Šta je novo?
Od:
Filteri

Trolejbusi

29L Solaris?!
IMG_2860.jpeg

Edit: nasao sam razlog.
https://www.busevi.com/izmena-na-tr...ova-u-ulici-vojislava-ilica-18-05-19-05-2024/
 
Ne ide ništa na struju posle krsta koliko vidim. 22 se okreće na krstu, na 29 busevi.
 
Voleo bih i ja da se ponekad tako turistički provozam Zijačom, čisto da se podsetim kako je to nekad izgledalo, mada i pamtim to jako dobro. Nije bilo baš toliko davno, al opet je nezamenljiv komfor modernih, al i kvalitetnih vozila (nažalost to nemamo). Zato je trebala neka da se sačuva. Nama koji smo toliko taljigali sa njima da ih se prisetimo, eventualno dobijemo osmeh na licu za jednu ne tako dugu vožnju od Centra ka Banjici, a za mlađe da vide kako je to nekada izgledalo. Kao što je i praksa tamo negde po Evropi gde postoji interesovanje ka tehničkom nasleđu. No, dal bih voleo da i danas redovno viđam ZIU9 trolejbuse na ulicama, svakako da ne.
 
Razmišljao sam na koju temu ovo da stavim, pa sam rešio u trolejbus. A tiče se i trolejbusa, i tramvaja, i biciklizma, i budućnosti javnog prevoza, i podzemnih prolaza. Ciljevi su:
1) Gurnuti kola pod zemlju, a pešake na površinu na Zelenjaku i Terazijama. U centar sistema staviti ljude, a ne kola. Javni prevoz i bicikli su neophodni kako bi bilo transporta, ali su manje agresivni (u saobraćaju) od kola.
2) Učiniti površinske vidove javnog prevoza bržim, pouzdanijim i atraktivnijim.
3) Formirati kompaktne presedačke tačke.
4) Povećati opštu neposrednu dostupnost najstrožeg centra prevozom što većoj populaciji.
5) Rešavanje problema kapaciteta površinskog javnog prevoza.
6) Smanjiti ukrštanja javnog prevoza sa kolima, što prevoz čini upravljivim, ukida se mnogo semafora, formiraju se višeperonska stajališta.
7) Formiranje atraktivnih trgova, ali bez ukidanja njihove transportne funkcije.
8) Kompktne presedačke tačke, koje se na najpraktičniji način mogu integrisati sa gradskim i/ili regionalnim metroom.

Napominjem da neki sporedni pravci javnog prevoza nisu ucrtani, ali to ne kvari suštinu koncepta. Sa izbacivanjem kola pod zemlju, moguće je od Trga Nikole Pašića do Francuske imati 2+2 trake za javni prevoz na tom najopterećenijem delu mreže. Vrlo važno napomenuti da bi ovde morao da se smanji broj linija javnog prevoza. Zeleni venac kakav je bio se ukida. Pravci koji se pokrivaju:
NBG1-trolejbus: Ka Savskim blokovima preko Brankovoig, ali sa tek delimičnim preklapanjem sa tramvajem.
NBG2-trolejbus: Ka Bežanijskoj kosi preko Brankovog preko blokova oko Arene: (razmatrati za aerodrom deo polazaka).
Zemun1-trolejbus: Ka gornjem Zemunu preko Bul.Nikole Tesle.
Zemun2-trolejbus: Ka gornjem Zemunu preko Mihajla Pupina.
Železnik-autobus: preko Čukaričke padine
Vidikovac-tramvaj: preko Kralja Milana, Kneza Miloša, Sajma i Požeške
Miljakovac-trolejbus: preko Kneza Miloša i Dedinja. Znak pitanja preko Makedonske ili preko Skupštine.
Banjica-tramvaj: preko Kralja Milana, Slavije, Autokomande, Vojvode Stepe.
Smederevski put 1-tramvaj: preko Kralja Milana, Slavije i Ustaničke.
Smederevski put 2-tramvaj: preko Tašmajdana i Bulevara kralja Aleksandra.
Medaković-trolejbus: preko Slavije, Vračara, Vojislava Ilića.
Mirijevo: trolejbus preko Despota Stefana, Dragoslava Srejovića.
Karaburma 2-trolejbus: preko Despota Stefana.
Donje Mirijevo tramvaj: preko Tašmajdana, Vukovog spomenika, Ruzveltove, Višnjičkog bulevara i Mirijevskog bulevara.
Borča 1 - autobus preko Despota Stefana i Pančevačkog mosta.
Borča 2 - tramvaj preko Francuske i mosta Dorćol-Kotež.
Terazije.jpg
 
