Beograd 1982, #10:
https://www.flickr.com/photos/151168744 ... 436541017/
Na tom linku imate slike još i tada nove KT4YU #280, Đuro Đaković #83 sa prikolicom #187?, SU220 #841 u zelenoj boji na liniji 28 pre uvođenja trola, 890 UO #758 takođe na liniji 28, O317 K #261 na 32 i 890 UG-M16 A #910 na liniji 13 (današnja 31), svi u zelenoj boji. Takođe čini mi se da je slikana i napuštena Breda Đenova #56 s troja vrata u crvenoj izbledeloj boji sa tada novom Katicom u pozadini.
Budimpešta 1982, #913:
https://www.flickr.com/photos/alcoalbe/16556716457/
Budimpešta 1982, #882:
https://www.flickr.com/photos/alcoalbe/16576600630/
Izgleda da su prve budimpeštanske serije (8xx) iz 70-ih prošle remont (sa Ikarus delovima) pa ubrzo rashodovane nakon čega su novije serije (9xx) iz 80-ih takođe remontovane na isti način veći deo radnog veka provele upravo u tom obliku sve do poslednje godine eksplotacije 2012. #927 je iz 1980. i gotovo je sigurno da je remontovan nekoliko puta na isti način s tim da je prvi remont možda prošao i pre 1990. Zato kažem da su većinu radnog veka proveli sa tim modifikacijama, zbog čega su upravo po tome i bili poznati putnicima. Drugim rečima besmisleno je bilo vraćati ih u originalno stanje u kom su se zadržali relativno kratko (posečene serije nisu ni sačuvane, a i one su prošle kroz remonte).
https://www.flickr.com/photos/7667818@N03/9272805824/
Vrata su originalna:
https://www.flickr.com/photos/anurgaliyev/32908258107/
Ikarus vrata su skroz drugačija tako da mislim da si zaboravio kako su izgledale najnovije Zijače zbog svih onih silnih frankenštajna sa ravnim vratima. Prva ravna vrata je dobila serija remontovana u Goši ako se ne varam, nemoj me držati za reč. Možda su i ranije geniji s Dorćola skrnavili.
Gravirana vrata sa udubljenjima imala je i atinska verzija koja je takođe budžena na drugačiji način. Ne računajući drugačije prozore i zašrafljene garažne brojeve koje su imala i ostala vozila Zijače u vlasništvu ILPAP-a prvo su dobile dvodelne trakaste branike nakon čega su dobili budžaste koji podsećaju na američka vozila zbog čega su odudarale od ostatka voznog parka i ovde u Beogradu.
ILPAP #2082 u originalnom stanju:
https://www.flickr.com/photos/20912099@N00/16149097812/
Stara modifikacija branika na primeru ILPAP #3046:
https://www.flickr.com/photos/26181971@N07/13043877813/
Nova modifikacija branika na primeru obnovljenog #5088 u engleskom muzeju:
https://www.flickr.com/photos/trolleyfan/7989714641/
Kasnije su ih samo prefarbali u novu kolor šemu, te postavili novi tip garažnih brojeva na vozilima koja su završila u Beogradu skinuti.
Za razliku od beogradskih završna obrada budimpeštanskih (i segedinskih) se više uklapala u karoseriju nego original, pri čemu je bila jednostavnija za popravku uz dostupnost jeftinih lokalnih delova. ZiU je bio toliko pogodan za modifikacije da odmah postaje jasno šta smo izgubili uz samo kratak pogled na nova vozila.
Budimpeštanska varijacija je ostala za muzej zbog toga što je po njoj vozilo ljudima i bilo poznato duži niz godina, te simbolično predstavljalo i stanje vozila na poslednji dan eksploatacije. Kako su završili tako su i ostali.
Dok budženi ZiU 9/682 ili 683 zglobni izgleda pristojno u svakoj varijanti BKM ne liči ni na šta.
Ja ne znam koje su naše trole napravile poslednji krug niti koje su to varijante bile, tj. kako su poslednjeg dana izgledali. Sigurno nisu kao prvog.
#1 je upravo primer frankenštajna koji bolje ispadne od BKM sa sitnicom poput okruglih farova.
Za kraj beogradski primeri pred kraj eksploatacije.
Frankenštajn #71 sa ravnim farovima i potpuno izmenjenim svetlosnim grupama:
https://www.flickr.com/photos/32322040@N06/25663395541/
Poslednja serija ZiU 9 za Beograd, ovog puta #147 sa istim budženim vratima kao #71:
https://www.flickr.com/photos/32322040@N06/25637513532/
#142 iz iste serije u originalnoj konfiguraciji:
https://www.flickr.com/photos/32322040@N06/25131879473/
Meni su lično sve Zijače drage bez obzira na završnu obradu, posebno su ove sklepotine imale neku čar sa tim krivim motkama. No nije sve u izgledu već i u zvuku pa i načinu kretanja. Kompresor je pravio specifičan zvuk, otpuštanje vazduha na kraju rada kompresora uz blago pištanje, onaj "rrrrrrr zvuk" i na kraju zvuk reduktora (mmmmm) kada kreće i dok ide. Povrh svega čuo se i "cincilincin" zvuk kada ide preko rupa. To su bile karateristike svih trolejbusa tog tipa bez obzira na izgled. Imali su veliko ubrzanje što je posebno bilo osetno pri velikom opterećenju uzbrdo iz mesta (polazak sa semafora na raskrsnici Vojislava Ilića i Velikomoravske/Strumičke na liniji 29 u jutarnjem špicu). Kola sa jednim putniko ne da su ostajala za krcatom trolom već još išla unazad. O urlanju autobusa i da ne govorim.
Za kraj ove priče pomenuti segedinski #9-133 sa sve drugačijim oblikom karoserije oko točkova:
https://www.flickr.com/photos/91315726@N08/37068046291/
Koji sada izgleda ovako:
https://www.flickr.com/photos/162356521 ... 243299148/
Mislim da su se prešli sa farovima. Imaju udubljenja s tim da se nalaze na istom mestu kao kod ostalih mađarskih umesto da su bliže sredini poput onih na originalu.
Eto čak i Segedin obnovio Zijaču. Mnogi ih središe, samo se mi još pravimo blesavi. Nadam se da neće ostaviti samo 2153 od zglobnih Trolza 6205.