Šta je novo?

Tramvaji

Зашто да не и трамвај дуж целе Дунавске до Панчевца, наравно са исправљеном трасом улице/булевара од Жоржа Клемансоа до Кнежепољске. Таман трамвај и за базен, и за блокове на Дунавском кеју, и за музеј Николе Тесле у електрани, и за Марину, иза Новог Дорћола, и кроз Вилине воде које ће бити нова зона развоја града. После Панчевца може да скрене у Вишњичку кад рашчисте ону махалу.
To je i meni palo na pamet, ali to zahteva poduhvat izgradnje ulice van BNV sto znamo da nije moguce trenutno, pa sam predlozio postavljanje ovih 150m sina sto je max 7(00) dana posla a priblizilo bi tramvaj mnogo vecem broju ljudi.

Svakako sam i dalje za to da se Beko i Studentski trg objedine u jednu veliku okretnicu kod bazena gde je sada parking koji bi trebalo da postane podzemni ako se ne varam. To mi je mnogo logicnije od trolejbuskog terminusa u Dunavskoj.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Park će ometati mnoge postojeće i buduće ulice kada dođe vreme da se sve severno od Despota Stefana i Venizelosove napokon transformiše i ponovo izgradi.

Kršten kej od 25. maja do Ade Huje UZ REKU je ono što nama treba. Ne štraftica zelenila koja odvlači ljude od reke u betonske džungle a pritom ometa ulice koje seče.

Na kraju krajeva, ja sam ubeđen da tog parka neće ni biti. Izgradiće ono nesrećno parče što sad rovare i prave kod Nebojše kule, možda još neko parče negde posle toga i to je to. Nemaju oni ni para, ni intelekta, ni volje ni interesa da se bakću s takvim projektom narednih 10 godina. A retko ko bi i imao, kad je promašaj.
 
Poslednja izmena:
Nismo mi bili 'osuđeni' na istočnu opremu, samo u nekom trenutku nismo imali pare za bolje. Kad JAT nije kupovao u SSSR-u, nije morao ni GSP/ŽTO Beograd, nego bila kriza.

Kako nismo bili osuđeni kad je primenjena ista ideologija najniže nabavne cene od prijatelja sa istoka očito na štetu domaće privrede? JAT je specifičan slučaj ("od jeftine kokoške ni čorba ne valja") koji treba isključiti iz ove priče. Od početka avijacije na ovim prostorima letelice su nabavljane sa zapada, pri čemu su bile bezbednije i efikasnije. Sovjetski uticaj bio je više nego prisutan u svim ostalim sferama privrede tako da imajući u vidu ograničena novčana sredstva bilo je moguće primeniti plan racionalizacije na društveno manje štetan način. Umesto nižom nabavnom cenom (lowest first cost) budžet je mogao biti povoljnije iskorišćen optimalnije koncipiranim sistemom. Postoji paralela sa sadašnjom situacijom, što uključuje vidljiv rast (kvantitet), makar i kontraproduktivan (zanemaren kvalitet).

Upravo je od "velikog preporoda tramvajem u 21. vek" kada je početkom 80-ih usled političke klime metro skrajnut (protraćena šansa finansiranja klirinškim dugom) tramvaj i mlatio decenijama praznu slamu, solo trole pretvorene u gomilu kotrljajućeg otpada na pokretnoj traci usput izbegavši većinu brda, dok je Kosmaj zaposevši najnepovoljniju konfiguraciju terena sa najnepovoljnijim tipom vozila na najnepovoljniji pogon gušio narod. Sve pre 90-ih. Sredstva su postojala, manja, ali to nije značilo da se nisu mogla racionalnije iskoristiti. Umesto da se vršila racionalizacija dodavalo se ulje na vatru. Nije ukinuto što se ukinuti moglo, niti je uvedeno ono najpotrebnije, a kamoli ostalo ispravilo na adekvatan način. Daleko od toga da su trole predstavljale nepremostivu prepreku jer je Goša sam ili u saradnji sa nekim od domaćih proizvođača mogao da ponudi i zglobna vozila po fer ceni, ali eto otišlo na tramvaje i solo autobuse zbog kojih sada 29 i 41 mlate praznu slamu (sarkazam). Na kraju su Zijače "na kilo" ispale skuplje. Zar ne zvuči poznato (i Đilasove trole i Vesićevi autobusi, uključujući i solo elektro)?