Javni prevoz i bicikli su neophodni kako bi bilo transporta, ali su manje agresivni (u saobraćaju) od kola.
Kliknite za proširenje...
Karlo, iskreno, nije mi lako da ovo čitam dok se planiraju one pizdarije sa Pariskom. Nije trenutak, nimalo. Beograd i Beograđani su predmet podjarmljivanja, neviđenog ko zna od kada.

Ajde malo da iskuliramo, da ostavimo te agende po strani. Pusti ljude da voze kola. Nikakav problem na Terazijama ne postoji već 54 godine. Nikakav - jbg, eto primera da, kad uradiš kvalitetnije rešenje za automobile, ne izazoveš uvek još veći haos. Prostora za pešake ima dovoljno.

Inače, evo sad sam vozio kola, inače bih pokisao kao kr****. Ovako su mi suve noge. Nije to greh nikakav, moj deda je imao automobil od 1935. Ebeš Gretu i zelene talibane - i desne plutokrate (Vučiće) koji koriste njihova sranya da manipulišu. Ne pada mi na pamet da se lišim automobila, bicikl ne vozim. Većina ljudi tako. Većina je, valjda, za nešto bitna. Ili ne?

Ne smeta meni ovaj grad baš toliko. Prelomio sam posle ovoga, stvarno je preterala lokalna ispostava Svetskog ekonomskog foruma, sad sam totalna reakcija - samo konzervativno. Bio sam na granici uvek, e sad je - kraj. Da se ne bi 'pešačke Terazije' izvrgle u neki ZOO vrt na asfaltu sa kavezom za nilske konje (ima na forumu ko bi i to branio), da mi vozimo po njima. Uostalom, asfaltirali smo to sve pre skoro 100 godina.
 
Пантограф je napisao(la):
Karlo, iskreno, nije mi lako da ovo čitam dok se planiraju one pizdarije sa Pariskom. Nije trenutak, nimalo. Beograd i Beograđani su predmet podjarmljivanja, neviđenog ko zna od kada.

Ajde malo da iskuliramo, da ostavimo te agende po strani. 1) Pusti ljude da voze kola. Nikakav problem na Terazijama ne postoji već 54 godine. Nikakav - jbg, eto primera da, kad uradiš kvalitetnije rešenje za automobile, ne izazoveš uvek još veći haos. 2) Prostora za pešake ima dovoljno.
Kliknite za proširenje...
1) Predlog ostavlja mnogo za kola, samo su sklonjena ispod zemlje da ne ometaju suštinu transporta. Osim Novog Beograda (i to sa rezervom), Beograd ni nema mesta za masovnije korišćenje kola. Recimo, Kralja Milana ima transportnu sposobnost oko 700 kola u jednom smeru, sa 1,3 putnika u kolima prosečno, oko 900 putnika na sat. Žuta traka ima oko 3000 putnika na sat u autobusima i trolejbusima, prema brojanju putnika iz 2014. Pešaci učestvuju sa 25%, ali sa obzirom na maksimum kompaktnosti urbanizma upravo u centru, da kažemo 40%, ili (900+3000)*(100/60)*40%=2600 putnika na sat u vršnom satu po smeru. To je 6500 kretanja, od čega 40% peške, 46% masovni javni prevoz i tek 14% kola (u statistici nema taksi, ali je taksi ne kvari mnogo istu). Pri tome, samo se traka za kola stvarno zagušuje, odnosno dostiže svoj maksimum kapaciteta. Vezano za parkiranje, opšta granica tehničke mogićnosti parkiranja je još manja, pogotovu u centru. Jedan drugi paradoks je da, kada je već centar kolski zakržljao, kako dozvoljavamo da se čak i posle 90-tih za novogradnju ne formira bulevarska matrica slična onoj na Novom Beogradu između Kumodraža, Banjice i Jerkovića na primer, ili između Vidikovca i Železnika, Ovče i Borče, i tamo planski gradi (ne samo u saobraćajnom smislu).

