Trg Slavija

[zidar]

A evo sta kaze profesor Saobracajnog fakulteta

"...zasto u spicu ima toliko pesaka na Slaviji. Odgovor je logican-menjaju linije gradskog saobracaja."

Profesor je dobro poceo ali se nazalost posle ove recenice oprasta od drage mu logike i nicim izazvan izjavljuje da je podzemni prolaz "jedino pravo resenje" :bash:

(Rodjeni pedagog koji je zaista ubedjen da za svaku situaciju postoji samo jedno jedino pravo resenje, njegovo naravno)

A cista logika sa istim postulatom bi bila :

1. Pesaci prave guzvu jer presedaju >
2. Problem je u presedanju a ne u pesacima (kojih inace ne bi ni bilo tu) >
3. Treba omoguciti jednostavno presedanje >
4. Pomeriti nekoliko stajalista na Slaviji i time resiti problem saobracaja u spicu >

5. Profesora sa saobracajnog fakulteta preseliti u podzemni prolaz na Sajmu u svojstvu "razlicitog sadrzaja"

 

[Пантограф]

Стручњак који не види даље од своје струке - на жалост, српски специјалитет.

 

[Delija]

Не. Стручњак који мисли да све зна па се меша другима у посао - Е то је српски специјалитет

 

[direktor]

A zasto doticnog nemogu da nadjem na sajtu saobracjanog fakasa i ni gugl nesto ne izbacuje o doticnom neki doktorat rad bilo sta ima da mu odem na konsultacije da mu objasni posto nas je nazvao neupucenima koji zelimo saobracaj u okolnim ulicama

 

[Beogradski fan(tom)]

Jedino se slažem sa profinom konstatacijom da stajališta treba pomeriti sa Slavije. Takođe treba pomeriti i tramvaj prema ovde pominjanim trasama. Automobilski saobraćaj spustiti ispod platoa - napraviti podzemni kružni tok.
Time bi Slavija zaista postala TRG, a ne kružni tok kao do sada.
O sadržaju tog plato se može diskutovati, dovoljno je reći da bi bio duplo veći nego prostor ispred Narodnog muzeja.
Možda ovo deluje megalomanski, ali bolje i to nego da gledamo neko polovično rešenje narednih 50 godina.

 

[stf]

Зидар,

Управо тај податак да "професор" није узео у обзир тако логична, јефтина и ефектна решења која спадају у његову струку говори о квалитету саобраћајног кадра који нам кроје градове.

"Професор" би могао да врати своју диплому и извини се млађима којима заузима драгоцено место.

 

[ink]

Jedino se slažem sa profinom konstatacijom da stajališta treba pomeriti sa Slavije. Takođe treba pomeriti i tramvaj prema ovde pominjanim trasama. Automobilski saobraćaj spustiti ispod platoa - napraviti podzemni kružni tok.
Time bi Slavija zaista postala TRG, a ne kružni tok kao do sada.
O sadržaju tog plato se može diskutovati, dovoljno je reći da bi bio duplo veći nego prostor ispred Narodnog muzeja.
Možda ovo deluje megalomanski, ali bolje i to nego da gledamo neko polovično rešenje narednih 50 godina.

Уопште не делује мегаломански. Једина ствар коју ја видим да кочи спуштање моторног саобраћаја у подземни кружни ток је могућа будућа метро станица. Поред тога, то решење је једино које ми се свиђа.

 

[JunkieBanjica]

Profa kaze sledece:

Podzemna zeleznica i "pesacke zone" nisu realna resenja, jer najveci broj gradjana koristi upravo NADZEMNI gradski saobracaj, kao sto je to slucaj u svim velikim evropskim gradovima, kao sto su London, Pariz, Rim, Bec i dr.

Koliko ja znam u velikim evropskim gradovima najveci broj gradjana koristi METRO a ne nadzemni gradski saobracaj!?

e profo profo... :bash:

 

[vucko]

Pa profa je sigurno sa drumskog smera.Svaki ciga svog konja hvali.

 

[MilisaV]

Profa da uzme konopče i da se obesi.

