja su mozda nekada bila tacna ali ustvari nista ne govore.