Vezano za mogućnosti za kola u predlogu rešenja, čak se ukidaju neki od semafora (ograničavači kapaciteta i srednje brzine). Ostavlja se veza preko Pariske i Pop Lukine, iz mnogih ulica se izbacuje javni prevoz kako bi se koncetrisao na samim Terazijama. Opšti princip planiranja saobraćajnih rekonstrukcija u uslovima zagušenja je da se vrši denivelacija. Stvar je u tome da je na Terazijama i Zelenjaku urađena najgluplja denivelacija a pokušano i na Slaviji: na pešake se gleda mehanički i strogo kvantitativno, a sa privatnim i javnim prevozom se ne radi ništa novo ni pametno. Još na Terazijama, napravljeno je bar za metro u budućnosti, koja 50 godina nije došla, na metro trasi se nacrtale Karićeva lepotica i Novodni Beograd, ostalo polunamensko podzemno sranje.

2) Prostor za pešake je kvantativno dovoljan, kvalitativno očajan. Za 15 dana u Srbiji sa porodicom, ispada da smo dečija kolica više nosili nego gurali. Bezstepenično za rekonstruisano i novoprojektovano postaje standard u svim iole ozbiljnim državama, ili rampe, ili motorni saobraćaj pod zemlju, i nema veze sa ekologijom već sa fizičkim zagađenjem. Na Terazijama, da nema ona dva pešačka prelaza, prostor bi bio potpuno mrtav, kao napredna Slavija. U Holandiji postoji hijerarhija ulica 30km/h, 50km/h i 70km/h pri čemu većina živi u 30km/h, ove sa 50km/h imaju mnogo semafora i kružnih tokova, dok su 70km/h vezane za perifernu mrežu ili industrijsku zonu, te delimično denivelisane pravce. Sve u svemu, kroz umirivanje kolskog saobraćaja ili izbacivanje iz centralnih površinskih javnih prostora, stvara se i bezbedna i prijatna sredina. U Belorusiji stan mi se nalazi u centru zone od 2x2 kilometara okruženoj glavnim tranzitnim bulevarima za 60km/h (jedan za 70km/h), u kojoj se nalaze dva 2+2 bulevara sa umirenim saobraćajem sa ležećima za brzinu 30km/h, na svim pešačkim prelazima osim kod dve semaforizovane raskrsnice. U zoni se nalazi pijaca, nekoliko supermarketa, 4 vrtića, 3 škole, mnogo specijalizovanih radnji... U toj zoni je 30% bivše selo u kojem je zabranjeno veće povećanje kvadrata na placu, i porušene samo one kuće koje je trebalo rušiti za probijanje bulevara. Ima dosta bilo biciklističkih staza, bilo trotoara, ali i parking mesta. Do većine zgrada idu prilazni putevi sa znakom "dvorišna teritorija", ograničenje 20 i pešaci i biciklisti smeju da se kreću kako hoće. Kroz sredinu zone prolazi zmijo-pacovo-narkoman sa pešačkim prelazom gde mašinovođa voza daje zvučni signal pešacima, i gde niko nije poginuo. Sve u svemu, u toj zoni dete od 7 godina mi roditelji puštamo samo. Ono nije fizički ugroženo činjenicom da beloruski vozač prelazi dva puta više kolima nego srpski vozač za podjednaki broj kola (oko 330 na 1000 stanovnika), jer ulična zona nije kolska džungla kao u Beogradu. Kod javnog prevoza pomešanog sa pešacima maltene uopšte ili uopšte ne trebaju semafori, a fizičko zagađenje je minimalno. Najopterećeniji transportni pravci u Beogradu i Srbiji, Brankov most i Sajam imaju opterećenost koju pokrivaju zglobni autobusi svakih 40 sekundi. Kolski put sa intervalom 2 sekundi nemoguće je preći bez specijalnih saobraćajnih rešenja.