Još laže da ljudi nisu dostavili predloge kojim ulicama da se izmesti šinski saobraćaj.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[Staklena_Wool_nica]

Ciao,
Na primerima Severno Americkih metropola, jezgro grada cine vazne ulice poput Kralja Milana, a duz njih su OBAVEZNO radnje na obe strane. U Torontu (Queen St. - dvosmerna sa jednom trakom u svakom smeru preko tramvajskih sina) i Montrealu (St-Catherine - jednosmerna) glavna shopping zona od koje ovi gradovi najvise zive i koje su najzivahnije, niti su nadzemne, niti su podzemne. Na nivou su ulice i na njima je dozvoljeno parkiranje uz trotoar. NYC slicna situacija na Avenijama.

Tako bi trebalo i Beogradu kroz Slaviju. Grad mora da prosperira uz trgovinu, a on lako moze da se protegne od Kalemegdana do Crkve St-Sava. Trgovina se takodje razvija tako sto ce se dozvoliti parkiranje u glavnoj ulici da bi ljudi lakse mogli da izadju iz kola ili gradskog saobracaja kako bi imali laksi prilaz radnjama. Prodaja ce biti mnogo manja ukoliko bi morali da dovlace musterije parkirane sa drugih ulica. Trg Slavije bi mogao biti tacka zanimljivog preokreta od Kalemegdana za nastavak prema St-Savi. Ukoliko bi Slavija bila nadzemna ili sa tunelima, to bi moglo da bude vazna opcija, a ne jedino resenje koje usmerava tok pesackog kretanja. Slavija ne bi trebala da remeti, nego da osvezi i kooridinira taj pokret.

Dok razmisljate o vizuelnim idejama, rasteracenju saobracaja, ceni izgradnje… imajte na umu da je za zdravo odrzavanje drustva potrebana finansijska razmena dobara tj. komercijala. Prodavnice moraju da imaju vaznu ulogu u tom protezu, a za to je potrebna podobnost parkinga, a ne njegovo izmestanje.

 

[Delija]

Ciao,
Na primerima Severno Americkih metropola, jezgro grada cine vazne ulice poput Kralja Milana, a duz njih su OBAVEZNO radnje na obe strane. U Torontu (Queen St. - dvosmerna sa jednom trakom u svakom smeru preko tramvajskih sina) i Montrealu (St-Catherine - jednosmerna) glavna shopping zona od koje ovi gradovi najvise zive i koje su najzivahnije, niti su nadzemne, niti su podzemne. Na nivou su ulice i na njima je dozvoljeno parkiranje uz trotoar. NYC slicna situacija na Avenijama.

Tako bi trebalo i Beogradu kroz Slaviju. Grad mora da prosperira uz trgovinu, a on lako moze da se protegne od Kalemegdana do Crkve St-Sava. Trgovina se takodje razvija tako sto ce se dozvoliti parkiranje u glavnoj ulici da bi ljudi lakse mogli da izadju iz kola ili gradskog saobracaja kako bi imali laksi prilaz radnjama. Prodaja ce biti mnogo manja ukoliko bi morali da dovlace musterije parkirane sa drugih ulica. Trg Slavije bi mogao biti tacka zanimljivog preokreta od Kalemegdana za nastavak prema St-Savi. Ukoliko bi Slavija bila nadzemna ili sa tunelima, to bi moglo da bude vazna opcija, a ne jedino resenje koje usmerava tok pesackog kretanja. Slavija ne bi trebala da remeti, nego da osvezi i kooridinira taj pokret.

Dok razmisljate o vizuelnim idejama, rasteracenju saobracaja, ceni izgradnje… imajte na umu da je za zdravo odrzavanje drustva potrebana finansijska razmena dobara tj. komercijala. Prodavnice moraju da imaju vaznu ulogu u tom protezu, a za to je potrebna podobnost parkinga, a ne njegovo izmestanje.

После болдованог нисам ни требао да читам али сам те ипак испоштовао.Примери северноамеричких метропола нису применљиви ни на један кутак у Европи и поготово не на Београд. И не само да су неприменљиви него их ни под разно не треба ни покушати увести код нас јер је у питању углавном суштински ретроградан и нехуман урбанизам орјентисан пре свега ка аутомобилима што је и логично с обзиром на особине и навике њиховог друштва као и повољно околности са ресурсима (аутоиндустрија,цена нафте,јаке нафтне компаније).Од отварања великих тржних центара у Београду многи локали у строгом центру града су позатварани док су преостали углавном са падом промета. Но,центар града економски и даље одлично живи и од угоститељских објеката што опет пристиче из особина нашег друштва. Оно што ти заговараш је на срећу,још увек у директном сукобу са потребама и навикама већине Београђана који посећују строги центар старог дела града.

