Šta je novo?

Trolejbusi

Led ili neonske, moja greška.

#2021 i iza #2029 na Medakoviću 3 večeras ostavljene kao za vreme rekonstrukcije Trga republike 2019.
IMG_2745.jpeg
 
Rekli su da će 40 pojačati, ja kad god izadjen na stanicu u d.tucovića nikad nema 40... naravno nema ni 77...
 
Veoma slabo ide 40 kao i 77, žali mi se komšiluk. Mene pošto živim na okretnici uvek spase 79 od Gradske pa buvalno svaki dan pešačim do i od gradske bolnice. Zato dugoročno bi bilo dobro da se produži Čingrijina i da kroz nju ide 79 umesto da ide kroz Batutovu. Treba nam ta veza Čingrijine i Cvetkove pijace kao leba. I da ukinemo besmislenu 64.
 
Poslednja izmena:
Lepo izgleda mreža, kao u uređenim državama. Inače šta god mislio o šapiću, bar za sad ovi kružni tokovi i nisu tako loši kad je prošlo već neko vreme. Sad svaki dan koristim 27E i nikad ne vidim neku gužvu kod Ušća, a i na drugim mestima ne vidim neka strašna zagušenja.
Šališ se?
 
Lepo izgleda mreža, kao u uređenim državama. Inače šta god mislio o šapiću, bar za sad ovi kružni tokovi i nisu tako loši kad je prošlo već neko vreme. Sad svaki dan koristim 27E i nikad ne vidim neku gužvu kod Ušća, a i na drugim mestima ne vidim neka strašna zagušenja.
Imaj na umu da već 5 meseci ne rade srednje škole i fakulteti, a što je uporedivo sa letnjim raspustom.

U Brestu, Belorusija gde živim, skoro su dodali već četvrtu liniju trolejbusa sa baterijama koja ulazi u deo gradu gde nema kontaktne mreže. Te linije su 70-75% pod mrežom, 25-30% bez mreže. Jedan elektrobus sa autonomijom 250km koji je stigao pre 3 godine ostao je jedan. Strateški su se opredelilili za trolejbus sa autonomijom u uslovima domaće proizvodnje i autobusa, i trolejbusa, i elektrobusa.

Ako smenimo ove napredne izdajnike i štetočine, možemo da vratimo naplatu prevoza na način na koji sam ranije pisao: da se iz budžeta finansiraju gorivo/struja, plate vozača i redovno održavanje, a investiciono održavanje, nabavka novih vozila, rekonstrukcija postojeće i gradnja nove infrastrukture kroz naplatu karata. Tada postoji domaći investicioni fond iz kojeg se može finansirati domaća proizvodnja autobusa i trolejbusa na istim šasijama, i sa celim sistemom zajedničkih delova. Tada se raspisuje tender na kojem pobeđuje ponuđač sa maksimalnom lokalizacijom proizvodnje.
 
Vec dugo vremena autobusi i trole na okretnici u Medaku se parkiraju pred sami semafor uz razdelno ostrvo. Nije neki problem, to je ostrvo nije traka. Ali poslednjih dana autobusi se parkiraji i u desnoj traci pred sami semafor tako da se saobraćaj odvija samo jednom trakom između dva autobusa.
 
Vec dugo vremena autobusi i trole na okretnici u Medaku se parkiraju pred sami semafor uz razdelno ostrvo. Nije neki problem, to je ostrvo nije traka. Ali poslednjih dana autobusi se parkiraji i u desnoj traci pred sami semafor tako da se saobraćaj odvija samo jednom trakom između dva autobusa.
To je zbog 20. koja je tamo privremeno, ili su busevi neke druge linije?
 
Imate političku grupu, trebali ste građanima da napravite neku prostu, popularnu i relevantnu priču. (ne krivim tebe, mislim da imamo isti ili sličan stav o greškama tvog političkog pokreta). A ne bojkot/ne bojkot, i ostale gluposti na koje ste gubili vreme i energiju.