Пантограф je napisao(la):
Inače, evo sad sam vozio kola, inače bih pokisao kao kr****. Ovako su mi suve noge. Nije to greh nikakav, moj deda je imao automobil od 1935. Ebeš Gretu i zelene talibane - i desne plutokrate (Vučiće) koji koriste njihova sranya da manipulišu. Ne pada mi na pamet da se lišim automobila, bicikl ne vozim. Većina ljudi tako. Većina je, valjda, za nešto bitna. Ili ne?
Kliknite za proširenje...
Ima veze pre svega sa bezbednim i humanim planiranjem, efikasnošću kretanja, ekonomičnošću transporta, kvalitenom mogućnošću izbora, a ekologija je tek sa prelaskom na dominantno električni transport. Čak i sa dominacijom autobusa kao sada, takav transportni sistem je brži, bezbedniji, praktičniji, humaniji, udobniji od sadašnjeg rešenja. A kola su u toj zoni manjina, zato što, da prostite, nemam gde da gi stavim.

Među svima njima, biciklisti jesu teeška manjina, a to prati biciklistička nepismenost maltene cele populacije. Većina populacije ume da drži ravnotežu, okrene pedale, stegne kočnicu, i na tome se završava maltene sve što ume. Ne ume da odabere odeću za sve određene uslove, ne ume da upozorava druge učesnike saobraćaja na svoje kretanje, ne ume da opremi bicikl prtljažnicima, sedištima, ne ume da osvetli bicikl za uslove slabe vidljivosti, ne zna zakone i prava za ovaj (od u Beogradu dostupnih čisto tehnički) najbrži, najpouzdaniji i najfleksibilniji vid transporta. Slična situacija kao u automobilskom Dalasu, gde je malo korišćenje od kola dva puta brže lake železnice samo zato što ljudi ne umeju da koriste tako nešto. Ali ovde je moguće napraviti biciklističku infrastrukturu najviše kategorije na najvažnijem mestu kao dodatni nusproizvod formiranja efikasne mreže javnog prevoza.
 
Карло, да не дирамо ништа. Не постоји Београђанин који је икад кукао на Теразије. Чак и кад је било више људи на њима, док су радили онолики биоскопи и то био истински центар и срце града - и оно што је данас, и плус оно што су сад шопинг молови - било је још и много боље него сад.

Да је среће, па да Славија има елементе Теразија - подземне пролазе. Имали смо раније и Савски трг са нормалном расподелом површина, сад имамо... упицањено празнило. Хоћемо ли то и на Теразијама?

Мора да се повуче ручна "напредном" ("progressive") лудилу - да се не вратимо у Средњи век, јер је то сада озбиљна претња.

Колико схватам, у граду где живиш нема ни наплате паркирања, а бензин је дупло јефтинији него у Србији. Ето, овде, са друге стране, возачи одржавају јавне финансије, алтернатива су ГСП, батицина Стрела, градски возови који се сударају у тунелу, безобразно скупи такси, један кар шеринг који су Руси морали да нам отворе и безуберство - па кад је већ тако, да се не заебавамо много.

Само ретроградно, у време будалчина, јер то онда уопште није ретроградно. Ово важи за читав свет, али Србија је посебно напредна авангарда; у нашим условима, најбоље би било да вратимо апсолутну или уставну монархију са снажним сувереном, дакле Кнез Михаило или Краљ Милан, све изван тога је њесра и довешће, пре или касније, на трон неке демагоге попут ових сатаниста.
 
Poslednja izmena:
Пантограф je napisao(la):
Да је среће, па да Славија има елементе Теразија - подземне пролазе. Имали смо раније и Савски трг са нормалном расподелом површина, сад имамо... упицањено празнило. Хоћемо ли то и на Теразијама?
Kliknite za proširenje...
Hajde da više ne zakopavamo pešake ovakvim rešenjima. Hvala unapred.
 
