Linija 8 Trošarina - Slavija. Ne znam samo čemu četvrta linija na potezu.
Много лоша идеја. Вождовац има 3 линије од којих 2 са јадним интервалом 15-20 минута. Извући још једну линију може само тако што услуга постаје још јаднија. Статистички, ту има 15-20 полазака на сат, теоријски средњи интервал 3-4 минута, у пракци значи да без поремећаја реда вожње чекаш 10 минута, па 9, 10 и 14 истовремено крену. Да, обично се дешава да 10 и 14 дођу празњикави на Славију из смера звездаре и Дорћола, али то није зато што је стварно толико јако преламање токова на Славији, већ управо због неквалитетне услуге везано за интервале и поузданост на 10 и 14. Линије 33 и 48 често иду туда напаковане као сардине, али управо је суштинско то често. Зато путници са Поштанске штедионице и Правног факултета ка Вождовцу чекају на аутобуским стајалиштима, а не трамвајским. На то много утичу и ужасни услови на стајалишту Правни факултет ка Славији.
Укратко, не треба нам локалац 8, треба нам јак интервал на линији 10. Формирање правца Старине Новака и Београдске за жуту траку макар у шпицу ако не и целодневно, обједињење стајалишта Правни факултет ка Славији за 10, 33 и 48 острвског у Ташмајданском парку, да трамвај заједно са аутобусем и колима хвата зелени талас ка Славији.
Što se ovoga tiče, procedura okvirno ide ovako:
1) Brojanje putnika
2) Utvrđivanje protoka duž tramvajskog koridora (i za tramvaje i za 33) u periodima stacionarnosti (jutarnji špic, sredina dana, popodnevni špic, veče,...)
3) Odnos ponuđenog kapaciteta i traženog kapaciteta
Ponuda (Kapacitet Vozila/h*mesta) > Tražnje (put/h) => Nema potrebe za izmenom
Ponuda (Kapacitet Vozila/h*mesta) < Tražnje (put/h) => Reorganizacija
4) Ovde imamo tri opcije:
1 - Smanjivanje intervala na postojećoj liniji (ili kroz smanjivanje obrta ili kroz dodavanje vozila), ali preduslov za ovo je da na drugom delu linije isto postoji tražnja da ne bi vozila bila prazna na tom delu i loše iskorišćena
2 - Deljenje linije na 2 dela (sa ili bez preklapanja) - Tipa, deljenje linije 9 na dva dela i smanjivanja intervala na "Voždovačkom" delu
3 - Uvođenje lokalne linije na najopterećenijoj deonici, a ostale linije se prilagođavaju manje opterećenom delu linije.
5) Izrada varijantih rešenja i proračun pokazatelja (određivanje potrebnog broja vozila naradu, troškova, prosečnih intervala i slično).
6) Ocenjivanje varijantnih rešenja, obično postoje dijametralno suprotni zahtevi na relaciji prevoznik-grad-korisnik. Na kraju neko donese odluku i takvo rešenje se nađe na ulicama.
Ja se duboko nadam da je ova procedura ispoštovana, a da niej došao neko i rekao treba nam PR ajde nova linija gde je možemo ubaciti
Što se tiče komentara da ova linija treba da saobraća samo u špicu, apsolutno se slažem ali to je na osnovu moje subjektivne ocene protoka na Voždovcu. Smatram da je kapacitet van špica dovoljan da pokrije tražnju, a za špic nisam siguran s obzirom da pokušavam da izbegavam taj period. Vrlo verotvatno će ovo omogućiti preusmeravanje 33 ili promenu njenih dinamičkih elemenata.
Иако у овом моделу са Саобраћајног факултета има корисних и потребних елемената, има велику ману зато што путника посматра као број, занемарујући социолошку и социометријску димензију. За поменутом линијом 10 постоји доста велика потиснута тражња, а потиснута је управо због за писменијег планера решивих проблема. Ни 33 ни 48 уопште нису звезде поузданости, само просто имају 20 полазака на сат у шпицу, у односу на 4-5 полазака на линији 10. Код Правног користе зелени талас, на Славији се много боље сналазе. Потиснута тражња је везана и за кола, зато што ако живим код Трошарине, и радим на Дорћолу од 8, зашто да се злопатим са колима, ако имам трамвај који ми гарантује време путовања 30 минута у најгорем шпицу?
Слична је потиснута тражња за линију 12. "Мали милион" линија са Бановог брда, а осим пар усмерених на НБГ и Земун скоро све усмрене на Круг двојке. Средњи интервал аутобуса са Бановог брда усмерених ка Кругу двојке је око 1 минут, а не може да се обезбеди трамвај да преко целог дана иде не ређе од сваких 7-8 минута у круг двојке! Па све то са Жаркова, Видиковца, Железника долази већ препуно, и још плус приградски аутобуси који терминирају на Бановом брду. Атеријски систем су нам снопови аутобуских линија, које комбиновано дају нешто +/- поуздано, не здрави управљани модел са укрупњавањем превозних јединица. Мана слабог коришћења трамваја је и лоша покривеност мрежом на својим правцима (Чукарица, Палилула), па и потпуна непокривеност некоф макроправца (Земун). То се не решава локалним микролинијама масовног средства превоза на правцу који је већ покривен брдом других линија, конкретно Славија - Трошарина. Ситуација није упоредива са БКА, где трамвај 6 ублажава зависност целог правца од линије 7 са гомилом оперативних проблема.