Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[LUCAS]

Pa kada se osvrneš da se 30 g.ništa nije radilo ovo što se sada radi i to u sred svetske krize je blagoslov,čak bi mogao reći da su zahvlajujući krizi pokrenuti mega projekti jer bi u suprotnom verovatno te pare spiskali na stambeno, poslovne ,tržne mega i ko zna kave još centre koji im donose brzi profit a za mostove i metro bi rekli da nema para :kafa:

ne kapiram o kome ovde pričaš? bojim se da brkaš privatne investitore sa državom, gde je u poslednjih 10 godina država gradila stambene zgrade(sem stanove solidarnosti), pogotovo poslovne i tržne centre?
Još navedi koji je mega projekat započet u vreme krize? pričam o realnom projektu, a ne o naklapanjima tipa Mrka i njegov autoput do "neznamčegaviše"?
da nije projekata koji su započeli pre krize ovde bi mogli komotno da konzerviraju kranove i čekaju......

Make sense. Zna se kako ide kad drzava gradi, vazda neki problemi. A investitori su zbunjeni kad pocnu da traze dozvole za ono i ovo. Eto juce u Blicu rekose iz URBEL-a da ce objedine projekte i da izbace sta treba, a sta ne treba itd. Ko zna nasta ce da se menja.

 

[2012]

ZokyNBGD,vidi kapiram šta si hteo da kažeš,ali priseti se pre krize za šta su banke davale kredite investitorima,stanovi,vile,apartmani,tržni centri,mega centri,poslovne zgrade a za infrastrukturu bitnu za razvoj ništa,reklo bi se bilo je zainteresovanih za koncesije ali ne sećem se da je neka i urađena,naravno po izbijanju krize sve se okrenulo pa ovo prvo nabrojano stoji,dok se infrastrukturni objekti ipak grade,ali ovoga puta se država zadužuje putem međudržavnih kredita i Ebrd fonda a ne kod komercijalnih banaka,hoću reći nisam expert ali primećujem da prvo stoji a ovo drugo ide kako-tako a reklo bi se i zbog upola manje zaduženosti u odnosu na okruženje,mada se i o polako doseže ali dobro je ako je za prave projekte..

 

[ZokyNBGD]

ZokyNBGD,vidi kapiram šta si hteo da kažeš,ali priseti se pre krize za šta su banke davale kredite investitorima,stanovi,vile,apartmani,tržni centri,mega centri,poslovne zgrade a za infrastrukturu bitnu za razvoj ništa,reklo bi se bilo je zainteresovanih za koncesije ali ne sećem se da je neka i urađena,naravno po izbijanju krize sve se okrenulo pa ovo prvo nabrojano stoji,dok se infrastrukturni objekti ipak grade,ali ovoga puta se država zadužuje putem međudržavnih kredita i Ebrd fonda a ne kod komercijalnih banaka,hoću reći nisam expert ali primećujem da prvo stoji a ovo drugo ide kako-tako a reklo bi se i zbog upola manje zaduženosti u odnosu na okruženje,mada se i o polako doseže ali dobro je ako je za prave projekte..

iskreno se ne sećam da se država i pre krize zaduživala kod komercijalnih banaka, most preko Ade se gradi delom od para EBRD-a, Beška od EIB-a i EBRD-a, Južni bulevar u okviru projekta "Tri ulice" iz sredstava EIB-a, domaće banke plasiraju u dobroj meri sredstva EAR, uopšte nisam siguran da se država zaduživala kod čisto komercijalnih banaka, pozivam bankare na forumu da malo razjasne ovu situaciju oko banaka.

ps. i Gazela je priča od pre krize, i naravno da je u pitanju EBRD

 

[2012]

