Zdravo!
Predstavila bih se, nova sam ovde...
Imam 22 godine, i trolejbusi su me oduvek oduševljavali.
Kao dete sam se svakodnevno vozila trolicama (najčešće na Kališ onda su okretale blizu njega), i moji kažu da sam ih obožavala i sećam se toga. To su tada bile Ziu-9 trole, bile su onda sve prefarbane u crveno - belo, kao i tramvaji. Onda sam se na neko vreme preselila nešto dalje i posle par godina se vozim trolama ponovo. Primetila sam da su se pojavili novi, veliki, prvi dupli trolejbusi u Beogradu (Trolze) sa tamno ružičastim debljim šipkama (jako sam volela i volim roze boju, a u detinjstvu su mi se često urezivali detalji) i teget tapaciranim udobnim sedištima, a ponegde i sa žutim plastičnim sedištima. I oni su onda bili prefarbani uniformisano u crveno - belo. Bio je pravi doživljaj voziti se njima!
Posle me neko vreme nije bilo u ovim krajevima. Kada sam se vratila, primetila sam krupne promene. Na moju žalost, sve lepe crveno - bele trole su bile prefarbane u narandžasto. Nedostajao mi je osećaj koji sam imala u najranijem detinjstvu. Samo je jedan Ziu sa Wink znakom po sebi ostao crven i sva bih se radovala kada bi me pogodilo i da ga vidim, a jednom ili dva puta mi se desilo i da sam se vozila njim. Bio bi to pravi događaj koji bih posle kući satima prepričavala. Međutim, nova boja trolejbusa nije bilo jedino neprijatno iznenađenje. Stare Ziu-9 trole su već bile u užasnom stanju, uništene iznutra, jezivo bučne (ponekad me i uplaši kad ispuste neki prejak zvuk). U neki zeleni sa čokoladama nacrtanim po sebi nisam smela ni da ulazim, jer je jezivo pištao. (a do prvih Bellkomunmash-a (ne Bonitosa, nego sledećih) sam mislila da je to nešto strašno, posle otkako su se oni pojavili vozila sam se i njim normalno :lol: ) Trolza je bila i dalje u top stanju, mada je i ona postala, malčice bučna (valjda zato što su u međuvremenu dodali kompresore). Pored tih starijih vozila, pojavile su se i neke osrednje, malo više trole (Bonitosi) ofarbane u plavo. Baš me je interesovalo kako je voziti se njima, a nisu u početku nikako kačile moju rutu. Kada su krenule na moju rutu, jedva sam dočekala da ih probam. Ipak, prvom vožnjom sam se razočarala. Uopšte bilo prijatno voziti se njima.
Ubrzo zatim su se pojavili i prvi Bellkomunmash-i poput onih kakvi i danas voze našim ulicama. Kao i svi drugi trolejbusi, i oni su bili naranžaste boje. Posle onih starih ofucanih i bučnih trolejbusima voziti se njima je bio osećaj kao u limuzini. Neverovatno lepi iznutra, prostrani, malo tamnija stakla, udobna sedišta. Imala sam osećaj da mi vožnja njima uvek prekratko traje (što zbog toga jer uživam vozeći se, em što su bili i jako brzi). Rećićete mi da sam luda :laugh: , ali uživala sam i u njihovim laganim tihim zvukovima koje su ispuštali pri ubrzavanju i usporavanju u vožnji. Posle su se pojavili i dupli, nekoliko njih je bilo zeleno. I u njima sam podjednako uživala, ali oni su imali i neku posebnu draž. Kada sam išla na potezu -od grada- stalno ih uhvatim, dok sam u suprotnom smeru uglavnom hvatala užasno bučne Ziu-9 trole (i nekako mi je ta vožnja njima uvek trajala dosta duže). Tada su mi se već smučile, i živela sam za doba kada će potpuno nestati sa ulica i ulogu kompletno Bellkomunmash-i (kao sad).
Za moj polazak u novu školu (gimnaziju) dobila sam nove trole (crveni Bellkommunmash-i). Istovremeno su i sve Ziu-9 trole nestale sa ulica. Tada me je to jako radovalo, iako sam tada najviše volela Bellkomunmash-e koji su do tada bili na ulicama (a ovi jesu zapravo ti isti, ali nisu bili skroz isti). Malo mi je bilo teže da se naviknem na narandžasta slova na tablama umesto zelenih (iako se jasnije vide iz daljine i kroz maglu). Ipak, za kratko vreme sam i njih jako zavolela. Ubrzo sam počela da ih doživljavam i kao da su skroz moji. I sad kad uđem u njih, osetim takvu toplinu, kao da sam kod kuće. Najviše volim da sednem tamo pozadi, tamo gde su sedišta par naspram drugog para. Ponekad se tu osetim i kao u kupeu. Obožavam kada je prazno (iako se to sada retko dešava), pa kada se skroz skoro prostrem tu.
