[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=759713#p759713:169wb6te je napisao(la):
Bender Rodriguez » Pet Jul 24, 2020 12:56 pm[/url]"]Poljska i Češka su primer onoga šta smo mi - pa i ne samo mi nego svi iz Istočne Evrope - mogli da budemo da smo bili malo pametniji.
Inače ne zaboravljam da su oni 90ih dobili dosta para i vetra u leđa da bi se udaljili od Rusije. Ali ipak... za razliku od nas balkanskih indijanaca, nisu se rastajali u krvi, svađali sa celim svetom i kasapili fabrike da bi prodali gvožđe na otpadu. I nije im ispod časti da dele tehnologije, brendove i kapital nego da se busaju u grudi junačke sa ''čisto domaćim'' koje na kraju ne bi imali kome da prodaju.
Mislim da mi nismo imali ni izbliza tako dobrih prilika za tako veliki napredak i skok, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu kao kod Čeha i Poljaka. Padom Gvozdene zavese, Poljska je bila faktički prva na udaru Evrope, tim pre što čine značajno tržište, a u onom trenutku i značajan izvor jeftine radne snage. Češka je sa druge strane u samom srcu Evrope, i kultorološki je činila celinu sa razvijenim delom Evrope još dok smo mi bili zabačena turska provincija. Možda to zvuči i smešno, al svakako da na nas nisu isto gledali kao na jednu Češku, na koju je još i gledano kao na veliku žrtvu Sovjetske okupacije. Naša priča potpuno je drugačija, al da ne idem sada mnogo u OT.
Elem, i kod zemalja istočnog bloka mnoge velike industrije su propale, a nije da nisu mogle imati malo bolju perspektivu. Mađarski gigant Ikarus je rasparčan na gomile malih OUR-a, i pitanje je dal će išta ostati od njih, Česka je nekada bila značajan proizvođač tramvaja, danas to više nije slučaj. Škoda radi i tramvaje, al nije to ne znam kako masovna proizvodnja, al dobro rade lokomotive, što svakako nije za zanemarivanje, plus sva moguća elektro oprema. I sama Škoda je imala veću šansu da ih pokupi neki od giganata auto industrije, jer ipak je bila ime još pre drugog svetskog rata, a pritom ima širok asortiman proizvoda. Tatra je danas u rangu manje specijalizovane radionice, dok je Karosa davno propala. Na njeno mesto došao je gigant IVECO iza čijeg imena danas stoji više industrijskih koncerna. Naravno, bolje i to nego da iza Karose ne ostane ništa. Danas je velika većina što autobusa što trolejbusa, a koji se kotrlaju ulicama čeških gradova, domaće proizvodnje. Tu donekle ulogu igra i politika koja štiti lokalnu proizvodnju. Primer je svakako nama već duži niz godina dobro poznata fabrika SOR. Jako prisitan u Češkoj naravno, nešto u Slovačkoj, i još samo kod nas. Prodali su i licencu doduše malom mađarskom karoseristi Credo-i.
Poljaci se sa druge strane već godinama nalaze u samom vrhu među proizvođačima autobusa u Evropi. Malo posle propasti Varšavskog pakta, u Poljsku dolaze imena poput Scania-je, Volvoa, MAN-a i Neoplana. Od domaćih proizvođača, kao što su Jelcz i Autosan na primer, nije ostalo ništa. Jelcz je donekle i pokazivao ambicije za uključivanje u društvo proizvođača modernih gradskih autobusa, al uspeh je na kraju izostao. No, Poljaci su za uzvrat dobili jednog od najvećih proizvođača gradskih autobusa današnjice zahvaljujući većini dobro poznatim okolnostima. Svakako da Solarisa danas ne bi bilo da nije donesena odlika da se Neoplan povuče iz Poljske, i da se kod istog ukine program proizvodnje gradskih autobusa. Pogoni i oprema su bili tu, plus već i dosta dobra osnova za nastavak proizvodnje, i što je najvažnije u pravom trenutku je u priču uleteo i zdrav privatni kapital. Poljska je na idealnoj poziciju u odnosu na Švedsku i Nemačku, plus povoljna cena radne snage i eto recepta za uspeh. Plus su i sami dosta veliko i gladno tržište.
Naše okolnosti su bile dosta drugačije, i po mom mišljenju mnogo nepovoljnije u odnosu na Češku i Poljsku. Raspadom Jugoslavije, raspala se i industrija u većini zavisna od te države. Malo je gotovih proizvoda bilo, a da su komplet nastali u samo jednoj državi. Takođe, pojedinačno smo beznačajna tržišta, dok je Jugoslavija kao celina bila značajno tržište i to ne samo za Evropu. Da ne idemo dalje od industrije autobusa, kamiona i specijalnih vozila, ni jedan od naših tada u pravom smislu reči domaćih proizvođača, ne bi opstao da se bazirao samo na neku lokalnu samoupravu, pa i na celokupno domaće tržište, koje je, da opet ponovim, bilo značajno. Mit je i da je ondašnji Ikarus živeo od Beograda recimo. Bilo ga je svuda na prostoru bivše Jugoslavije, a samo su Poljskoj izvezli preko 1000 autobusa za desetak godina, preko pet stotina Kubi, ko zna koliko Rumuniji itd. U Poljskoj je IK160P stekao status kultnog vozila. TAM i Avtomontaža su, takođe imali značajne plasmane van granica Jugoslavije, a i TAZ nije prošao nezapaženo i to na tržištu i jedne Velike Britanije, gde se baš Sanos i nije proslavio sa nekih 28 izvezenih modela 315. FAP je priča za sebe. Radili su autobuse maltene sa svim ondašnjim karoseristima, uključujući tu i Ikarus naravno, plus proizvodnja kamiona i raznih vitalnih sklopova i komponenti. Autokaroserija iz Novog Sada je, mislim, jedina bila bazirana na svom lokalnom tržištu uglavnom, a i potonji Neobus se nije tako puno širio van Novog Sada, nažalost. No, u većini su to sve velike fabrike i koncerni, koji nisu mogli živeti samo od lokalnog tržišta, inače jako ograničenog i siromašnog. Veličina im je bila i dodatni kamen oko vrata, i danas imamo to što imamo nažalost, tj nemamo ništa. A i mnogo je to fabrika za ovako mali prostor. Danas su i najveći proizvođači i te kako ugroženi, i prinuđeni su na spajanje u velike koncerne, i na što je moguće veće deljene komponenti zbog smanjenja troškova. Korona će još dodatno zakomplikovati stvar na, vrlo moguće, duži vremenski period.