[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=384032#p384032:q8vhnntj je napisao(la):
stf » 02 May 2016 11:43 am[/url]":q8vhnntj]"фанатични аутомобилисти" постоје само у главама фанатичних железничара.
Елем несам се школовао у Партију, па да знам да напишем пар речи, парола и добијем много плусеви. Али и од плусеви мени не зависи езгитсенција, како се то каже већ, штаћеш, навик`о да живим од рад, а не политику.
Да разјасним појмове,који не постоје у стручној литератури, али како сам схватио да су потребни, сам сам их измислио уз још пар десетина појмова за које не постоји одговарајућа реч или израз.
Да разјасним појмове прагматични и фанатични аутомобилиста.
- Прагматични аутомобилиста је везан за аутомобил из специфичних разлога, или зато што однос цена-квалитет иде у корист одређеног транспорта. Разлози могу да буду достава робе, превоз кабастог пртљага, специфичне здравствене групе, за које је аутомобил незаменљив, али и знатно краће време путовања, или рецимо, прескуп јавни превоз. У САД постоје случајеви да је аутомобил прагматичан избор, иако постоји брзи јавни превоз, због слабе покривености аутобуском мрежом, слабих интервала на истој, необучености грађана за коришћење јавног превоза, и проблема са безбедношћу од крађе личних предмета.
- Фанатични аутомобилиста ће сести у ауто са све скупим паркиралиштима, аутомобилским застојима које трамвај у трамвајској баштици или аутобус у жутој траци успешно обилази, добром покривеношћу мрежом јавног превоза и тако даље. Потрошиће и време и новац, по леду ће хилтијем разбијати лед само да изађе, у случајевима слабе полицијске контроле, игнорисаће пешаке на пешачком, бити најбучнија страна када се изађе пред политичаре и институције, иако представља мањину... У центру Београда има случајева да неко крене колима на растојању које се пешке прелази двоструко брже.
У зони између Бранковог моста, Мостара, Аутокоманде, Црвеног крста и Панчевачког моста, постоји само неколико малобројних категорија за које је аутомобил заиста прагматичан избор. Код достава се може избећи период између 7:00-20:00, као и за превоз кабастих ствари. Специфичне здравствене групе су највише оријентисане на Клинички центар на ивици ове зоне, а мањи је број случајева када им се жури. У случају када је потребна хитна здравствена помоћ, тај превоз ће много брже и безбедније обавити јавна и обучена служба хитне помоћи, а ради исте је потребна развијенија мрежа резервисаних саобраћајница са забраном приступа приватним аутомобилима. Када су у питању радне обавезе дела такве групе, нека крену раније, и наоружају се стрпљењем. Не постоји решење са којим ће сви прагматични људи бити задовољни. Али ипак, у тој зони је много садржаја на пешачкој доступности чак и за ту групу.
У Европи постоји тренд избацивања аутомобила из центра града. Рецимо, у Љубљани је на Словенској цести (може се поредити са Краља Милана у Београду) потпуно избачен аутомобил, у граду у којем се око 60% превоза обави аутомобилима (у Београду око 20%). Такав градоначелник заслужено "вечити градоначелник" у систему у којем је цензура медија на нивоу статистичке грешке. Имамо Беч, који се годинама сматра најквалитетнијим местом за живот, иако се аутомобил креће двоструко спорије него у Београду. Имамо Амстердам, где је у зона унутар магистралног друмско-железничко-метро полупрстена са тешким ограничењима за прилаз аутомобилима једна од пословно најјачих зона Европе...
А везано за појам "фанатични железничар", железничар је радник железнице, што ја нисам. Ја могу евентуално бити фанатични корисник железнице, али такав приступ никада нисам заступао ни на форуму, нити у било ком јавном деловању Удружења љубитеља железнице. Аутору израза "фанатични железничар" је познато и моје врло активно деловање везано за побољшање аутобуског превоза, очување јавних и зелених површина, развоју бициклистичког саобраћаја. Фанатични корисници железнице, и фанатични бициклисти, за разлику од фанатичних аутомобилиста, не праве економску, еколошку, урбанистичку, функционалну и безбедносну штету.
