spatiotecte":1ubztrjj je napisao(la):
Ljudi su jednostavno razlicitih misljenja po pitanju nekih stvari.
Увек било и биће. Било би врло гадно да смо сви истог мишљења, било оно позитивно или негативно. Тако да је то нормално.
Проблем може бити због овог облика комуникације па веома често долази до
препуцавања.
Елем, када је реч о струци архитеката, увек су постојали такозвани
кланови. То није ништа ново. Увек су били људи из струке који су били ЗА неко решење или ПРОТИВ неког решења. И у овој причи је сукоб кланова (можда није примерена реч, али некако најбоље илуструје ситуацију). Још када се умеша политика у све то, настаје прави хаос. Архитектура је одувек била инструмент политичке моћи и власти...
Сетите се приче око Опере -
да ли треба да буде на Тргу или на Ушћу. Исто је и код моста преко Аде Циганлије. У ком грму лежи зец? У оном грму који се зове
јавна расправа. Јавна расправа се врло ретко у нашем друштву може и замислити. Ту је проблем. Око моста није дошло да јавне расправе нажалост. Једноставно је ту направљена грешка. Да је било расправе вероватно бисмо добили боље и ефикасније решење. Овако је био зид ћутања. Или си део система или си изван њега. Зато рецимо данас људи не знају цифру моста, а зато и ми нагађамо... То баца мрљу на цео процес изградње моста...
Такође, гадно ми смета својатање моста од стране политичара. То је последица
континуираног дисконтинутета који датира још од 1945. године па до данас. Дакле, нека питања су од велике важности за државу и људе, и она остају без обзира ко је на власти. Код нас се дешава супротно и то је врло лоша пракса... Уколико је интерес изградња моста у Београду (нико не спори) то треба да буде приоритет било које власти у Београду, а не одређене странке.
О урбанизму не знам да ли вреди причати... Погрешан урбанизам се води већ 22 године... У Београду влада урбанистички хаос... Ваљда ћемо некако изаћи из тог хаоса...
Архитекти и урбанисти ће увек гледати правце који повезују тачке у граду. То је најлогичније и најнормалније. Такође има ту још доста ствари и конотација због чега се тако ради. Мост преко Аде, у овом тренутку, нема ни добру подршку из правца Бул. Војводе Мишића а ни са новобеоградске стране где треба правити нови булевар... Али то треба тек направити... Питање се поставља и прављење тог новог булевара, који је паралелан са некадашњим
Трећим булеваром, да ли је оправдано (јесте према УМП-у, али да ли је могло да се споји са неким постојећим правцем рецимо). Поготово ако буду раскрснице биће проблема...
Оно што мене брине, као архитекту и као Београђанина, колико ће нас коштати и одржавање тог моста. О томе тек нема речи... Океј, изградња ће коштати толико и толико. Али одржавање? Сваки објекат, па и мост, мора да се одржава. Трошкови се не засутављају изградњом објекта. Ми као друштво нисмо склони да о таквим стварима размишљамо. Сетимо се у задњи час. Тако је био случај са Газелом.
Шта ће бити када буде требало да се мењају сајле на мосту? Нисам нашао ниједну информацију која говори о временском трајању тих сајли... Притом не могу се наћи на сваком кораку...
Треба рећи да
фактор времена игра значајну улогу. Мост је отворен осам дана само. То није довољно. Видећемо да ли ће тај мост који је изграђен оправдати се у практичном смислу. Уколико се покаже да неће, онда се наравно може тврдити да решење није добро, као и обрнуто. Чињеница је да скупо коштало и да ће нас скупо коштати, али да видимо да ли ће нам се то исплатити и вратити или ће нам се обити о главу.
Тако је у архитектури. Дешавало се да су неки пројекти били нападани до те мере, а да су после извесног времена показали одређене резултате или обрнуто... Време ће показати у сваком случају...
Оно што се исто не помиње јесте
пешачки приступ који није адекватан. Није завршено, разуме се... Али је скроз компликован. Потребни су лифтови, али овде ће их бити можда и превише. Сетите се рецимо петље код Арене где треба да се спустите, па да се попнете, обиђете круг, па се опет спустите и поново попнете. Побогу... То је доказ о непромишљености неких ствари. Надам се да то неће бити и са мостом, али нешто ми мирише да може да се деси... Ево пар фотки како бисте видели на шта конкретно мислим:
Мало је апсурдно... Или мост није баш планиран за пешаке...
Имам једно питање. Није стручно. Да ли је неко видео 1. јануара (или за ових осам дана) особу са инвалидитетом на новом мосту? Интересује ме да ли су рецимо и они могли да приступе мосту. Зашто би били ускраћени за тај тренутак? Ја сам био три сата тог дана и нисам видео ниједну такву особу. Ово наводи на помисао да није баш о свим детаљима размишљано... О димензијама на приступним рампама нећу ни да говорим (слике горе). Види се јасно да човек може једва да се провуче... Компликован је пешачки приступ у сваком случају...
Дизајн ограде између цесте и пешачке стазе је исто дискутабилан. Размислите како изгледа на Бранковом, Старом Савкском мосту и Газели. Чему прављење толике баријере између улице и стазе? Мало је предимензионисано... Спољна ограда је још океј, штавише и боља од ограде према цести... Мени она више прија него унутрашња...
Све су то ситнице, али оне играју исто значајну улогу. Али и о томе се мора водити рачуна и размишљати приликом пројектовања.
У естетском смислу, мост ће можда постати
нови симбол Београда. Јако је изражајана градација мостова са Београдске тврђаве (Газела, Нови железнички мост и мост преко Аде). То низање је интересантно. Да ли је случајно или је промишљено, не бих знао, али даје добар утисак са тврђаве и даје нови визуелни идентитет са тог места. Ту се види да је штета што је врх од челика. Много би боље било да је цео пилон од једног материјала то јест од бетона...
У функционалном и саобраћајном смислу ћемо видети кроз неко време од пар година... За сада је тешко тврдити... Може се само претпостављати или сумњати...
У финансијском смислу могло је вероватно рационалније да се искористе средства, али ко зна ко је све ту учествовао... На крају крајева, ниједан архитектонски конкурс није поштен. Мање више су сви намештени...