Pa na to sam i mislio ,nije se zaduživala država zapravo uopšte za infrastrukturu izuzev koridora X ali to se valja već više decenija tako da to sa Ebrd je samo nastavak stare riče,dok su komercijalne banke ulagale u trgovinu i poslovne objekte tj.nekretnine i sl. mada sada se nude osiguravajuće kuće da se država kod njih zadužuje za infrstrukturne p.koliko sam razumeo čak su pominjali da bi učestvovali i u finasiranju Metroa.. :/ a bilo je ulaganja u manje projekte na nivou opština od strane Ebrd i Eib tipa obnove tramvajskih šina,vodovoda i sl. dok je država uglavnom finasirala i iz budžeta Nip za nerazvijene opštine. Ako sam dobro razumeo neka bolje stojeća država će radije finasirati Metro u Beogradu,mostove i puteve jer mogu da zaposle svoju operativu i industriju g.materijala i tako povećaju izvoz a putem državnih garancija obezbediti dugoročno ali pouzdano vraćanje kredita, nego dobiti kredit od neke komercijalne banke koja zapravo ne želi više nikakav rizik lepše se osećaju kada im je novac u trezoru valjda

 

[relja]

Komercijalne banke finansiraju komercijalne poslove, odnosno privredu (zato se i zovu komercijalne, tj poslovne).
I ako neko misli da je kreditriranje strateške infrastrukture i finansiranje stanova i tržnih centara jedno te isto i da je to komercijalni posao, molio bih da navede neki ostvareni primer.

Ako je neka lokalna samouprava odlučila da podigne kredit za prekopavanje kanalizacije i sl, pre će dobiti kredit od neke od preostalih državnih banaka, po burazersko partijskoj liniji, nego od neke strane poslovne banke.

Krediti koje države ugovaraju za velike infrastrukturne projekte se isplate samo velikim (veeeeeeeelikiiiiiiiim) fondovima koji daju velike sume na duže rokove, imaju gotovo zagarntovane prilive, a o riziku razmišljaju na sasvim drugi način ("a koliko košta državni udar?")
Država vraća kredit iz svojih prihoda, koji su se uvećali kao rezultat vraćanja uloženog u infrastrukturu. Matematika velikih brojeva.

 

[BOKI SMOKI]

Ljudi stvarno do kog je segmenta doslo? Mislim na ovaj veci.

 

[shumar]

Svaka komercijalna banka u Srbiji bi rado dala kredit državi. Samo kamata je previsoka u odnosu na EIB i EBRD koji daju povoljne kredite najviše za koridor X koji je proglašen za evropski koridor.

 

[LUCAS]

Krediti koje države ugovaraju za velike infrastrukturne projekte se isplate samo velikim (veeeeeeeelikiiiiiiiim) fondovima koji daju velike sume na duže rokove, imaju gotovo zagarntovane prilive, a o riziku razmišljaju na sasvim drugi način ("a koliko košta državni udar?")
Država vraća kredit iz svojih prihoda, koji su se uvećali kao rezultat vraćanja uloženog u infrastrukturu. Matematika velikih brojeva.

Tako je, pa do momenta kad drzava nema vise novca jer je potrosnja uvecana, a priliv ne dolazi, pa se trazi povecanje poreza i ostalih birokratskih dazbina. Pa posle drazava ode napolje po novi dug po vecim kamatama, a kako rejting nije povoljan, pozajmi po katastrofalnim uslovima. ITD ITD, u jrug! :kafa:

 

[mastercat]

Kazu na StudioB do kraja meseca tender za projekat Radnicke petlje a do kraja avgusta tender za izvodjaca

 

[LUCAS]

Kazu na StudioB do kraja meseca tender za projekat Radnicke petlje a do kraja avgusta tender za izvodjaca

Mislim da je bilo govora i za novobeogradsku stranu u isto vreme, ali nisam siguran.

 

[Veliki Vracar]

Evo upravo podigoše oplatu na zapadnoj nozi pilona za 21. poslednji segment! (rekordno posle samo pet dana). Došli smo dakle nakon tačno 7 meseci na finiš jedne značajne etape pa je prilika da se čestita majstorima a i svima nama i u to ime
Idemo dalje ka 200.m :kk:

 

[BOKI SMOKI]

Jos istocna i spaja se.

Onda ce verovatno obe odjedanput jel ce tada biti jedna velika nozica.

