Nije metarski kolosek bas toliko redak, mislim da ga ima bar u 50 gradova. Takođe to se može relativno lako rešiti zamenom okretnog/obrtnog postolja. Baš te Berlinske Katice sada voze i u Lavovu na 1000mm kao i Zaporoziju na 1524mm.U većini je kolosek normalne širine po evropskim gradovima, koliko sam mogao da ispratim. Švajcarci naravno, bar u Bazelu, voze na metarskom, pa nismo imali puno od koga da dobijemo polovne, al još upotrebljive tramvaje. Berlin je razdelio dosta Katica, i to delimično modernizovanih, a završile su po poljskim gradovima uglavnom. Naravno, ne isplati se da menjamo metarski kolosek za širi, jer i ovako tramvaji nisu mnogo uži zbog toga. Dvadesetak centimetara možda, al eto, imamo i tu neki blagi hendikep u smislu da smo u onoj znatno manjoj grupi gradova sa metarskim kolosekom.
Glavna ideja umetanja niskopodnog modula je dostupnost tog tramvaja i osobama sa posebnim potrebama. Ako im je omogućen ulazak u trolejbuse i autobuse, treba da im bude omogućen i ulazak u tramvaje. To kako će to vozilo izgledati posle remonta, zavisi od toga šta se traži. Može se izmeniti toliko da je otprilike samo mašta granica, a može se uraditi tako da 90% ostane izvoran.
Za švajcarce sam već pisao. Nema delova za njih, pogotovu kompresora. Deo ih je poslat sa budu samo donatori delova, ne da idu u saobraćaj. Pa ko je lud da drži dobra, zdrava i ispravna vozila u garaži, a na ulice šalje lomove pod znacima navoda. Znači stoje jer nisu za saobraćaj. Govori se o tramvajima koji imaju i preko 50 godina. Još je veliko čudo što GB409 iz 1997 ima neku veliku havariju. Kao da je star dve i po, a ne 25 godina.
Zvuci razumno. Ali skoro sam se vozio svajcarcem sa niskopodnim delom u prikolici. Zar ne bi bilo lakse nabaviti takve prikolice ili preraditi nase na slican nacin nego rastavljati ceo tramvaj? Valjda prikolice nemaju kompresore, pa to ne bi bio problem.
Širina svih katica je ista 2,2 metra bez obzira koji kolosek koriste (mi smo nekad imali PCC Vašingtonce sa širinom od preko 2,5 metra).
Našao sam podatak da je Lavov platio 800 hiljada evra za 30 Berlinskih KT4. To je odlična cena sobzirom da se za taj novac ne može kupiti ni trećina novog tramvaja.
Tačnije, ovaj budimpeštanski model je T5C5, radi dvosmerno. Zapravo, može da radi i jednosmerno, ali su uvek spojena dva tramvaja sa zadnje strane. ČKD je kod modela ovek imao označavanje tipa vozila, npr. zadnji broj 2 je oznaka za širinu vozila 2,2m, a 5 za 2,5m. Ovo A je uski predni deo, jednosmerni, B je široki prednji deo jednosmerni, C je uski prednji deo dvosmerna vožnja i D široki prednji deo, dvosmerna vožnja.Jesu šire, ali je to drugi model. Mislim da je T5 širok 2,5 metara, a ono što mi zovemo katica je KT4
Sarajevo je imalo Vašingtonce, polovne, kada su promenili kolosek sa 760mm na 1435mm. Mi smo imali polovne belgijske PCC koji su vozili na Belgijskim vicinalnim prugama. Tramvaji su njihove proizvodnje i širine su 2,2m.Širina svih katica je ista 2,2 metra bez obzira koji kolosek koriste (mi smo nekad imali PCC Vašingtonce sa širinom od preko 2,5 metra).
Jedini mogući problem sa metarskim kolosekom bi bio što su manje mogućnosti da se izvede tram-train, tj. da se uradi tramvasjka linija koja koristi i ostojeću tramvasjku mrežu i koristi prugu železnica, mad se to može rešiti ugradnjom trećeg koloseka.A to svakako, i ne mislim da je za kvalitetno funkcionisanje tramvajskog podsistema hendikep metarski kolosek. To sam naveo kao potencijalnu manu pri nabavci novih tramvaja, u smislu da se tih jedinica verovatno napravi u znatno manjem broju.
Imaš pravo, pomešao sam ih sa PCC iz Sarajeva. Mada sada imamo Caf koji je malo širi (2,3 metra)Sarajevo je imalo Vašingtonce, polovne, kada su promenili kolosek sa 760mm na 1435mm. Mi smo imali polovne belgijske PCC koji su vozili na Belgijskim vicinalnim prugama. Tramvaji su njihove proizvodnje i širine su 2,2m.