Ne treba zaboraviti da u vreme početka masovne obnove voznih parkova električnih podsistema početkom 80-ih uslovi nisu bili ni približno toliko pogoršani u odnosu na ono što će tek uslediti 90-ih, kada se umesto nabavki čerupalo sve što se nije kotrljalo. Trebalo je izmeniti prioritete, međutim radilo se ono što je nekome odgovaralo. Naravno da zvuči poznato jer taj duh komunizma nije iščezao. Da se videti na svakom koraku.

Stoga se baš ne slažem ni sa Karlom, jer smatram da je bolje ne vući za sobom nepotreban teret neadekvatno iskorišćenih i zakržljalih sistema, nego hendikepirati ostale koji se mogu unaprediti. Zaklan je vo za kilo mesa, pre pola je*enog veka! Sav cirkus koji sada gledamo samo je vrh ledenog brega koji pluta još od doba komunizma. Nema tu izgovora tipa jao mice upale u probleme, siroti nisu imali para, daj da se sažalimo. Sutra će neko tako o Vučiću iako u stvarnosti nije bilo sve u novcu, a zapravo je više zavisilo od organizacije.
 
Park će ometati mnoge postojeće i buduće ulice kada dođe vreme da se sve severno od Despota Stefana i Venizelosove napokon transformiše i ponovo izgradi.

Kršten kej od 25. maja do Ade Huje UZ REKU je ono što nama treba. Ne štraftica zelenila koja odvlači ljude od reke u betonske džungle a pritom ometa ulice koje seče.

Na kraju krajeva, ja sam ubeđen da tog parka neće ni biti. Izgradiće ono nesrećno parče što sad rovare i prave kod Nebojše kule, možda još neko parče negde posle toga i to je to. Nemaju oni ni para, ni intelekta, ni volje ni interesa da se bakću s takvim projektom narednih 10 godina. A retko ko bi i imao, kad je promašaj.
Oд парка једино има смисла направити широки део од базена до марине. Део узводно, од Бетон хале до базена треба изузети и припојити комплексу тврђаве са реконструкцијом, а део низводно, кроз Беле воде нема смисла правити са оном смешном ширином. Свакако је вредније имати зелени појас уз реку, али то захтева исељавање луке, а власник луке ту нажалост планира станоградњу.
 
Svakako je prvi prioritet da se spoji kej do Ade Huje da bude neke fine sirine i da se bar ostavi prostor za Dunavsku sa tramvajem. Sto se tice linijskog parka ne treba da bude jedna uska strafta nego 5 ili 6 parkova spojenih uskom straftom. Crtao sam malo neke ideje na drugoj temi u radionici pa mozemo tamo da nastavimo diskusiju.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Gledam stari projekt "Grad na vodi" u vezi uređenja Luke Beograd i dunavske obale i tu je bio predviđen novi dunavski bulevar koji bi imao i tramvaj.

cmsImage.jpg

Kada sam na forume pre deset i više godina predlagao da se postojeća pruga od Dunav stanice preko Kalemegdana iskoristi za gradski prevoz, bio sam izblaćen, od toga da su to na mapi "okovi","bodljikava žica", do toga da sam retrogradan i neprijatelj grada.
 
Aли овде је проблем власништво земљишта. Тамо је држава имала власништво над 90% површине, овде обала припада предузећу Лука Београд. И опет, ни држава није уредила обалу како треба, доста је ужа. Ми овде на Дунавској обали већ имамо као препреку приватни пројекат Марине Дорћол, иза ње топлану која исто излази на обали па онда креће лука и иза ње пре моста иде шљункара.
 
Gledam stari projekt "Grad na vodi" u vezi uređenja Luke Beograd i dunavske obale i tu je bio predviđen novi dunavski bulevar koji bi imao i tramvaj.

Pogledajte prilog 134862
Kada sam na forume pre deset i više godina predlagao da se postojeća pruga od Dunav stanice preko Kalemegdana iskoristi za gradski prevoz, bio sam izblaćen, od toga da su to na mapi "okovi","bodljikava žica", do toga da sam retrogradan i neprijatelj grada.
I eto kako jedan privatni, da ne kažemo 'tajkunski' projekat, angažuje 1.000 puta bolje projektante i ponudi 2.000 puta naprednija rešenja od naše progresivne javne vlasti.

