Radovi su trajali 180 dana i Slavija je na kraju dobila novi asfalt i horizontalnu signalizaciju - iscrtana su ostrva, a kružni tok je dobio dve žute trake, jednu za tramvaje, drugu za trolejbuse i autobuse. Takođe, stanice gradskog prevoza su izmeštene, isto kao i pešački prelazi.
Novina je i da se iz Kralja Milana u kružni tok sada ulivaju tri trake (prethodno su bile dve), od kojih je krajnja desna namenjena vozilima javnog gradskog prevoza, a omogućeno je i skretanje vozila iz Beogradske desno u Kralja Milana.
Osim toga - ono što su svi dugo čekali - jeste da otvaranjem najvećeg kružnog toka u gradu Beograd prodiše posle nekoliko meseci svakodnevnih gužvi zbog radova.
Međutim, na fotografijama i snimcima sa Slavije iz prethodne nedelje može videti da je stanje gotovo isto kao ranije - gužva, “zakon snalažljivijeg“ i veoma zbunjeni vozači kojima kao da nije jasno kako treba da se ponašaju. U javnosti se zbog toga često pominju “nova pravila“ koja baš i nisu nova, jer je dobro poznato šta se sme, a šta se ne sme u kružnom toku, kao i to da li je signalizacija dobro postavljena i da li su se radovi koji su toliko dugo blokirali ceo grad isplatili.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Dalibor Pešić za B92.net navodi da se na Slaviji očigledno radi o “psihološkom aspektu“.
“Saobraćajna signalizacija bi trebalo da postoji u kružnim tokovima, to je normalno. Mislim da se radi samo o vremenu koje je neophodno da se vozači naviknu na nove saobraćajne uslove“, kaže Pešić, ističući da je “signalizacija Slavije korektno postavljena“.
Međutim, urednik rubrike Automobili na našem sajtu Nenad Ćosić, ima određene zamerke.
“Takozvana ostrva su samo iscrtana na kolovozu, a mogla su dabudu dodatno naglašena ivičnjacima ili nekim drugim fizičkim prerpekama kako bahati vozači ne bi vozili preko njih i pravili dodatnu pometnju. Na isti način su na nekim mestima mogle da budu fizički razdvojene trake za kretanje vozila javnog gradskog prevoza, jer i vozači autobusa moraju da se nateraju da poštuju pravilo kretanja svojim (žutim) trakama“.
Upravo je o tome u sredu govorio i gradski menadžer Goran Vesić koji je kao jedan od problema istakao to da vozači GSP “voze tuđom trakom“.
"Vozači autobusa ovih dana nisu poštovali svoje žute trake, te smo razgovararali sa GSP-om i privatnim prevoznicima da ih upozorimo da moraju da voze žutom trakom", naveo je Vesić.
Osim toga, Vesić je naveo da je potrebno određeno vreme da se vozači naviknu na Slaviju, što smatraju i sagovornici B92.net.
Ipak, Nenad Ćosić ističe i da “naš vozački mentalitet i dalje izaziva velike probleme“.
Prema njegovim rečima, vozači su se na Slaviji ranije “dosta oslanjali na improvizaciju i vozili nekim zamišljenim koridorima, gledajući samo kako da se što pre izvuku odatle a da ih neko ne udari u svom tom haosu“, a sada moraju da striktno poštuju iscrtane linije, što mnogi ne čine.
“Generalno, nova horizontalna signalizacija morala bi da smanji saobraćajne probleme, a ne da ih stvara, jer služi za to da 'kanališe' kretanje vozila u kružnom toku i da bolje reguliše izlaze iz kružnog toka. Naravno, preduslov je da se vozači pridržavaju propisa. Tu se vraćamo na problem našeg ponašanja za volanom, na masovno nepoštovanje, ili čak nepoznavanje saobraćajnih propisa“, ističe on.
A da li to znači da bi prisustvo policajca na kružnom toku koji bi vozačima nametao “nova pravila“ nešto promenilo?
Profesor Pešić kaže da to ne bi rešilo problem, “jer kad god je policajac ušao u kružni tok da reguliše saobraćaj, gužve su bile samo još veće“.
Inače, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rečeno je za B92.net da Komitet neće javno istupati na temu Slavije pre nego što Sekretarijat za saobraćaj Grada Beograda da zvanično tumačenje saobraćajne regulacije.
Iz Sekretarijata za saobraćaj i Grada Beograda nismo dobili odgovore.
Pešački prelazi udaljeni - više šetanja
Jedna od novina rekonstruisane Slavije jeste i to da su pomereni pešački prelazi. Na primer, u Nemanjinoj se pešački prelaz više ne nalazi pored samog kružnog toka, već desetak metara niz ulicu.
Nenad Ćosić kaže da ukoliko gledamo samo iz ugla vozača, izmeštanje prelaza dalje od oboda kružnog toga je poboljšanje u poređenju sa stanjem pre rekonstrukcije.
“Međutim, neki od prelaza su nedovoljno pomereni (na primer, u Makenzijevoj ili u Beogradskoj) tako da se ova prednost gubi u uslovima frekventnijeg saobraćaja na Slaviji, jer se na izlazima i dalje gomila veliki broj vozila koja se zaustavljaju ispred pešačkog. Posebno je problematičan izlaz u Makenzijevu, gde se dve trake za putnička vozila i jedna za trolejbuse spajaju u samo jednu, pa se na tom mestu stvara 'čep'. Ovaj problem bi trebalo da se reši tek posle najavljene rekonstrukcije Makenzijeve ulice, koja će dobiti po dve saobraćajne trake u oba smera“, ističe Ćosić.