Е, а овамо смо за метро?! И то ако може сав да буде подземни. Да проведемо 40 минута дневно у просеку под земљом, да већину тог времена буљимо у црн тунел, то нам је мило, али 40 секунди у подземном пролазу... уххх, трагедија, нема витамина Д, бескућници, нама треба џентрификејшн... и свеж ваздух, кога је горе иначе много.

И кул је баш, на Славији, кад стану органи и наплаћују казне људима што претрчавају јер им се не обилази око Енглезовца и Грантовца да би дошли пешке до суседне улице. Помогли смо пешацима, нема шта. Имамо чак и празну пешачку површину тамо, е да још не искључисмо звучнике... али поправићемо.

Да смо последњих 50 година радили анкете међу Београђанима: "Шта вам све смета у Београду", верујем да би њих троје укупно досад навело подземни пролаз на Теразијама.
 
plazacicmilos je napisao(la):
Hajde da više ne zakopavamo pešake ovakvim rešenjima. Hvala unapred.
Kliknite za proširenje...
Ako ti hoćeš da pešačiš 1km za polukrug oko Slavije i da ideš po Vesićevim pešačkim prelazima na 100 metara od kružnog toga, onda super. Ja hocu podzemni prolaz ispod slavije gde mogu direktno da idem gde hoću. Kad smo kod Slavije, uvek se setim žene kojoj je pukao film od kruženja pa je ušla direktno u kružni tog i prolazila pored automobila.
 
Vinča307 je napisao(la):
Ako ti hoćeš da pešačiš 1km za polukrug oko Slavije i da ideš po Vesićevim pešačkim prelazima na 100 metara od kružnog toga, onda super. Ja hocu podzemni prolaz ispod slavije gde mogu direktno da idem gde hoću. Kad smo kod Slavije, uvek se setim žene kojoj je pukao film od kruženja pa je ušla direktno u kružni tog i prolazila pored automobila.
Kliknite za proširenje...
Ne, želim mesto gde mogu da normalno pređem ulicu kad imam probleme sa hodanjem, a da to ne iziskuje dodatna pomagala i zakazivanje prelaska ulice. Nije Vesićevo rešenje jedino koje postoji na svetu, a hvala Bogu ni ovaj podzemni koji se ne koristi u projektima u inostranstvu više. Pešacima je mesto na ulici, ne ispod nje.
 
Здраво је ићи уз и низ степенице - знаш како кажу да је здраво возити бицикл. Ето, значи не треба ни ескалатор.

За те који се тешко крећу, решење је омражени аутомобил. Заправо, то је једино превозно средство које користи 100% популације, укључујући угрожену и нејаку популацију (бебе, имунокомпромитовани, непокретни). Замисли да се овако елементарно истинита чињеница, као и нпр. "аутомобил је спасао градове од балеге", понављају једнако често и једнако вехементно као политички коректан булшит на тему транспорта? Не би се иста агенда певала. С тим у вези - "Нико у свету не гради подземне пролазе" (а ваљда ни пасареле, да уопштимо: "Нико не денивелише пешачке токове") - да ли си сигуран?

Може да се постави лифт за оне који не могу да силазе. Онда следи: "А ми ћемо да одржавамо лифт?" А ја онда ја кажем: "Зашто маштате о сложеним транспортним системима, ако не можете да одржавате један лифт?"
 
Poslednja izmena:
@Пантограф Ono što je suprotno globalnom marketingu interesantno za Belorusiju je upravo sloboda izbora. Za kola jeftina čorba imaš gde da parkiraš. Za bicikl, bezbedno, svugde imaš za vezivanje, čak i vlasnici biznisa često prave stilizovane brendirane držače za bicikl. Javni prevoz, po redu vožnje čak i autobus i trolejbus. Taksi jeftin, čak se i niža ekonomska klasa vozi povremeno. Minibus, dat mu smisao. Ima tu primedbi mnogo u detaljima, ali u svemu tome:
1) Pobrinuli su se da mesto kola bude nenapadno (osim kada prelaziš bulevarčine do 11 traka ukupno), i da ima prijatnih umirenih od kolske opasnosti bezbednih zona.
2) Sa toliko mnogo izbora, ljudi sa kolicima sa bebom BIRAJU 20 godina stari MAZ103 bez klima uređaja, sa mnogo proređenijim redom vožnje nego u Beogradu. Vikendom maltene nema autobusa i trolejbusa bez bar jednih kolica za bebe sredinom dana. Neki put i po 4 u solo vozilu.