 

[2012]

Oh Bože Staklena W,pa mi živimo u Evropi gde postoji nešto što se zove "urbanizam",a Američki gradovi su zbog takvog automobilskog koncepta grada skoro doživeli krah.Ako uopšte posmatraš šta se dešava u njihovim gradovima zadnjih godina videćeš,naricanja i zagledanje u Evropske gradove i žal za urušenim javnim prevozom,i glorifikovanje Evropskog urbanizma.. :kafa: nemoj da me teraš da copy -pejstujem članke na tu temu,ima ih i suviše..Pogledaj sada ulaganja u javni prevoz u njihovim gradovima i videćeš grčevitu borbu svakog da dobije sredstva iz federalnih fondova ili uvođenja taksi da bi vratili barem tramvaje i trole na ulice..

 

[Staklena_Wool_nica]

Zavisi sa koje strane gledate. Ovde se ne oseca taj zal za Evropskim modelom u meri u kojoj vi mislite. Zivot ide svojim tokom, a narocito Kanadska ekonomija i kvalitet zivota imaju podrsku.

Ovde je jedan novinar lepo objasnio, da ako u velikom Kanadskom gradu i glavnim ulicama pesaci/biciklisti dobijaju, onda biznisi gube i vice versa:
http://www.aims.ca/en/home/library/details.aspx/3576

Izgleda da je state of mind drugaciji, a i ja sam se sa tim nekako sazivela, a mozda je i u Beogradu originalno drugaciji nego bilo gde drugde.
Gledam skyscraper stranu o tome sta definise glavnu ulicu u Kanadi. Uglavnom se slazu da je to:
Street with most traffic (cars, pedestrian)
Most crowded transit route
Office buildings
Lots of stores
Parades

Kazem da ne vidim nezadovoljstvo i svi radije hodaju po tim "zacepljenim" glavnim ulicama nego sporednim. Naravno da ima momenata tokom leta kada te ulice postanu promenade na jedan dan, ali je zivahno uglavnom, jer te prodavnice izbace svoje proizvode na trotoare.

 

[Пантограф]

Стаклена,
Нису исти градови, ни по структури, ни по чему. Када је у Бечу требало пре 40 година Кертнер штрасе претворити у пешачку зону, говорили су управо да ће то оштетити трговце; напротив - помогло им је. Београд је сличан Бечу, а не Калгарију. Главна трговачка улица у Београду је, уз Булевар, ипак Кнез Михаилова у којој нема саобраћаја.

 

[2012]

Ne vidim da Beograd ima problema sa šoping zonama i bulevarima i pored šoping mall-ova..i u Beogradu su ti krcati bulevari pešaka i kupacaUđeš u neki mall,pa ti dosadi i ti opet bude interesantnije da gledaš izloge po gradu.. :kafa:

 

[JunkieBanjica]

Evo jedan predlog da se "za male pare" rastereti Slavija. Dok svi cekamo da krene sredjivanje slavije i prosirivanje Bul. Oslobodjenja mogla bi i Makenzijeva da se prosiri za jednu traku, i to u smeru od Slavije ka Crvenom krstu. Na trasi postoje 3 objekta koja bi trebalo srusiti od kojih je jedan napusten a u dva postoje kockarnica odnosno mesara uz trotoar a ostatak objekata je napustena.

Prvi objekat je na pocetku Makenzijeve sa leve strane pored Parking Servisa:

Druga dva su posle raskrsnice sa ulicom Kneginje Zorke:

Ulica bi mogla da se prosiri na potezu od Slavije do prve trolejbuske stanice na raskrsnici sa Katanicevom za sad, a ubuduce i do Crvenog Krsta sto se vidi da je koliko toliko u planu. Na uglu Makenzijeve i Sokolske je izgradjena nova zgrada, uvucena iza prizemnih lokala i mislim da je samo pitanje vremena kada ce se i ostale zgrade u nizu izgraditi u toj linije ostavljajuci prostor za siru ulicu, trotoare, uvucene stanice, itd:

 

[sasa901]

odlicna ideja samo :/ ne znam koliko je to moguce dal bi vlasnici hteli to mada na oboj zadnjoj sici se vidi da su bas ti objekti propali i onazgrada bi bas dosla do izrazaja

 

[Staklena_Wool_nica]

Kad pogledam koliko Evropljani puse, jedu jaja i salamu svako jutro za dorucak, dzaba vama pesacke zone. Setnja u nemastini. Polovicne su takve perspektive.