 

[hazard]

Krediti koje države ugovaraju za velike infrastrukturne projekte se isplate samo velikim (veeeeeeeelikiiiiiiiim) fondovima koji daju velike sume na duže rokove, imaju gotovo zagarntovane prilive, a o riziku razmišljaju na sasvim drugi način ("a koliko košta državni udar?")
Država vraća kredit iz svojih prihoda, koji su se uvećali kao rezultat vraćanja uloženog u infrastrukturu. Matematika velikih brojeva.

Pa to i jeste, a i nije tako. Glavno sredstvo zaduzivanja za drzave je prodaja drzavnih obveznica. Ove obveznice kupuju i komercijalne banke i privatna lica - dakle, privatni investitori itekako finansiraju drzavu. To je narocito slucaj u zapadnim, razvijenim drzavama, gde je ovo prakticno i jedin nacin zaduzivanja, jer one ne uzimaju zajmove od MMF/SB/EIB/EBRD itd. Dakle, retko ce komercijalna banka direktno dati kredit drzavi za neki projekat, kao sto to cini nekom privatnom licu (za kupovinu nekretnine, npr.). Ali ce cesto komercijalna banka indirektno finansirati taj projekat putem kupovine obveznica. Drzave poput Srbije, primorane su da kredite uzimaju od velikih medjudrzavnih institucija jer je njihov kreditni rejting nizak a reputacija losa. Pa zbog toga i te institucije traze da ti krediti budu vezani za neki konkretan projekat (most, autoput, aerodrom, sta vec) i ne daju drzavi "blanko cek", kao sto se de fakto cini kupovinom obveznice.

 

[relja]

Hazard, ne mogu da se ne složim.
Samo - ja sam sve vreme pisao o kreditima, jer to je ono što se odnosi na slučaj naše zemlje.
Iskreno, ko još razmišlja o kupovini srpskih obveznica, osim u teoriji?

 

[mastercat]

smorili ste :kafa:

 

[BOKI SMOKI]

Po mojoj nekoj proceni kada se spoje nozice onda ce svake nedelje rasti pilon duplo brze jel ce biti spojene.Znaci za dva meseca pilon gotov.I onda su nam oci usmerene na Novobeogradsku stranu.

 

[relja]

smorili ste :kafa:

Za razliku od komentara "ju-hu", "baš je strava", "ludilo" ?

 

[Magelano]

sjajno zaista, ode pilon"nebu pod oblake".... dobro oni rade koliko je lose vreme za ovo doba godine, sve super napreduje

 

[Veliki Vracar]

Po mojoj nekoj proceni kada se spoje nozice onda ce svake nedelje rasti pilon duplo brze jel ce biti spojene.Znaci za dva meseca pilon gotov.I onda su nam oci usmerene na Novobeogradsku stranu.

Nažalost Boki neće ići baš tako brzo. Nakon spajanja "nožica" treba uraditi još 80m betonskog dela koji nije jednostavan jer na sebi ima sa svake strane 20 pari ležišta za kablove a to usložnjava posao... Uz to treba sukcesivno kačiti kablove i učvršćivati ih unutar stuba.. Ja mislim ako budu i dalje obarali rekorde da će biti pilon pre zime

 

[hazard]

Iskreno, ko još razmišlja o kupovini srpskih obveznica, osim u teoriji?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=21&nav_id=432817

Na seminaru je rečeno da bi se tako kroz državne hartije od vrednosti za pet godina izdvojilo milijardu evra, koje bi država mogla da upotrebi za investicije.

http://www.srbijanet.rs/ekonomija/berza/4134-povecan-promet-obveznica-republike-srbije.html (doduse ovo se odnosi na obveznice izdate za izmirenje stare devizne stednje)

Btw, stednim zapisima NBS se uveliko trguje, kupuju ih banke poodavno, i to je vrsta drzavne obveznice, mada ne sluze za punjenje budzeta. E da, i sad nadjoh:

http://www.investicionifondovi.com/vesti/drzavne-hartije-od-vrednosti-na-aukciji-5-februara/1058/

Vlada Srbije organizovaće 5. februara prvu aukciju za prodaju državnih hartija od vrednosti u iznosu od dve milijarde dinara, najavila je ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović.

mada ne znam sta je bilo s tim...