On ističe da je najdalje udaljen pešački prelaz u Kralja Milana, “čak do Kralja Milutina“, kao i da je tu postavljen semafor, koji još nije u funkciji: “Kada proradi, u zavisnosti od režima rada, mogao bi da dovede do novog nagomilavanja vozila koja su tek izašla iz kružnog toka“.
Prema njegovim rečima, pomeranje pešačkih prelaza nije srećno rešenje za pešake jer će sada morati više da pešače kako bi prešli ulicu tamo gde je to dozvoljeno.
Inače, nakon rekonstrukcija krug oko Slavije je za pešake povećan sa 400 na 764 metara.
“S obzirom na našu sklonost da kao vozači, ali i kao pešaci olako shvatamo saobraćajne propise, dodatni problem je što mnogi sada pretrčavaju ulice tamo gde su ranije bili prelazi i tako ugrožavaju sopstvenu i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, ali i dodatno usporavaju vozače koji moraju da koče ili da se zaustavljaju na tim mestima. Zaista ne znam koje bi bilo drugo racionalno rešenje da se takvo ponašanje pešaka spreči, osim preventivnog prisustva pripadnika saobraćajne policije na licu mesta koji bi one koji se i pored toga odluče da prelaze van pešačkog kažnjavali. Ne možemo na Slaviji, kao pored Sajma, praviti žičane ograde koje bi sprečile ljude da pretrčavaju van pešačkog“, ocenjuje Ćosić.
Profesor saobraćajnog fakulteta Dalibor Pešić navodi da je pomeranje pešačkih prelaza na Slaviji dobra stvar, da je i pešacima potrebno vreme da se naviknu, a ističe i istu stvar kao Ćosić - da je možda potrebno pešake malo “pogurati“.
“Kako bi sprečili eventualne saobraćajne nezgode sa pešacima koji prelaze na mestima gde to nije dozvoljeno, mogu se primeniti razne mere, od represije, odnosno kažnjavanja, pa sve do toga da se mogu odgovarajućim kampanjama usmeriti na pravilna ponašanja, pa na kraju i građevinskim merama“, ističe Pešić.
U javnosti se ranije pominjala mogućnost izgradnje podzemnih prolaza za pešake ispod Slavije kako ne bi uticali na saobraćaj.
Ćosić kaže da nema sumnje da bi takvo rešenje ubrzalo protok automobila i vozila javnog gradskog prevoza kroz Slaviju, ali da ne bi u potpunosti rešilo problem gužvi u kružnom toku.
“Ni podzemni prolazi na Slaviji ne bi odvratili pojedince od toga da prelaze ulicu na nedozvoljenom mestu, ako procene da će tako brže i lakše stići na drugu stranu. Takvo ponašanje možemo da vidimo svakodnevno na Terazijama gde podzemni prolazi postoje već skoro pola veka, pa mnogi i dalje pretrčavaju ulicu“, navodi on.
Svi znamo koje je rešenje za gužvu
Slavija je uvek bila jedna od najproblematičnih tačaka u Beogradu kada je reč o saobraćaju i gotovo da nema dana kada tokom jutarnjeg i popodnevnog špica ona uz Autokomandu, izlaz sa auto-puta na Dušanovcu i još neka mesta ne bude “u crvenom“.
Urednik rubrike Automobili na našem sajtu Nenad Ćosić kaže da postoji više razloga zbog kojih se na Slaviji stvaraju saobraćajne gužve i da se taj problem ne može rešiti samo rekonstrukcijom kružnog toka.
“Prvi je veliki broj prometnih i važnih centralnih gradskih ulica koje se spajaju u jednoj tački, a drugi je što pored velikoj broja automobila imamo čak tri različita vida javnog gradskog prevoza – autobuse, trolejbuse i tramvaje koji se ukrštaju u ovom kružnom toku“, ističe Ćosić.
Kako navodi, za otklanjanje prvog uzroka potrebno je značajno smanjiti broj automobila koji se kreću kroz najuži centar grada.
Nešto slično smatra i Dalibor Pešić koji ističe da je gužva na Slaviji produkt očigledne “razlike u ponudi i potražnji“ - veliki broj vozila želi da prođe kroz Slaviju, a kapacitet kružnog toka ne može da prihvati toliku tražnju.
“Mislim da kada bi se izgradila Slavija sa većim brojem traka u kružnom toku da i to ne bi umnogome rešilo problem. Problem se mora rešavati sistemski, motivisanjem stanovništva da se više kreće javnim prevozom u centar grada, kako je to u svim evropskim i svetskim metropolama, a tarifnom politikom demotivisati putničke automobile da ulaze u uže gradsko jezgro. Samo treba da se ugledamo na gradove u Evropi i sve će nam biti jasno“, ističe Pešić.
Sa druge strane Nenad Ćosić kao rešenje ističe jednu stvar čiji je početak izgradnje dugo najavljivan i više puta odlagan.
“Neki od preduslova za to su bolje funkcionisanje postojećeg javnog gradskog prevoza, izgradnja mreže biciklističkih staza, ali iznad svega – metro. Moguća je naravno i primena mera koje bi destimulisale ljude da voze svoje automobile u užem centru, osim ako ne žive u tom delu grada, kao što je recimo visoka cena parkiranja, ali to ne bi bilo fer uraditi ako im istovremeno ne obezbedite kvalitetan javni prevoz, pa se na kraju opet vraćamo na pitanje izgradnje metroa“, kaže Ćosić.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je u junu da bi radovi na izgradnji beogradskog metroa mogli da počnu 2020. godine i da će prva linija ići od Makiškog polja do Mirijeva.
Slobodan Maričić
, i to vole da rade ispred Slavije lux. Takvu pojavu ne mozete da vidite ni na jednom drugom kruznom toku u gradu, samo ne znam sta policija radi?