To u Becu mozda ima smisla, jer su tu nacickani i hoteli, ima znamenja, pa je zivahno. U Kneza Milana se razredilo. Ta ulica sluzi za prolazne potrebe, samo malo navece se svrati do skc-a, malo u pozoriste.

Mislim da je Beograd karakteristican grad i da ne mora uvek da se vodi logikom bilo koje druge metropole. Beogradu i te kako treba razvoj ekonomije, pa bi se i navike promenile (izmedju ostalog i mozda prekomernog gluvarenja ispred ugostiteljskih objekata). Pitanje je sta bi Beogradu poboljsalo tu deonicu: Da li praviti pesacku zonu ili omoguciti parkiranje ili pojacati gradski saobracaj?

Konkretno gledam Montreal, koji ima veoma slican broj stanovnika kao Beograd. Taj raspon shopping ulice St-Catherine je jedno 3km. Nema hotela, nema znamenja. Prodavnica do prodavnice, ljudi koliko hocete. Iz parkiranog auta, svi rado uskoce-iskoce, pa nastave da se setkaju. Time su uspeli i turiste tu da navuku mada nemaju tu sta da vide. Taj saobracaj kao da je napravio znatizelju i roba se prodaje ko luda.

 

[Delija]

Значи паркирани аутомобили су привукли туристе.Дакле нама треба још аутомобила у центру града по могућности у Кнез Михајловој. Имаш ли Стаклена још предлога?

 

[vucko]

Slavija je dobrim delom neiskoriscena kao i ta spona od SKC-a do Slavije zbog praznog zemljista.Daljom izgradnjom i popunjavanjem prostora jedino nekomcerijalno zemljiste od Trga do Slavije ce biti park Manjez sa JDP-om i sa desne strane cvetni trg mada je on pun kafica i radnji.Dakle tvoje teorija pada u vodu.Nije to Bulevar oslobodjenja od hrama do Autokomande pa da nema skoro niceg od komercijala i da svako zeli samo sto pre tuda da prodje isao on peske ili vozilom.

 

[stf]

Краља Милана је уз Булевар, урбано "успела" улица где је површина јавног простора избалансирана између свих корисника, и пешака, и јавног превоза, и возача, и уз то је жива и прометна 00-24.

Паркинг је укинут да би се убрзао јавни превоз са једне, и повећале пешачке површине са друге стране, и после ове улице, то се више нигде није десило и Паркинг сервис је преузео примат у урбанистичком планирању градских улица.

Краља Милана је можда и најкомплетнија улица у БГ, и треба да служи за пример приликом будуће реконструкције Булевара Ослобођења, Краљице Марије, 27. марта, Цара Душана, а требала је да буде и пример за Деспота Стефана, али авај...паркинг сервис је прејак.

 

[Staklena_Wool_nica]

Ne, nekazem ja da posto-poto treba parking, vec bi volela da razmislite i o prodavnicama dok razmisljate o saobracaju. Knez je taman za setnju u jednom cugu, ni manje ni vise. Ja dadoh primer te zivahne ulice u Montrealu koja je veoma slicna po duzini, ponudi i znacaju K.Milana. Parkiranje je tu pogodnost. Tesko da cete naci coveka u Montrealu koji se ne bi pobunio da mu se ukloni ta mogucnost zaustavljanja.

 

[direktor]

Drugi mentlitet i nacin razmisljanja kololjubci

 

[Staklena_Wool_nica]

Licno, obozavam da pesacim i obozavam da vozim tocak. A kola mi naravo trebaju da ne moram da teglim stvari na grbaci. Koliko vidim, ima lepih stazica za biciklanje koje kuda po gradu, narocito uz reku, ako mi je do opustanja i ocuvanja kondicije. Ovde se radi vise o biznis orjentisanom centaru Beograda, narocito ako se u blizoj buducnosti ne promeni sadrzaj i namena Trga Slavije.
Meni je potpuno jasno da vam necu promeniti misljenje, ali ipak pokusavam da vam ukljucim u razmisljanje dobrobit postojanja i razvoja tih trznica, a ne samo da mislite na pesacenje, transport i dizajn.