Probaću da na jedno mesto skupim argumente koji mi padaju na pamet u vezi davanje imena mostu. Čak i kod kumovanja postoje bolji i lošiji načini da se to uradi, dakle neki opštiji principi koje nije loše imati na umu. Izvinjavam se na dužini, ali ne znam kako ove ideje preneti kraće, a da i dalje ostanu svima razumljive.
Jedan trivijalan metod da se ovi principi naslute je analiza imena postojećih mostova: Pančevački most, Brankov most, Stari savski most, Stari železnički most, Novi železnički most, Gazela, Ostružnički most. Očigledno je da se imena daju isključivo kao odrednica njihove lokacije, izgleda ili funkcije. Ovde apsolutno NEMA imena ljudi! Brankov most nije izuzetak. On je dugo vremena za sve bio samo "Novi most", uprkos zvaničnog naziva most "Bratstva i Jedinstva". Kada su posle njega podignuta čak dva "novija" mosta, pa je to postalo glupavo i zbunjujuće, onda je počeo da se spominje kao "most u produžetku Brankove ulice". Neumitni proces skraćenja i optimizacije jezika iz ovoga je vrlo brzo izvukao glavni informativni deo, tj "kod Branka", odnosno samo Branka, pa je most tako postao Brankov most. Primarno značenje imena je dakle i ovde samo odrednica njegove lokacije, kao i kod drugih mostova, a tek su sekundarna značenja počast Branku Radićeviću i Branku Ćopiću. Iako je u to vreme ogromna većina običnih ljudi, zbog stradanja tokom tokom drugog svetskog rata, Bratstvo i Jedinstvo shvatala veoma ozbiljno, ipak su ga trenutno odbacili kad je u pitanju ime njihovog mosta i nešto što silom prilika moraju ponavljati svaki dan, mesecima, godinama i decenijama.
Iz ove poučne priče su očigledna dva pricipa. Treba na svaki način izbegavati da se imena najbitnijim infrastrukturnim objekatima daju po ljudima ili političkim idejama, i drugo, jezik je tesno povezan sa načinom na koji ljudi žive i ima svoju internu logiku koja se mora poštovati.
Imena su deo jezika, a jezik se NE SME zloupotrebljavati u političke svrhe. To je pokazatelj ideoloških i totalitarnih režima. Ime nekoga ili nečega ima pre svega utilitarnu (praktično korisnu) funkciju. To je oznaka identiteta objekta, i ljudi takve reči MORAJU koristiti, bez obzira da li to žele ili ne, da bi se uopšte mogli sporazumevati, pa čak i misliti. To jezik čini idealnim sredstvom programiranja umova, što ideološki i totalitarni režimi sa velikom radošću koriste. Naprimer tako što se jedan mesec u godini nazove po našem očigledno i danas omiljenom božanskom Imperatoru Avgustu, budući da se taj mesec i dalje zove isto tako. U knjizi 1984. ima divnih primera Novogovora. Zamislte da je jedina reč za hleb Đinđić, a za mleko Draža: "Dajte mi pola kila Đinđića i dva litre Draže"? Isti princip bi bio i sa Pavlovim ili Arčibaldovim mostom.
Ovo ne bi trebalo raditi čak i ako je u pitanju promocija etike ili vrednosnih sistema koje neko smatra svršeno očiglednim i dobrim za sve. Jezik NE SME biti sredstvo uticaja na um. Temeljni teorijski princip moderne države je da prisila može proisticati samo iz zakona, a ne iz etičih učenja pojedinih grupa. Naprimer, čak i ako zamislimo da se baš svi slože da moralno loše biti gej, ako to nije u zakonu, ne sme se nefomalnim utcajem akcionih grupa prouzrokovati da oni žive lošije od drugih ljudi. Nema diskriminacije sem ako zakon ne kaže tako. Etika mora biti prihvaćena dobrovoljnim izborom, ne vaninstitucionalnim pritiskom. Iznesu se vaši argumenti, pa ko ih privati, prihvatio ih je, a ko nije, ne sme mu zbog toga biti lošije. Istorijsko iskustvo je pokazalo da je to jedini način da se izbegne zamka ideološke države, verske države, teror moralne većine, odnosno svako nasilno nametanje vrednosnih sistema jedne grupe drugoj, ako se to radi van institucionalnih okvira koji svima daju iste šanse. Ubacivanje političkih ili vrednosnih ideja u jezik koji svi moraju da koriste, ne ostavlja pojedincu slobodu da se brani od drzave i etičkog terora bilo većine bilo vladajuće grupe.
Drugi temeljni princip je da je jezik prakticna alatka. Mi ga koristimo da bi obavlili svakodnevne poslove i da bi mogli da mislimo. Ovaj posao se ne sme otežavati davanjem imena koja to ometaju ili unose informacioni šum. Jezik ima tendenciju da podstiče ona imena koja su donekle i opis onoga što nešto jeste, ili onoga kakvo je, ili gde je. Sve zavisi šta nam je kod te stvari ili osobe u praksi bitno ili markantno. Problem sa ulicom Zorana Đinđića, ili skoro bilo kojom drugom ulicom, jeste što Zoran Đinđić nema nikakve veze sa njom, a i kad bi imao, nemaju oni koji tu ulicu koriste. Dok je grad bio mali, po meri ljudi, ulice su imale imena kao sto su Dunđerska, Jevrejska, Strma, Preka... Ime ovde nosi ne samo "kod ulice", tj jednoznačnu oznaku identiteta ulice, nego i opisuje i neku karakteristiku te ulice koja je u PRAKSI bitna onima koji je koriste. Nešto što i izgovaranje imena i korišćenje tog objekta čini lakšim, pa ta karakteristika onda postaje i jedina oznaka tog objekta, tj njegovo ime. Isto je i sa imenima ljudi. Petar Mihajlović je za njegove prijatelje samo Pera ili Debeli, ono prvo i nije čovek već samo kod za administraciju i računare.
Upravo se zbog ovoga svi postojeći Beogradski mostovi zovu onako kao se zovu. Ljudima je važno gde vodi Pančevački most, ili da Starim železničkim mostom idu vozovi a ne ljudi, a Bratstvu i Jedinstvu nije mesto u rečenici u kojoj neko nekoga upućuje na Brankov most zato što ovaj kasni na sastanak.
Zbog toga se i kod imenovanja novog mosta na Adi treba manuti ostataka ideološke države u kojoj uvek postoji minimalno jedna grupa koja ima stalne ambicije da neku drugu grupu nešto poučava i potseća protiv njihove volje. To ne znači da ne treba propagirati prave vrednosti niti poučavati narod. Naravno da treba, ali ne pogrešnim metodama, izmenom jezika kroz davanje ideološki nabijenih imena svakodnevnim objektima, i nikako ne korišćenjem prislile koja je u takvoj praksu neizbežna. Onaj ko se ne slaže sa implikacijama nekog političkog imena ne može ostvariti svoje pravo na političko neslaganje korišćenjem drugog imena jer ga niko ne bi razumeo. Jezik treba da bude samo neutralno sredstvo jasne komunikacije i pomoć jasnom mišljenju, ništa drugo ne treba gurati u njega.
Da ponovim, moj predlog je most koji se zove Ada. On je na Adi Ciganliji, pa je njegova najbolja oznaka onda prosto most Ada. To bi trebalo da ispunjava sve spomenute uslove.