Veliki Vracar":8x0ys03b je napisao(la):
Auu baš sam se malopre zapanjio videvši na sajtu mosta na kameri 1 da su poskidali sve one rešetkaste podupirače ispod čelične konstrukcije tako da sada cela skalamerija od 1000 t (zajedno sa derik kranom) visi u vazduhu kao konzola od 35 m!! Pored toga što sam impresioniran da to sve stoji (pitam se čime li su povezali čelični segment za pilon da se tako snažno drži?!), ne znam i čemu ova egzibicija tj. šta su im smetali podupirači?
Da li neko zna u čemu je fora? Interesantno je da se to dešava u trenutku kada je betonski zadnji raspon naguran na kose privremene stubove koji se oslanjaju u osnovi pilona pa da je ovo možda neko uravnotežavanje momenata sila na samom pilonu pred njegovo spajanje sa konstrukcijom zadnjeg raspona?
Ja sam očekivao da će najpre prikačiti prvi par kosih kablova pa tek onda skinuti ove rešetkaste podupirače tako da mi je ovo sve krajnje egzotično... Pomagajte ako imate ideju
Prelaz se projektuje kao slobodna konzola... sto ce reci proracun se uradi da taj deo visi, a tako se urade i detalji veze sa pilonom i betonskom konstrukcijom... mozda deluje cudno, ali je prilicno uobicajeno. Pri proracunu je olaksavajuca okolnost da se konstrukcija ne projektuje za saobracaj, nego samo za sopstvenu tezinu i da se radi o kratkotrajnom opterecenju sto smanjuje faktore verovatnoce mogucih opterecenja u odnosu na finalnu konstrukciju koja se projektuje za narednih sto godina. Ovaj slucaj opterecenja moze da kontrolise konstrukciju, ali i ne mora.
Postoji par razlicitih nacina kako se grade mostovi sa kosim kablovima. U ovom slucaju je pitanje bilo da li se podupiraci sklanjaju pre ili posle zatezanja kablova.
Kada se podupiraci sklone pre postavljanja kablova dolazi do savijanja konstrukcije usled sopstvene tezine. Sila u kablu pri zatezanju se onda direktno kontrolise kao i geometrija mosta. Drugim recima, kako se kabl zateze, tako se i konzola uzdize na svoju finalnu visinu. Rezultat ovakvog sistema jeste da kada se doda sledeca konzola i sledeci kabl u nizu, dolazi do opustanja prethodnog kabla, sto se nadoknadjuje dodatnim zatezanjem navrtanja u bazi opustenog kabla.
Kada su podupiraci prisutni pri zatezanju kablova, konstrukcija je izdignuta iznad svoje finalne visine (kao kada se iskoristi dizalica pri menjanju gume automobila, recimo). Svi kablovi se postave i zategnu do odredjene sile, pa se potom podupiraci sklone. Tada dolazi do spustanja konstrukcije na geometriju bez podupiraca sto uzrokuje dodatnom silom u kablu. Ovim procesom se izbegava kasnije opustanje kablova, ali je teze kontrolisati silu koja se razvija u kablovima kao i finalnu geometriju.
Koji od ova dva sistema izgradnje ce se koristiti kontrolisu spoljasnji faktori, kao na primer uslovi ugovora o izgradnji. Sa stanovista projektanta razlika je samo u vrsti statickog proracuna, sto je u principu bilo kome drugom krajnje nevazno.
U slucaju mosta na Adi, uslov izgradje je bio da glavni raspon nema privremenih konstrukcija u reci, pa odatle i slobodna konzola. Sa strane prilaza glavnom rasponu privremene konstrukcije su dozvoljene, tako da su oba gore opisana sistema i primenjena pri izgradnji mosta.
