Mreža se greje u noćima, nakon preatanka saobraćaja, kada pada sneg i kada se hvata inje.
Zaleđena mreža povećava otpor i klizanja, alibi otpor struje (oko žice se hvata let, a kada pada vlažan sneg, može o da je pokida zbog opterećenja.
Najmanje jedno vozilo izlazi, ali retko, uglavnom idu bar dva - jedno preko Slavije, drugo za Banjicu i Zvezdaru.
Trolejbus ima dva provodnika i ako oba zalede, nema vožnje. U trolnoj glavi nalaze se mesingani klizači kji se u slučaju leda, jako brzo troše. Prvi znak leđenja mreže je niz varnica koje se javljaju u kontaktu, svaki put kada vozač doda gas.
Kao i u dnevnom sapbraćaju, svako vozilo ima svoju turažu i raspored.
Turaže predviđaju u jednom prolazu posetu svim linijama: podrazumeva se malo veštine i izlazaka vozača - odeš na 19, pa u povratku, bez trola skreneš levo na Šumicama, pa na 29, pa u povratku isto tako skokneš na 21, pa posle opet na leru skreneš u G. Vučića na 22, pa na St trg. Onima što rade Banjicu je lakše - nemaju prebacivanja, samo se voze.
Uglavnom je zanimljivo. Voleo sam to da radim i retko je bilo problema. Ako trolejbus ne valja, skokneš do garaže da zameniš, ako proceniš da ne ledi, negde pauziraš... Jesnom sam na samom kraju ostao u kvaru ispod Londona kod kapijetadašnjeg Generalštaba na povelikom minusu. Da se ne bih smrzavao (izgoreo trolni kabl jer se istopio klizač), malo sam vratio nazad, delimično zatvorio kapiju, delimičnozauzeo i drugu traku, pa je vojna policija intervenisala i kamion je došao odmah.
U to vreme je bila Slavija okružena roštiljima, pa smo zajedno išli prvo na klopu, pa tek onda svako na svoju liniju. Ko je još mogao da se organizuje da tih nekoliko sati be bude sam, divota. Za mladog čoveka, igrarija. Voleo sam to i kad god sam mogao, izlazio sam. A nije strašno - od 1 do 4, pola 5.