Umesto onih relevantnost 0 predloga 3+3+3 Juga Cerovića, ja sam sugerisao 4+4+4 za 4 godine za 40% električnog prevoza, što je realno, ekonomski isplativo, i finasijski dostupno. Za trolejbus konkretno:
-1-Veza Medaković-Banjica u sklopu gradnje SMT
-2-Banjica-Miljakovac-Vidikovac sa širenjem nekih od ulica na tom pravcu.
-3-centar Beograda-Zemun-Zemun Novi grad/Galenika
-4-Despota Stefana-Karaburma/Lešće/Mirijevo Mirijevskim bulevarom.
Depo je tu prateća priča, za neku raširenu verziju programa, koju bi pročitalo možda 5% najradoznalijih.

Ali nabavka novih trolejbusa nije prateće priča, već deo obećanja. Ukupno 200 za 4 godine.
 
Kad bi se gradio trolejbuski depo na Kosmaju bukvalno samo treba prva stavka navedena konkretno i da se Cingrijina poveze preko Gospodara Vucica sa novim depoom.Ovo ostalo ne treba.Moje misljenje!!!!
 
Imaj na umu da već 5 meseci ne rade srednje škole i fakulteti, a što je uporedivo sa letnjim raspustom.

U Brestu, Belorusija gde živim, skoro su dodali već četvrtu liniju trolejbusa sa baterijama koja ulazi u deo gradu gde nema kontaktne mreže. Te linije su 70-75% pod mrežom, 25-30% bez mreže. Jedan elektrobus sa autonomijom 250km koji je stigao pre 3 godine ostao je jedan. Strateški su se opredelilili za trolejbus sa autonomijom u uslovima domaće proizvodnje i autobusa, i trolejbusa, i elektrobusa.

Ako smenimo ove napredne izdajnike i štetočine, možemo da vratimo naplatu prevoza na način na koji sam ranije pisao: da se iz budžeta finansiraju gorivo/struja, plate vozača i redovno održavanje, a investiciono održavanje, nabavka novih vozila, rekonstrukcija postojeće i gradnja nove infrastrukture kroz naplatu karata. Tada postoji domaći investicioni fond iz kojeg se može finansirati domaća proizvodnja autobusa i trolejbusa na istim šasijama, i sa celim sistemom zajedničkih delova. Tada se raspisuje tender na kojem pobeđuje ponuđač sa maksimalnom lokalizacijom proizvodnje.
Њима то није тешко барем јер имају у држави неколико произвођача тролејбуса
 
Kad bi se gradio trolejbuski depo na Kosmaju bukvalno samo treba prva stavka navedena konkretno i da se Cingrijina poveze preko Gospodara Vucica sa novim depoom.Ovo ostalo ne treba.Moje misljenje!!!!
1) Kod pametnog lociranja depoa vezanog za fiksnu mrežu (tramvaj, trolejbus) važno je da depo bude vezan za ili centar mreže, ili za zatvorene konture mreže. Izuzetak su jako mali sistemi (tipa 1-2 linije) i metro. Ako tu konturu zatvorimo samo kod Čingrijine/Gospodara Vučića, tada depo ne sme da bude dalje od centra nego Gospodara Vučića.
2) Ako nema širenja trolejbuske mreže, i to ozbiljnijeg, ne samo kratka veza preko Cvetka, tada nam ni ne treba drugi depo osim tog na Dorćolu.

A vezano za širenje ili ne mreže kao strateško opredeljenje, podržavam da postoje različita mišljenja. Po mom predlogu taj projekat bi bio dosta složen, sa dosta širenja ulica, ali sa fokusom na vrlo strme glavne transportne pravce, ili jako zagađene ulice. U Zemunu potencijalna ugroženost istorijskih građevinskih objekata u centru Zemuna šinskim transportom.
Њима то није тешко барем јер имају у држави неколико произвођача тролејбуса
To je tačno. Ali, moram da napomenem da je do sankcija švajcarski Hess pokrenuo fabriku u Belorusiji, sa ciljem povećanja sopstvenih kapaciteta za evropsko tržište. Do sankcija su napravili samo 60 vozila i prestali. Eventualno možemo da nađemo partnera, obnovimo proizvodnju autobusa i pokrenemo proizvodnju trolejbusa na istoj šasiji.
 
Vrh