Beba je tek nekih 20% više po statistikama nego u Srbiji, ima ih u Beogradu po parkovima, tržnim centrima, ali u GSP za 15 dana novembra 2023. osim svoje nisam video ni jednu! Statistika ne-kolskih kretanja je neumoljiva i ubedljivo većinska za sve kategorije građana osim one dominantne na ovom forumu: zaposleni muškarac. Đaci, studenti, penzioneri, nezaposleni, žene jako malo koriste kola, a i to obično kao putnici. Retrogradno je stvaranje turbo-folk-zadruga generacije u kojoj Srpkinja neće da rodi čoveku ako joj ne obezbedi neke nerazumne uslove. Za Holandiju se ne brini, ona debelo naplaćuje svoj bezautomobilski centar biznis Amsterdama, pre svega strancima, ali je i u spavaonicama obezbedila humano-bezbedne uslove. Sami Holanđani se iseljavaju iz takvog Amsterdama, žive u kućama i tamo gde imaš gde da voziš i parkiraš. Dok u Holandiji i Belorusiji suburbanizam prati urbanizam, u Srbiji to nije slučaj, sve je naopako. A ti prihodi od akciza na čorbu se bacaju na pogrešne projekte, i autobus 31. sa eksploatacionom brzinom 12km/h umesto 20km/h. Naravno da ti treba za 66% više i vozača i vozila, i ogromna potrošnja goriva za mali rad, i imaš neefikasan grad. A dotacije od tih akciza na gorivo otišle u kosmos.

Moje ideje SNS sigurno neće uzeti. A koncept sam počeo od potrebe da se napravi 45 metara spoljnjeg prečnika tramvajska okretnica na mestu prelamanja tokova, a to je sami centar Terazija. Bez toga nema ozbiljnog povratka tramvaja u centar, Pantografe. Kako bi to fukcionisalo, jedini koji stvarno smetaju su upravo kola na površini. Takođe, vezano za Terazijski tunel, razmatrao sam gomilu rešenja da se napravi celovita žuta traka, opet je bilo potrebno neko mesto gde kola ne smetaju. Opet je izašla površina Terazija kao optimalno.
 
Пантограф je napisao(la):
Карло, да не дирамо ништа. Не постоји Београђанин који је икад кукао на Теразије.
Kliknite za proširenje...
Ево ја кукам на Теразије. Од најлепшег трга у Београду који је био први или други избор за сваку београдску разгледницу направили су аутомобилску дистопију са 6 трака, изузетно непријатну за сваки боравак пре свега од огромне буке са све пешацима који су гурнути под земљу да би кола могла несметано да разарају цело подручје. Да нема две џиберске кафане тамо нико не би боравио осим у транзиту. То је за собом повукло и доста празних локала или срозавање квалитета намене истих.

А обзиром на проточност Краља Милана са једне и трга са друге ту никаквог смисла нема оних 6 трака а поготово не подземни пролази. Колико сутра се трг може вратити у првобитно цивилизовано стање
 
Terazije su uređeni deo Beograda, gde nema nikakvih problema - ni sa čim.

Postoji jedno 4.000 pozicija u Beogradu kojima bi se trebalo pozabaviti, pre nego li Terazijama. Interesantno, baš to 'trbušasto' (N. Dobrović) proširenje čini da nema baš nikakvih saobraćajnih čepova na Terazijama. Kamo sreće da su sve raskrsnice u Beogradu takve.

A jaka stvar za 25 sekundi pešaka pod zemljom - evo, zaplakaću. Kmeeee... vitamin beee...

Jbt, kako smarate s tim, da morate biti, peške, baš na određenom mestu zakonito u trenutku svakom - pa to grad čini nemogućim baukom! (Ovo u stihu pišem, da me otac vašeg levičarstva, Voltér, kao Šekspira zbog nerime unapred ne diskredituje).

Predratna regulacija je i tada doživljavana kao problem, i spremala se nova.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh