Trolejbusi su najbolji za te stare gradske ulice u centru grada. Ne trebaju ti šine samo asfalt postaviš koji u svakom slučaju moraš da održavaš. Dok šine i drumski saobraćaj po njima samo usporava kretanje tramvaja na tim deonicama i čini ukupan saobraćaj nebezbednim, a ulica Kralja Milana nikada neće postati pešačka zona jer je to jedina drumska veza Dorćola i Slavije.
Trg Slavija
- Začetnik teme 2012
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.858
- Pohvaljen
- 48.758
Muzička fontana na Slaviji koju niko ne čuje
Istoričar umetnosti Marko Stojanović u svom novom tekstu daje odgovor zašto je baš fontana izabrana za gradnju na Trgu Slavija.
Tokom proteklog vikenda bili smo svedoci svojevrsnog silaska Dimitrija Tucovića sa svog postamenta koji se nalazio na Trgu Slavija. Političari kažu da će spomenik biti premešten samo pedesetak metara dalje, u park koji će biti uređen ispred zgrade Narodne banke Srbije, a da će njegovi ostaci biti preneti u Aleju velikana na Novom groblju. Ovo je očekivan sled okolnosti jer su poznate namere čelnika grada Beograda, da se na Trgu Slavija, nakon održanog arhitektonskog konkursa (jednog od mnogobrojnih samo posle 1945. godine), postavi fontana. Mišljenja o ovoj temi su podeljena. Zašto baš fontana?
Opijenost međuratnim periodom podgrevana je i filmovima i serijama, u kojima su gledaoci i stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova.
S jedne strane, evidentno je još jedno prekrajanje istorije, po kojem se sve što je vezano za socijalističku/komunističku epohu, u neku ruku nepoželjno, jer mi sada živimo i radimo u novoj epohi – epohi liberalnog kapitalizma (blago rečeno). Izgleda da se revanšizam, koji je sprovođen nakon Drugog svetskog rata, olupao o glavu onima koji su ga nekada sprovodili. U stvari, ne baš njima jer oni u velikoj meri nisu živi svedoci kako se nad njihovim imenom i delom sprovodi ista ona čistka koju su i oni sprovodili kada su došli na vlast. S druge strane, to ne opravdava bilo koju postpetooktobarsku vlast da pravi iste greške koje su činili njihovi prethodnici. U razgovoru sa nekoliko arhitekata i istoričara umetnosti, gotovo svi su bili istog mišljenja da bi svaki deo Beograda morao da zadrži onakav vizuelni identitet kakav je dobio u vreme svoje izgradnje. Međutim, to se ne može uvek sprovesti u praksu. Staro beogradsko jezgro često je rušeno, a Novi Beograd je nedovršena moderna i tako ceo grad opstaje u svojevrsnom arhitektonsko-urbanističkom diskontinuitetu i konstantnim traganjem za „pravim“ identitetom.
Beogradske arhitekte odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, zgražavaju se nad izjavama da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti…
Kada se razmišlja o tom „zlatnom“ periodu, mnogi građani, ali i stručnjaci, smatraju da bi to mogao biti međuratni period. Monumentalni ruski ampir na javnim građevinama, art-deko i začeci moderne na privatnim zdanjima, uređeni trgovi i parkovi itd. Ova opijenost međuratnim periodom dodatno je podgrevana u poslednjih nekoliko godina filmovima i serijama, u kojima su gledaoci/stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova. Naravno, na prvom mestu su Terazije, koje su u jednom trenutku postale inspiracija za izgradnju istoimenog kartonskog simulakruma na Novom Beogradu. Sve u službi podilaženja građanima oduševljenim međuratnom, a zgroženi posleratnom epohom. S druge strane, beogradske arhitekte koje su odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, ne mogu da se uklope u taj mediokritetski kliše i zgražavaju se izjavama drugih građana da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti, a da je za svaku pohvalu i divljenje jedino dekorativna arhitektura, koju su velikani naše posleratne moderne gledali da protisnu više od pola veka.
Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?
Ovim dolazimo do odgovora na pitanje – zašto baš fontana. Arhitekte imaju na desetine odličnih, savremenih rešenja za Slaviju, ali ni jedno od njih se ne uklapa u nostalgičnu sliku Beograda kakvu u svojim glavama nosi na stotine hiljada sugrađana. Kako su međuratne Terazije s prelepom fontanom, koja je nakon Drugog svetskog rata uklonjena (po jednima zbog regulacije saobraćaja, a po drugima jer je smetala za radničke i vojničke parade) postale ideal međuratnog Beograda, možda se može pretpostaviti da su političari još jednom podišli građanima i odlučili da im podare trg s fontanom, koji su ovi izgubili pola veka ranije. Sve to na očigled arhitekta i drugih intelektualaca koji preneraženo gledaju uklanjanje spomenika i početak radova na izgradnji fontane. Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?
Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnost
http://www.gradnja.rs/muzicka-fontana-n ... o-ne-cuje/
Istoričar umetnosti Marko Stojanović u svom novom tekstu daje odgovor zašto je baš fontana izabrana za gradnju na Trgu Slavija.
Tokom proteklog vikenda bili smo svedoci svojevrsnog silaska Dimitrija Tucovića sa svog postamenta koji se nalazio na Trgu Slavija. Političari kažu da će spomenik biti premešten samo pedesetak metara dalje, u park koji će biti uređen ispred zgrade Narodne banke Srbije, a da će njegovi ostaci biti preneti u Aleju velikana na Novom groblju. Ovo je očekivan sled okolnosti jer su poznate namere čelnika grada Beograda, da se na Trgu Slavija, nakon održanog arhitektonskog konkursa (jednog od mnogobrojnih samo posle 1945. godine), postavi fontana. Mišljenja o ovoj temi su podeljena. Zašto baš fontana?
Opijenost međuratnim periodom podgrevana je i filmovima i serijama, u kojima su gledaoci i stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova.
S jedne strane, evidentno je još jedno prekrajanje istorije, po kojem se sve što je vezano za socijalističku/komunističku epohu, u neku ruku nepoželjno, jer mi sada živimo i radimo u novoj epohi – epohi liberalnog kapitalizma (blago rečeno). Izgleda da se revanšizam, koji je sprovođen nakon Drugog svetskog rata, olupao o glavu onima koji su ga nekada sprovodili. U stvari, ne baš njima jer oni u velikoj meri nisu živi svedoci kako se nad njihovim imenom i delom sprovodi ista ona čistka koju su i oni sprovodili kada su došli na vlast. S druge strane, to ne opravdava bilo koju postpetooktobarsku vlast da pravi iste greške koje su činili njihovi prethodnici. U razgovoru sa nekoliko arhitekata i istoričara umetnosti, gotovo svi su bili istog mišljenja da bi svaki deo Beograda morao da zadrži onakav vizuelni identitet kakav je dobio u vreme svoje izgradnje. Međutim, to se ne može uvek sprovesti u praksu. Staro beogradsko jezgro često je rušeno, a Novi Beograd je nedovršena moderna i tako ceo grad opstaje u svojevrsnom arhitektonsko-urbanističkom diskontinuitetu i konstantnim traganjem za „pravim“ identitetom.
Beogradske arhitekte odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, zgražavaju se nad izjavama da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti…
Kada se razmišlja o tom „zlatnom“ periodu, mnogi građani, ali i stručnjaci, smatraju da bi to mogao biti međuratni period. Monumentalni ruski ampir na javnim građevinama, art-deko i začeci moderne na privatnim zdanjima, uređeni trgovi i parkovi itd. Ova opijenost međuratnim periodom dodatno je podgrevana u poslednjih nekoliko godina filmovima i serijama, u kojima su gledaoci/stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova. Naravno, na prvom mestu su Terazije, koje su u jednom trenutku postale inspiracija za izgradnju istoimenog kartonskog simulakruma na Novom Beogradu. Sve u službi podilaženja građanima oduševljenim međuratnom, a zgroženi posleratnom epohom. S druge strane, beogradske arhitekte koje su odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, ne mogu da se uklope u taj mediokritetski kliše i zgražavaju se izjavama drugih građana da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti, a da je za svaku pohvalu i divljenje jedino dekorativna arhitektura, koju su velikani naše posleratne moderne gledali da protisnu više od pola veka.
Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?
Ovim dolazimo do odgovora na pitanje – zašto baš fontana. Arhitekte imaju na desetine odličnih, savremenih rešenja za Slaviju, ali ni jedno od njih se ne uklapa u nostalgičnu sliku Beograda kakvu u svojim glavama nosi na stotine hiljada sugrađana. Kako su međuratne Terazije s prelepom fontanom, koja je nakon Drugog svetskog rata uklonjena (po jednima zbog regulacije saobraćaja, a po drugima jer je smetala za radničke i vojničke parade) postale ideal međuratnog Beograda, možda se može pretpostaviti da su političari još jednom podišli građanima i odlučili da im podare trg s fontanom, koji su ovi izgubili pola veka ranije. Sve to na očigled arhitekta i drugih intelektualaca koji preneraženo gledaju uklanjanje spomenika i početak radova na izgradnji fontane. Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?
Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnost
http://www.gradnja.rs/muzicka-fontana-n ... o-ne-cuje/
Duleja
Advanced
Kakav istorijsko-umetnički spin. Voleo bih da vidim neku egzaktnu statistiku, koja bi tu nebulozu od 'stotina hiljada Beograđana' koji sanjaju predratne fontane, sveo na šaku seniora koji su još živi. Brat je rekao i ostao živ, nadam se.
Само да додам, уколико се једног дана и буде постављала фонтана на Теразијама, то не треба бити реплика оне која је постојала пре рата као привремено решење, већ фонтана која је ту требала бити постављена по Мештровићевим нацртима у славу победника у Балканским ратовима.
astrodule
Professional
Koliko znam nije planirana nijedna nova garaža u blizini Slavije.
Da li će da vrate parkiralište koje su ukinuli?
Da li će da vrate parkiralište koje su ukinuli?
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 35.117
- Pohvaljen
- 59.633
Да је памети, па да на простору садашњих паркинга на Славији направе гараже на спрат у висини околних зграда и примерене фасаде, и онда укину паркинг места на улици у кругу од 200 метара (Проте Матеје до Његошеве, као и Алексе Ненадовића и Смиљанићева). И да се на исти начин попуни и шупљина која постоји на ћошку Булевара ослобођења и Кнегиње Зорке, и онда укинемо и паркинг места у троуглу Макензијева-Катанићева-Булевар ослобођења и уредимо лепше Светог Саве (поплочана улица успореног саобраћаја за директну пешачку везу Славије са Храмом Светог Саве пре свега за туристичке потребе) као и Кнегиње Зорке,Охридску и Авалску
astrodule
Professional
Pa realno, ako će i Njegoševu da pretvore u pešačku, novi parkinzi, tj. garaže su neophodne u okolini Slavije.
Poslato sa telefona
Poslato sa telefona
Nepopravljivi optimista
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.12.2011.
- Poruke
- 1.137
- Pohvaljen
- 1.808
Imacemo i mi ovakve majstore kad završe fontanu 
kkorisnikk
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.09.2016.
- Poruke
- 1.234
- Pohvaljen
- 2.633
Danas je otpočelo postavljanje signalizacije i montiranje opreme... Potrudio se, otišao i slikao
neumorni Kalenić sa SSC-a. Sve pohvale njemu za trud ako čita.
photo: kalenić
neumorni Kalenić sa SSC-a. Sve pohvale njemu za trud ako čita.
photo: kalenić
vladimir79
Higher intermediate
ZvezdarkaVracaric
Intermediate
- Музичка фонтана као таква, било где у граду :roll: :?:
- Фонтана, било каква, на сред кружног тока Славија :evil:
- МУЗИЧКА фонтана на сред кружног тока Славија :bash: :twisted:
...док на стотинак метара одатле годинама стоје распале уџерице...
Жали Боже наших пара...
- Фонтана, било каква, на сред кружног тока Славија :evil:
- МУЗИЧКА фонтана на сред кружног тока Славија :bash: :twisted:
...док на стотинак метара одатле годинама стоје распале уџерице...
Жали Боже наших пара...
kkorisnikk
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.09.2016.
- Poruke
- 1.234
- Pohvaljen
- 2.633
izvor: twiter: jelena djokic
kkorisnikk
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.09.2016.
- Poruke
- 1.234
- Pohvaljen
- 2.633
Eh da tu su i NAXI kamere, tako da se i preko njih može s vremena na vrema baciti uživo
pogled.
http://www.naxi.rs:8080/kamere
pogled.
http://www.naxi.rs:8080/kamere
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.935
- Pohvaljen
- 19.268
kkorisnikk
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.09.2016.
- Poruke
- 1.234
- Pohvaljen
- 2.633
Gledam malo preko kamere, ne bih da sam u ulozi vozača kamiona.
Natrpan zemljom čeka dobrih deset minuta da bi uspeo da se uključi sa gradilišta na sam kružni
tok.
Radnici, verovatno posle kupovine doručka pretrčavaju ceo kružni tok ne bi li došli do gradilišta. Jezivo.
Ako tu ne bude čukanja i povređivanja stvarno ne znam.
Natrpan zemljom čeka dobrih deset minuta da bi uspeo da se uključi sa gradilišta na sam kružni
tok.
Radnici, verovatno posle kupovine doručka pretrčavaju ceo kružni tok ne bi li došli do gradilišta. Jezivo.
Ako tu ne bude čukanja i povređivanja stvarno ne znam.
astrodule
Professional
A gde je ograda?