Пензионисан најстарији тролејбус
Возило ГСП-а на електрични погон са ознаком „1”, после 31 године у служби путника, завршило је своје крстарење градским улицама
„Кец” чека последњи преглед мајстора ГСП-а (Фото Д. Ћирков)
Најстарији тролејбус у граду, са ознаком број „1”, који је улицама крстарио од јуна 1979, пензионисан је после 31 године рада.
– Свој последњи круг, „кец” је одвозио 17. маја на линији 41, Студентски трг – Бањица – каже Златомир Анђелић, извршни директор погона „Дорћол” у Градском саобраћајном предузећу.
У „личној карти” возила наведено је да је руске производње, марке ЗИУ 682-Б. Имао је 28 седишта, плус 82 „стајаћа места”. У шпицу је, наравно, превозио и више путника.
–Тешко је утврдити колико је километара прешао, према једном извештају, од 1996. је превалио 153.701 километар – каже Драшко Симић, заменик шефа одржавања тролејбуса у погону „Дорћол”.
О новопеченом пензионеру из возног парка ГСП-а сетно и са уважавањем говори Слободан Стефановић, који тролејбусима управља пуне три деценије и по том критеријуму му нема равног међу колегама.
– „Кец” је био прави змај! Одговорно то могу да тврдим, јер у душу познајем свако возило које задужим. Ти руски аутоматици, кад им нађеш цаку, као по лоју клизе електричном мрежом – каже Стефановић и наглашава да је осамдесетих била привилегија возити тролејбусе јер су за њих резервисане искључиво главне улице, а гужви скоро да није било.
На инсистирање да ода барем неку ману троле број „1” и његових руских сродника, Стефановић каже да се са њима сродио, па кад нешто и зашкрипи, он то сам реши. Ипак, признаје, грејање је нешто са чим се не може изборити, и суграђани с разлогом због тога гунђају.
– Уместо да отпорници у поду терају ваздух напоље они их због дотрајалости избацују у возило, а када је хладно, „инате” се и не греју – појашњава прекаљени возач.
И „кец” је имао ту фалинку, а зуб времена му је нагризао и друге делове „организма”: шасија му је пропала, на вратима су „зинуле” рупе, а дотрајала су му и дрвена седишта. Да ли ће нешто од још ваљаних делова бити „трансплантирано” у још употребљиве тролејбусе његовог соја, одлучиће мајстори ГСП-а који га управо опсервирају.
Постоји идеја појединих Београђана који су се јављали забринуто нашој редакцијида се „кец” рестаурира и сачува као својеврсни експонат који би сведочио о делу историје јавног саобраћаја у Београду
А. Куртеш