Evo jednog zanismljivog teksta. Ako mislite da treba da se ukloni, samo napred... Nemam nista protiv
Мост преко Аде - јавни или страначки интерес?
Чланови Академије архитектуре Србије затечени су изјавом градоначелника Драгана Ђиласа који каже: „Нећу одустати" од реализације моста преко Аде Циганлије.
Зашто затечени? Зато што се већ више од 20 година зна да на левој и десној обали Саве - северно од „Аутопута" - живи и ради милион и 200 хиљада Београђана; да су та два дела града повезана Бранковим мостом (девет метара ширина коловоза по смеру). Више од 50 година се зна да се превоз људи у милионском граду решава - искључиво изградњом независких шинских система; да се од 1982. зна да је између „Газеле" и Бранковог моста планирана прва метро линија са друмско-шинским метро-мостом на позицији Немањине улице. Све ово знао је градоначелник Зоран Ђинђић када је 1997. дао налог да се уради пројекат Метро-моста; да његова изградња треба да означи и почетак изградње Београдског метроа. Пројекат је 1998. ревидован; обални стубови моста обележени на терену, али је бомбардовање 1999. спречило је почетак изградње.
Међутим, октобра 2000. - потпредседник ИО града Љубомир Анђелковић - игнорише ове чињенице и проглашава за приоритет - мост преко Аде Циганлије - везу Бановог Брда са Новим Београдом - Блок 12 (!?). Децембра 2003. магистар Мирко Радованац је одлучио да мост преко Аде Циганлије (планиран у ГУП 1924; 1950; 1972 и ГУП усвојен септембра 2003.) помери 860 метара низводно на доњи шпиц Аде - где је река Сава на свом току од Саве Бохињке до ушћа у Дунав - најшира! Тако смо добили Мост, уместо дужине 250 метара (просечна ширина реке Саве) - дужине 920 метара!
Током 2004. године формирана је страначка интересна група „Седморица недодирљивих", која расписује Међународни конкурс за тип моста са „косим затегама" јер су грађани, у анкети коју је организовао директор Дирекције за грађевинско земљиште Синиша Николић, од понуђених: „Паук", „Ластавица" или „Жирафа" одлучили за мост „Жирафа" јер је - најлепши! И осмочланом жирију (четворица су градски челници) је „Жирафа" била најлепша. Тако смо добили мост са једним стубом висине 200 метара (као торањ на Авали) који треба Београђане да кошта - 119 милиона евра!
Током шест година, од децембра 2003. до данас, Академија архитектуре Србије (27 професора универзитета, седам доктора наука) и Друштво инжењера и техничара организовали су више јавних трибина и конференција за штампу; упућена су саопштења и писма упозорења градоначелницима, али и председнику ДС Борису Тадићу - да је мост на погрешном месту; да ће, са навозним конструкцијама коштати Београђане 240 милиона евра; да ће се изградњом Жирафе од садашња два загушена - добити и трећи загушени савски мост. Посебно је указано да се од 45 метара ширине Моста - 22 метра користи за саобраћај, а да су 23 метра пројектована за анкеровање косих затега и двоколосечну пругу којом ће, по пројекту шпанске фирме ИНЕКО, први Трамвај (линија број 3) проћи - најраније 2038 године! Градска власт игнорише упозорења стручних асоцијација, чак и чињеницу да ће се више од половине Жирафе користити тек кроз 30 година - што не би прошло ни у најбогатијој земљи света, али је код нас прошло: врхунац осионости демонстриран је у кампањи за Изборе 11. маја 2008. потписивањем уговора о изградњи Моста „Жирафа" са аустријском фирмом ПОР!
Драган Ђилас јесве ово морао да зна када је пристао да буде кандидат ДС за градоначелника Београда. Изјава да је одговоран само за оно што се догодило после 19. августа 2008. кад је изабран за градоначелника не стоји - посебно и због тога што га нису изабрали грађани - већ га је именовала ДС, а из наведених чињеница мост Жирафа је искључиво страначки интерес, а не јавни интерес грађана.Зато градоначелник треба да одмах обустави „бацање" у Саву 240 милиона евра грађана Београда, јер ће последице одустајања бити минорне у односу на колосалну ненадокнадиву штету изградњом погрешног моста.
Архитекта Бранислав Јовин, члан Академије архитектуре Србије