Tačno primer zašto je dosta vas u ogromnoj zabludi kad se u Srbiji bori 'protiv kapitalizma', a za javni sektor.
 
Kada sam na forume pre deset i više godina predlagao da se postojeća pruga od Dunav stanice preko Kalemegdana iskoristi za gradski prevoz, bio sam izblaćen, od toga da su to na mapi "okovi","bodljikava žica", do toga da sam retrogradan i neprijatelj grada.

ја сам одувек за то. постоји коридор, само треба да се направи веза у Карађорђевој на постојећу трасу и лепота. скроз да иде до Панчевачког моста, где би била веза са БГВ-ом. или чак да иде трамвај-воз преко реке. да не тражим сада где сам ту идеју постављао
 
И ако трамвај на траси приобалне пруге делује као брзо и ефикасно решење, заборављамо да у зони тврђаве нема довољне ширине за два колосека на свим местима, и да би изградња контактне потенцијално оштетила археолошке остатке приобалног бедема тврђаве. Са друге стране, цео тај потез од базена до Панчевца вапи за крштеним булеваром са трамвајском баштицом дуж Дунавске, са исправљањем у делу Жоржа-Кнежепољска. Тролејбуско-аутобуски терминус у Дунавској би могао да буде и трамвајски.
 
Није од Бетонхале до бастиона Светог Јакова. Опет, мислим да је и са гледишта кретања путника битнија веза кроз Тадеуша Кошћушка и Париску са Кнез Михаиловом до Карађорђевом, него кроз Доњи град.
 
Изузетно ми је драго што се сада дискутује о трамвају по траси бивше пруге, не могу да схватим због чега ме нико није подржао каа сам пре неколико година предлагао такво решење... Сазрело?
 
Уз зидине је баш узано да прођу и два трамвајска колосека. А дуж Дунавске је сасвим оправдно да се и улица/булевар шири на страну укинутих колосека са све трамвајем. Штета је што план шинских система није то предвидео.
 
И ако трамвај на траси приобалне пруге делује као брзо и ефикасно решење, заборављамо да у зони тврђаве нема довољне ширине за два колосека на свим местима, и да би изградња контактне потенцијално оштетила археолошке остатке приобалног бедема тврђаве. Са друге стране, цео тај потез од базена до Панчевца вапи за крштеним булеваром са трамвајском баштицом дуж Дунавске, са исправљањем у делу Жоржа-Кнежепољска. Тролејбуско-аутобуски терминус у Дунавској би могао да буде и трамвајски.
Cela pruga je bila dvokolosečna. Evo jedan deo topografske karte. Mislim da imam i negde fotke.
Ovo za izgradnju kontaktene mreže se slažem, ali zato postoje tramvaj-vozovi sa baterijama, kao u Mulhouse-u ili tram-vozovi kao u Segedu dsa elektro i dizel motorom.
Karta preuzeta sa Vojnogeografskog instituta.
http://www.vgi.mod.gov.rs/multimedi...stitut_izgled_dela_karte_tk25a_1552291439.jpg
 
Није од Бетонхале до бастиона Светог Јакова. Опет, мислим да је и са гледишта кретања путника битнија веза кроз Тадеуша Кошћушка и Париску са Кнез Михаиловом до Карађорђевом, него кроз Доњи град.
Koliko se secam jedan kolosek su skinuli da naprave biciklisticku stazu, a drugi su ostavili i stavili ogradu izmedju. Slazem se sto se tice trase, nema potrebe da kruzi oko tvrdjave i da se komplikuje sa specijalnim tramvajima.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Тачно, то се све лепо види на сателитским снимцима где се прекида дупли колосек због бициклистичке стазе.
 
Таква стаза се лако да вратити в нужну намену.
 
Kada smo se dotakli tramvaj-voza...

Nakon dužeg proučavanja tramvaj vozova, uradio sam njihovu analizu i podelu. Ovo svakako ne mora biti konačna podela. Uvek mogu da postoje dopune i izmene, a verujem i da mnogi drugi koji su se upustili u njihovo proučavanje imaju neku svoju podelu. Ova podela je pokušaj i neko moje viđenje tram-traina, tj. interurbana, koja je, svakako, podložna kritici i promeni. Tram-train je, zapravo, vrsta interurbana.

