To je izvanredno. I 40 je već sasvim dovoljno, samo da se brzina ne spušta drastično ispod brzine koju ima okolni saobraćaj.
Trolejbus zs mnogo kraće vreme može da postigne putnu brzinu od autobusa, bez obzira na snagu dizrla ili menjač, uz mnogo manje buka i izduva. Što je veće optrećenje, uspon, gužva sa stani kreni režimom, to je još izraženije. Isto tako, za usporavanja, kočenja, ne mora da koristi ločnice, već opet snagu i obilje obrtnog momenta elektromotora.
Uz ovakvu mrežu, trolejbus gubi bilo kakvu negativnu osobinu u saobraćaju.
Ali, traži to i vrlo sposobnu ekipu vozača. Kod nas je godinama prisutna negativna selekcija i oni koji nisu kadri da se bore sa autobusom u realnom saobraćaju, kad tad bi završili na trolejbusu. A trebalo bi obrnuto.
Mreža u D. Tucovića, u Ustaničkoj i pored 25.maja dozvoljava dosta velike brzine, osetno veće od gradski dozvoljenih.
Današnji su naravno elektronski limitirami po nekim parametrima. Pokojni ziu su imali izvesna elektromehanička ograničenja, a uz malo trimovanje, na ubrzanju je mogao da bude u rangu sa dosta onovremenih automobila.
Znači, prilagođavanjem infrastrukture, trolejbus je i dalje izuzetno prevozno sredstvo: udobno, brzo, jefrino, zeleno...
To što glupaci koje vode Beograd, misle drugačije njihov je problem, a mi ne bismo smeli da dozvolimo da postane i naš.