Imamo dokumentovane slučajeve da je režim odbijao da pravi javne uvide za nešto, otkazivao ih u poslednjem momentu ili ih (namerno) organizovao u improvizovanim i neadekvatnim uslovima i terminima (kao ono pre par godina u podrumčini Zavoda za urbanizam, sa sve radovima u toku i papirima nabacanim na stolove).
Tako da te priče "ima sve crno na belo, samo narod se ne interesuje i ne reaguje" u Srbistanu ne piju vodu.
Prvo, zato što ljudi danas jedva imaju vremena i energije i za sebe same, a kamoli još da bde nad manipulisanim i lako promenljivim biltenima i sajtovima i gledaju kad će koji javni uvid, pa da se još cimaju tamo, pa da čitaju pravnički bulšit koji niko normalan ne razume bez prevodioca, pa da ulažu žalbe, pa da jure komisije koje boli dupence, pa da se beskrajno nadmudruju sa hordama korumpiranih smećara i partijaša...
A drugo, zato što i sam režim i njegove "institucije" se svojski trude da obesmisle i sabotiraju te prakse građanskog aktivizma, građanskog mešanja i postavljanja pitanja oko odluka.
Tako da mnogo je kompleksnije od pukog "ljude ne interesuje". Sistem je napravljen tako da demotiviše ljude da se interesuju. I da čak i kad se zainteresuju, da budu hendikepirani i minirani da bilo šta urade.
Uostalom, mehanizam i koncept javnih uvida i javnih rasprava ne garantuje da će se uvažiti glas naroda. Samo garantuje, na mrtvom, upuvanom papiru, da će svako dobiti priliku da kaže šta misli (a i to se često pogazi). Ali mimo toga, režim i "institucije" opet zadržavaju pravo da urade po svome. Što i biva u 99% slučajeva u ovoj propaloj truloj državi.
Protesti (srednji do veliki), građanska neposlušnost i kuka i motika su jedini pravi načini kojima se u ovoj zemlji nešto menja i režim dovodi u red. A javno raspravljanje sa njima ne vodi nikuda, jer to je njihov teren. Oni su se i školovali da vode (amoralne) debate i zastupaju stavove koji se baziraju na plaćeništvu i interesu. Nema šta da se raspravlja sa takvima. Pogotovu kad su okolnosti i zakon na njihovoj strani (a zakone pisali oni i drugari, za njih same, ne za pravdu i dobrobit naroda).