Klasični tram-train
Model koji koristi tramvajsku mrežu u gradu, a do prigradskih delova koristi postojeću železničku mrežu. Obično su dvosistemski, koriste napon za gradke tramvaje u gradu (600V, 750V) i na železničkoj mreži naizmeničnu struju karakterističnu za železnice (25kV 50 Hz, 15kV 16,7Hz, 3kV). Najbolji primeri su Sassari, Cagliari, Mulhouse.

Karlsruhe model
Kao klasični model, samo što je povezan sa drugim mestima koja imaju tramvajsku mrežu sa tramvajskim naponom. Nazvan po Karlsruheu, koji ima u gradu tramvajski napon od 750V koji do prigradskih naselja koristi DB koloseke s naponom od 15kV 16,7Hz, međutim u Heilbronn ulazi u postojeću tramvajsku mrežu sa naponom od 750V

Nordhausen model
Kao klasični tram-train, samo je železnička pruga neelektrificirana. U samom gradu koriste Siemens Combino Duo sa električnim i dizel motorom.

Kassel model
Kombinacija Karlsruhe i Nordhausen modela. Koristi gradsku tramvajsku mrežu od 600V sa elektrifikovanom DB prugama 15kV 16,7Hz i neelektrifikovanim prugama

Chemnitz model
Karakteristika ovog modela je da koristi dve visine stanične platforme, tramvajske i železničke stanične platforme, 380mm, odnosno 550mm. Sličan model se otvara u Cadizu sa 380mm odnosno 760mm.

Zwikau model
Radi se o „kontra“ modelu, gde je lokalna železnička linija sa DMV-om „ušla“ u tramvajsku mrežu. Možemo da ga nazovemo train-tram.

Szeged model
U principu isto kao i Karsruhe model, samo što izmeču mesta koristi neelektrificiranu prugu, te su zato uzeti hibridni tramvaj vozovi sa električnim i dizel motorom. U Szegedu vozila koriste postojeću tramvasku mrežu, zatim ulaze na nelektrificiranu prugu Szeged-Békéscsaba koja ih vodi do Hódmezővásárhelya koji ima novu elektrificiranu prugu.

Interurban (Prvobitni interurban)
Radi se zapravo prvobitnom tram-trainu. Interurban ima svoju mrežu, ne ovisi o državnim železnicama, za razliku od modernih tram-tainova koji se uključuju u njih. Povezuje više mesta. Svoj procvat su doživele odmah pred I sv. rat. Posle rata su počele sa polaganim padom. Za vreme II sv. rata u zemljama koje nisu zahvaćene direktno ratom doživljavaju blagu renesansu, da bi nakon rata počelo sa njihovim gašenjem. Najviše ih se zadržalo u Japanu i Švajcarskoj, gde su naročito u Japanu doživele transformaciju u nešto veće, poput regionalne železnice. Najviše ih je bilo u USA, gde su gotovo svi ukinuti, osim South Shore Line kod Chicaga. Najbolji primeri su Keihan Keishin line, Enoshima Electric Railway, Eizan Electric railway, Keihan Sakamoto line, Aigle–Sépey–Diablerets railway line, Silesian intreurban itd.

Valencia model
Ovde su stare interurban linije spojene sa novoizgrađenim tunelima u gradu i time doblie viši nivo, tj. tram-train koji već počinje da ima metro osobine.

Randstad model (Den Haag-Rotterdam model)
Ovde tram-train linije Haga 3 i 4 iz Zoetermeera ulaze u metro liniju E koja povezuje Hag i Rotterdam, koje opet ulaze u hašku tramvajsku mrežu. Nisam bio siguran da li da ovaj model stavim pod tram-train. Ovde bi se moglo govoriti i o „Holandsko-Norveškom“ modelu kombinacije tramvaja i metroa na istoj trasi, sa primerima u Oslu i Rotterdamu/Den Haagu i do nedavno u Amstedamu.
 
Таква стаза се лако да вратити в нужну намену.
Али би онда имали укинути бициклистичку стазу уз обалу, и пешачку стазу тик уз трамвајску пругу, као и потребу да се Водена капија тврђаве поново закопа. И све то за везу која је могућа и преко Париске улице и Тадеуша Хошћушка.
 
Vrh