 

[relja]

Hazard - moje pitanje "ko još razmišlja o KUPOVINI srpskih obveznica, osim u teriji?" je bilo retoričko

Ovo su samo vesti o izjavama naših zvaničnika (a pola vesti u našim medijima se svode na to šta je neko izjavio) i njihovim "genijalnim" idejama, koje se po pravilu ne ostvare. Tako je i sa PRODAJOM obveznica.

Promet obveznica stare štednje (a vest koju si izguglao je iz novembra 2008) je bio pokušaj države da se reši jedne svoje obaveze prema građanima, a ne punjenje budžeta ili finansiranje infrastrukture (a to je ono o čemu mi pričamo).

 

[hazard]

Pa, izgleda da se ideja o prodaji obveznica ostvarila. Danasnja Politika:

Држава Србија је почетком маја продала прву емисију динарских обвезница које доспевају за 18 месеци и тиме започела с издавањем дугорочних хартија од вредности ради покривања сопствених дугова. Од почетка 2009. године када је почела да емитује записе, држава је продавала само краткорочне вредносне папире који стижу на наплату за три, шест месеци и годину дана и зато је појава ових 18-месечних папира заправо њен сигнал да жели да јој се верује да је способна да своје обавезе измирује и на дужи рок. За почетак на годину и по, касније можда и на десет година као што то чине и друге државе.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Budzet-krpe-i-dugorochne-obveznice.sr.html


Dakle, punjenje budzeta putem obveznica je pocelo nek nam je sa srecom. Nekako mi je bilo lakse kada sam znao da iza kredita stoje neki strogi stranci koji ce da nas driblaju...

 

[relja]

Misliš - počeo je pokušaj prodaje obveznica? Krpljenje će početi tek kada to neko bude i kupio. Šta će drugo da smisle sirotani kad im je propala ideja o prodaji Lelekoma.

I ovako će te pare da odu na povećanje zamrznutih plata i na penzije.

 

[hazard]

A bre reljo, sto si tvrdoglav tako

iz clanka:

Иначе, од почетка 2009. године па рачунато с последњим аукцијама трезорских записа укупно задужење државе по овом основу (дуг с каматом) достигао је 120 милијарди динара.

Dakle, obveznice je neko vec kupio.

Inace, vest iz 2009:

http://www.poslovni.hr/116664.aspx

Prva aukcija održana je 5. veljače, a država je u početnoj fazi nudila zapise vrijedne dvije milijarde dinara (oko 21 milijun eura), uz kamatu od 15 posto i rok dospijeća od 90 dana. Kako je tržište odgovorilo visokim interesom, emisija je prvotno podignuta na tri milijarde, da bi 12. svibnja porasla na čak pet milijardi dinara (oko 53 milijuna eura). Koliko su te vrijednosnice zanimljive svjedoči podatak da su na posljednjih šest aukcija rasprodani svi zapisi.

 

[relja]

A bre reljo, sto si tvrdoglav tako

Naravno, zato što pričamo o potpuno različitim stvarima, koje su ovde spojene u jednu:

1.

Држава Србија је почетком маја продала прву емисију динарских обвезница које доспевају за 18 месеци и тиме започела с издавањем дугорочних хартија од вредности ради покривања сопствених дугова.

2.

Од почетка 2009. године када је почела да емитује записе, држава је продавала само краткорочне вредносне папире који стижу на наплату за три, шест месеци и годину дана

reklama

и зато је појава ових 18-месечних папира заправо њен сигнал да жели да јој се верује да је способна да своје обавезе измирује и на дужи рок. За почетак на годину и по, касније можда и на десет година као што то чине и друге државе.

Imamo rupu u budžetu zbog:
slabe privrede, okrenute ka uvozu i trgovini, a ne proizvodnji i izvozu
rasipničke države
servisiranja dugova
itd.

Posle predloga za povećanje PDV i prodaje Telekoma, ovo je samo sledeći pokušaj, i to samo zbog tekućih obaveza (rekoh, zamrznute plate i penzije), ne zbog ulaganja u infrastrukturu.
Prodaja dugoročnih zapisa (btw 18 meseci baš i nije dugoročni) zbog rešavanja hitnog problema?
Ma daj...