http://www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komentari/Pravo-na-grad.lt.html
Pravo na grad
Ako je u operaciji Peti park neko pošteno i hrabro smogao snage da se vrati svojoj pastvi i uspostavi narušeni urbani red, postavlja se pitanje zašto se nešto slično ne bi učinilo i sa avanturom sajla-most na Adi
U „Politici” od pre neki dan lepa vest koju je malo ko očekivao: jedan uspeh građanske inicijative. Preko tri stupca tekst sa naslovom Grad podržava branioce „Petog parka”. Neočekivani preokret, šok, trijumf zelenih!
Trogodišnja borba za oskrnavljeni park je okončana, buldožeri su otišli, najveći panj se nakostrešio bujnim izdancima. Grad je obustavio borbu sa hrabrim braniocima. Grad ih sada podržava, dakle bitka je završena. Pouke radi i dece naše, podsetimo se.
U samom početku bitke za Peti park posle seče moćne vegetacije i raskopa dečjeg igrališta u junu 2005. objavio sam u „Politici” tekst u kome sam apelovao na hitni dogovor i rekao: „Peti park nije mogao slutiti da će postati paradigma, pojam kao: Peta avenija, Peti bataljon, pet lirskih krugova, pet Hristovih vekni hleba, pet čula, peta kolona – koji će se pamtiti kao antologijski uzorak nepoštovanja prava građana, kao ekološka razvrat lipovoladskog berberina”.
I evo posle tri godine borbe nezabeležene u istoriji našeg urbanizma, posle buldožera, kipera, električnih testera, posle „osam upada policije” (kako branioci parka nazivaju sudare sa vlašću), posle mnogobrojnih noćnih straža, posle zlokobnih sirena (preostalih od bombardovanja) koje su u ranu zoru izvlačile na ulicu živi štit snenih ljudi, žena i dece da stanu pred organe prisile, posle brojnih odbijanja nadležnih da ih prime na pregovore, posle stotina medijskih apela za racionalno rešenje sukoba – preovladali su razum i pravda.
U pomenutom tekstu od reči do reči piše: „Glavni gradski arhitekta izjavio je da podržava branioce zvezdarskog parkića... i da su građani uspeli da ospore nešto što je juna 2005. godine izgledalo nemoguće”. Kako se ne obradovati ovakvom obrtu i čestitati svima onima koji su doprineli ovom srećnom finalu!
Neposredno posle toga, međutim, ponovo u „Politici” uzbuđujuća vest: u rubrici „Ekonomija”, preko četiri stupca krupan naslov: „Preko Ade za 147 miliona evra”.
I sve što se juče lepo dogodilo, tek uspostavljeni most između populusa i gradoupravljača kao da je pao u vodu. Popucale su sajle visećeg mosta okačene o gigantski stub visine dve „Beograđanke”. Nisu pukle sajle što ih je oštetio mali avion koji zaprašuje komarce, ni neki veći sa opasnim teretom, ni zemljotres, ni umnoženi teroristi; prekinuli su ih neodgovornost, zloupotreba politike i ponovo nipodaštavanje građana.
Od kada je pod osporavanim okolnostima raspisan konkurs za most na Adi i objavljeni rezultati konkursa, mostograditelji, inženjerska struka kojoj se pridružila najšira javnost započeli su žestok rat zbog optužbi da je predloženo rešenje mosta neadekvatno i štetno za Beograd.
Javni interes, struka i Beograđani kažu: most sa sajlama je krajnje neadekvatan i nepotreban za mali raspon Save. On je ekstremno skup u odnosu na klasičan gredni most. Preskup, jer bi istim novcem mogla da se sagrade dva do tri nova beogradska mosta. Naši slavni mostograditelji koji su uspešno gradili mostove po čitavom svetu, bankarskim smicalicama isključeni su iz ove velike beogradske investicije. Sumnjiva je bila i predračunska suma od 80.000.000 do90.000.000 evra i neizvesnost koliko ona može da naraste u praksi.
Pokrovitelji sajla-mosta odgovaraju: mostovi se ne grade svaki dan, ovaj jeste skup, ali je veoma lep i biće veliki ukras grada, a sem toga za njega smo lako dobili strane kredite. Taj odgovor je samo deo istine, ostatak je tužan i ružan. Ko je i od koga dobio pravo da u situaciji kad narod živi u siromaštvu i bori sa preživljavanjem da se razbacuje pozajmljenim novcem? Ima li ko da odgovara što se zbog mostova spiralno pojačava saobraćajni kolaps u gradu. Dok „Gazela” trune (koliko juče odložili su njenu rekonstrukciju), a Pančevački most se približava katastrofi, mi treba da se akrobatski kačimo o nebo, umesto sa dve proste grede (statički izraz), dva čelična brvna, za ekstremno kratko vreme izgradimo tri mosta. Što se lepote tiče, glavnog aduta pokrovitelja, još na samom početku otvorenog sukoba, ugledni sociolog medicine dr V. Stambolović objavio je u medijima ekspertsku analizu koja će, bez obzira kako će se storija sa mostom na Adi završiti, ostati kao trajni memento o jednom vremenu i zloupotrebi vlasti i građanskih prava tog vremena. O spoljašnjim efektima tu je rečeno: „Psihosocijalni analitičari bi rekli da u patološkom smislu to rade egzibicionisti. U nekom socijalnom prihvatljivom smislu, pak, to je tipična odlika skorojevića koji sve daju na spoljašnji izgled i u stanju su da na sebe stave najskuplje krpice, bez obzira na njihovu funkcionalnost. Beograd pokazuje sve više posledica skorojevićkog i patološkog urbanističkog egzibicionizma”.
U prvo vreme izrečene sumnje da će most koštati 80.000 do 90.000.000 evra, ovim tekstom „Preko Ade za 147 miliona evra” potvrđene su, jer je ova cifra sada ozvaničena kroz glavni projekat, i može biti, i biće sasvim sigurno, daleko premašena kad se uključe u konačni bilans navozi i pristupi mostu kao i bankarske skrivalice sa kreditima. Sada je jasno da će most koštati dva puta više od cene sa kojom je odabran, ali ostaje dilema na temu: hleba i igara. Nedopustivo je staviti šaku na usta građevinskoj struci, Savezu građevinskih inženjera Srbije koji je ceo broj svoga časopisa „Izgradnja” (br. 10-11/05) posvetio analizi opravdanosti izgradnje sajla-mosta. Takođe, alarmantno je to što su uz pomoć stranih stručnjaka negirani naši vrhunski mostograditelji, đaci u svetu poznatog Mijata Trajanovića (most na Tari), što menadžeri mosta ne prihvataju i ne dozvoljavaju ni jednu ozbiljnu javnu raspravu, ni duel pred televizijskom porotom onih koji se zalažu za lepotu i miliona onih koji su za racionalno, nama primereno, skromno i brzo rešenje. A da ne govorimo o građanskim inicijativama i otplati nepotrebnih dugova za koje Beograđani nisu pitani.
Ako je u operaciji Peti park neko pošteno i hrabro smogao snage da se vrati svojoj pastvi i uspostavi narušeni urbani red, postavlja se pitanje zašto se nešto slično ne bi učinilo i sa avanturom sajla-most na Adi.
Arhitekta
Mihajlo Mitrović
[objavljeno: 19/03/2008]