Iako su sve ređi, i dalje njihov dolazak na moju stanicu doživljavam kao dolazak moje kočije po mene.
Tako, da, na kraju, mogu da kažem da su trole obeležile moj život. Kod svakog vozila sam se trudila da nađem neki šmek koji me vezuje za njega. Sada, kada gledam sa ove tačke gledišta, najviše mi nedostaje trenutak kada su sve vrste trolejbusa saobraćale našim ulicama. I Ziu trole, i Trolze, i Bonitosi, novi Bellkomunmash-i, pa bile su i još neke trole koje nikad nisu vozile mojim potezom, a koje su me možda jednom dokačile (VMZ i one austrijske), mada mi je posle novih Bellkomunmash-a svaka druga trola bila bezveze. I ona MAZ trola što je bila ovde na probi pre 2-3 godine. U početku mi je bila zanimljiva, jer je nova i drugačija, i delovala mi je jako brza. Unutra je bila i futuristički uređena. Međutim, posle 2-3 vožnje sam shvatila da mi se uopšte ne dopada, ni da je uopšte tako brza kao što se činilo. Nije mi bilo ni malo žao kada su je vratili. Shvatam da mi je žao i svih drugih trola koje su nestale sa ulica. Shvatam da bih volela da se povremeno povezem bučnom Zijačom da evociram uspomene. Jednom se pojavila 2014. u prevozu i obradovala sam se prilici da se odvezem njom. Skoro kada sam saznala da u voznom parku drže 4 Zijače i da sam videla jednu skoro kako stoji na bitnom mestu u Pogonu Dorćol (ima slika te trole na nekoj od prethodnih stranica ovog
thread-a, takvu sam je i ja zatekla) oduševila sam se. Još, ako je to zaista istina da one idu noću i greju mrežu kada je jako hladno, vaaaauuuuu. (u koje doba bih mogla da izađem i da ih vidim kako prolaze?). Baš šteta što ne postoji neka inicijativa da se uvede neka lokal linija S. Trg - Slavija, koja bi išla samo 2-3 puta dnevno (ili nedeljno, da se ne bi mnogo rabila) koja ni na koga neće uticati (situaciju u rečenici sagledavam da je u normalnom kontekstu, tj. da rade sve 4 linije 29, 19, 22 i 21 i da sve 4 vrte na Trgu, nikako u ovoj situaciji), a u kojoj bi svako od nas mogao povremeno da evocira uspomene.
Tragično je što oni sve trolejbuse sa 10+ godina počinju da smatraju veoma matorim i počinju da razmišljaju o sečenju (fuj to!), dok na nekim autobuskim linijama i dalje možemo videti praistorijski muzej! Problem je samo održavanje. Što se ne bave malo više trolejbusima. I dalje, većina njih i dalje može lepo da vozi. Bellkomunmash-i, koliko već godina su napunile, i dalje su u top stanju. Neke Ziu u to životno doba su već krenule u raspadanje. Zato ne mogu da verujem da ovde neki ludi pričaju da Bellkomunmash vozila ne valjaju, da su lošeg kvaliteta! Pa lično, na potezu, možda sam jednom ili dva puta primetila da se Bellkomunmash pokvario (koje vozilo se nijednom ne pokvari). Sve možete da pričate, ali da su Bellkomunmash krntije, to nikako! Mislim da su to najbolje i najbrže trole koje su ikad zadesile naš grad! Pa samo znate taj osećaj kada se vozite njima, a ono vas skroz zalepi za sedište od brzine. Ili, kada u grad njima stižete za 15 minuta! Dobro, sada su ti osećaji sve ređi, ali ne zbog starosti i stanja vozila, već zbog same situacije u gradu, gužvi, semafora... Ponovo možete i danas doživeti takvu vožnju ukoliko se vozite kasno uveče ili rano rano ujutru (pre špica). Nedostaje mi još i onaj osećaj koji sam do pre nekoliko godina imala, a to je da svaki put, čim dođeš na stanicu iz daljine vidiš trolu. Sad ne da nije tako, nego su trole sve ređe i ređe.
Reforme na Trgu i vest o (ne)vraćanju trola na stare režime su me jako potresle. Veza sa gradom koja je već uništavana je sada konačno uništena! Ipak, sebično je da se žalim, jer je mnogo ljudi veza sa gradom i totalno prekinuta. Inicijativa Vratimo trolu 28 ima od mene nesebičnu podršku i podržavaću ih do samog kraja iz puno razloga, a glavni od njih su da je 28-ica jedna od najstarijih linija i jedan od simbola graskog prevoza i da je na ovako mali broj trolejbuskih linija ukidanje i jedne katastrofalan potez. Još jedna, vest koju su prećutali je da su na potezu gde idu linije 29, 22 u 21 totalno ukinuli duple trolejbuse (a ujutru i onako jedva svi stajemo). :bash:
Toliko od mene, poželite mi dobrodošlicu