Nije treći kolosek, već treća šina!Jedini mogući problem sa metarskim kolosekom bi bio što su manje mogućnosti da se izvede tram-train, tj. da se uradi tramvasjka linija koja koristi i ostojeću tramvasjku mrežu i koristi prugu železnica, mad se to može rešiti ugradnjom trećeg koloseka.
kako to da njihovi tramvaji u vek imaju besprekorno cista i sjajna stakla, a kod nas su musava?Ne bi imao ništa protiv sigurno. Slobodno neka nam daju njihove stare, a sređene Šindlere. Neka su upotrebljivi još 10 godina dovoljno je, a održavani su sigurno. Tramvaji nam trebaju pod hitno, a tako kao nečija donacija, polovni mogu mnogo ranije da stignu, i da premoste solidan vremenski okvir.
Super su prošli za 800.000 evra. Nemci uzeli to nešto sitno u novcu, plus ne moraju da se bakću sa rasturanjem i reciklažom, a i šteta je baciti zdrave tramvaje.
Pogledajte prilog 140146
A zar nisu Tatre u Budimpešti i Pragu na primer nešto šire? I unutra deluju prostranije. Mislim nisu isti tip kao naše, al rekoh svi oni valjda imaju sličnu osnovu.
Modernizovanim katicama nisu povezani brojevi, tj ostali su isti https://transphoto.org/list.php?serv=0&mid=1533&cid=252Problem sa renoviranim katicama, onim sa displejima i sa plavim sedištima, javio se kada su poslate na remont. Tada su im brojevi međusobno povezani, tj ne zna se (bar koliko sam ja upućen) tipa šta je u stvari bio 201 pre remonta. Zato su tako izmešani.
kako to da njihovi tramvaji u vek imaju besprekorno cista i sjajna stakla, a kod nas su musava?
Vidi, pošto ne znam zbog čega stoji ne mogu ni da komentarišem. Kao da ga ne bi podigli da su mogli. Najlakše reći da su nesposobni i to je to. Godinu i po dana ne stoji sigurno zbog zamene točkova.
Glavna ideja umetanja niskopodnog modula je dostupnost tog tramvaja i osobama sa posebnim potrebama. Ako im je omogućen ulazak u trolejbuse i autobuse, treba da im bude omogućen i ulazak u tramvaje. To kako će to vozilo izgledati posle remonta, zavisi od toga šta se traži. Može se izmeniti toliko da je otprilike samo mašta granica, a može se uraditi tako da 90% ostane izvoran.
Za švajcarce sam već pisao. Nema delova za njih, pogotovu kompresora. Deo ih je poslat sa budu samo donatori delova, ne da idu u saobraćaj. Pa ko je lud da drži dobra, zdrava i ispravna vozila u garaži, a na ulice šalje lomove pod znacima navoda. Znači stoje jer nisu za saobraćaj. Govori se o tramvajima koji imaju i preko 50 godina. Još je veliko čudo što GB409 iz 1997 ima neku veliku havariju. Kao da je star dve i po, a ne 25 godina.
Sto se tice ovoga za podizanje tramvaja-sve se moze kad se hoce oni se nista ne sekiraju dobili donaciju iz Blta-Svajcarske eno 10 shindlera stoji na Novom Beogradu i trune jer nemaju volje da nista da srede(nek stoji pa kad se nadje vremena popravice se)Sto se tice 2409 prisustvovao sam kvaru kad se vracala sa linije 6 u garazu stala je i nije htela dalje onda je 2355 tramvaj u kom sam bio kuplovao do Garaze to je bilo jod pocetkom 2020Vidi, pošto ne znam zbog čega stoji ne mogu ni da komentarišem. Kao da ga ne bi podigli da su mogli. Najlakše reći da su nesposobni i to je to. Godinu i po dana ne stoji sigurno zbog zamene točkova.
Glavna ideja umetanja niskopodnog modula je dostupnost tog tramvaja i osobama sa posebnim potrebama. Ako im je omogućen ulazak u trolejbuse i autobuse, treba da im bude omogućen i ulazak u tramvaje. To kako će to vozilo izgledati posle remonta, zavisi od toga šta se traži. Može se izmeniti toliko da je otprilike samo mašta granica, a može se uraditi tako da 90% ostane izvoran.
Za švajcarce sam već pisao. Nema delova za njih, pogotovu kompresora. Deo ih je poslat sa budu samo donatori delova, ne da idu u saobraćaj. Pa ko je lud da drži dobra, zdrava i ispravna vozila u garaži, a na ulice šalje lomove pod znacima navoda. Znači stoje jer nisu za saobraćaj. Govori se o tramvajima koji imaju i preko 50 godina. Još je veliko čudo što GB409 iz 1997 ima neku veliku havariju. Kao da je star dve i po, a ne 25 godina.