Tramvaji

[Vinča307]

Neudobni, sa malo prostora za stajanje i jedino što imaju klimu. Ma da opet bolja opcija od Končara na tom tenderu. Moglo je tada to mnogo bolje da se odradi, da se napravi bolji raspored sedišta i da naravno ista budu tapacirana, a ne ona glupa prevlaka koju su posle još i skinuli i tek sad su sedišta još veća katastrofa nego što su bila.

 

[Jelancha]

To je sve do naručioca, neko je morao da misli.

Opet, sve se može izmeniti revizijom.

 

[Cotra]

Koji je stvarni razlog sto Bgd ne kupuje tramvaje napravljene u Kragujevcu?

 

[Прле]

Цена

 

[V-sky]

Koji je stvarni razlog sto Bgd ne kupuje tramvaje napravljene u Kragujevcu?

Nameštanje tendera Turcima jer sa njima ima dil za krađu.

 

[Piccolo]

Karlo je to pominjao ali stvarno da je pameti sa tom Simensovom fabrikom mogla je država da napravi neki dil da imaju posebnu proizvodnju za Beograd (uz neke olakšice), a i da se pokrene planiranje i izgradnja tramvajskog sistema u Subotici, Novom Sadu, Nišu i možda Kragujevcu. Novi Sad sa ovim brojem stanovnika a i s obzirom na trenutno stanje javnog prevoza bi definitivno morao da ima tramvaje kao razvojni prioritet.

 

[miki_ns]

Karlo je to pominjao ali stvarno da je pameti sa tom Simensovom fabrikom mogla je država da napravi neki dil da imaju posebnu proizvodnju za Beograd (uz neke olakšice), a i da se pokrene planiranje i izgradnja tramvajskog sistema u Subotici, Novom Sadu, Nišu i možda Kragujevcu. Novi Sad sa ovim brojem stanovnika a i s obzirom na trenutno stanje javnog prevoza bi definitivno morao da ima tramvaje kao razvojni prioritet.

Formalno ih ima još od negde 2006-2007 - ali samo na papiru. Realno sad sa kolapsom kakav imamo svaki dan sve više sam sklon da mislim da treba planirati barem plitko ukopani tramvaj - premetro, u zoni šireg centra. Sigurno postoje vrlo efikasna rešenja sa prefabrikovanim tunelskim elementima za plitki ukop. To bi se moglo dosta brzo graditi sa privremenim blokiranjem po jedne trake na bulevarima i to ne u celoj dužini već po segmentima. Alternativno dizanje na nadvožnjak koji bi imao oslonac u razdelnom ostrvu bulevara (na većini bi to bilo moguće), tek tu sigurno ima dovoljno prefabrikovanih rešenja - sve ostalo više neće puno pomoći.

 

[miki_ns]

Jedno pitanje - ako neko zna ili ume da proveri - da li je tačno da za novi most na mestu starog Savskog (tramvajskog) mosta trenutno nije izdvojen novac u budžetu ni za projektovanje, a kamoli za gradnju, već samo za uklanjanje postojećeg.
Ako je to tačno onda je jasno da slede godine i godine bez te tramvajske veze, ako je ikada i bude više.

 

[GOJE]

Предвиђено је да уклањање старог траје до 2026. а изградња новог само годину дана. Колико је ово друго реално, свима нам је јасно.

У градском буџету није предвиђен никакав новац, јер све финансира република.

 

[miki_ns]

Dobro u budžetu republike postoji stavka od 2.160.000.000,00. dinara za "novi most preko Save u Beogradu". Ima i stavka za pešački most u Novom Sadu na stubovima starog mosta (konačno nešto i tu da se pomeri s mrtve tačke). Nema ni naznaka novih finansija za most Bačka Palanka - Neštin.

 

[Karlo del Ponte]

Koji je stvarni razlog sto Bgd ne kupuje tramvaje napravljene u Kragujevcu?

Писао сам у дугим постовима, али сада ћу у кратком само на ову тему: Немци су део производње трамваја пренели у другу земљу и град где имају повољне могућности ради повећања своје оперативе, и за наруџбе које имају ван Србије одавно. Ако би са њима Србија хтела да уђе у посао, треба да се осмисли довољно велики посао и на дуги рок. Те неке 2009, када је Београд одабрао КАФ, 14 фирми је откупило тендерску документацију за посао само 30 трамваја. То што 12 од 14 није доставило понуду, и што су доставили само Шпанци и Хрвати, и то што је (макар по условима тендера) одабрана лошија понуда, друга је прича. Сада у Европско унији "дивља" нека неписмена зелена политика (огромно повећање путарине за дизел камионе у тренутку када су електрокамиони статистичка грешка), велика је потражња за електричним возилима јавног превоза.

Мислим да би у том случају одмах могло да се размотри 100 трамваја за 6 година, да имамо бар неку унификацију возног парка, заинтересујемо Сименс, и имамо домаћу оперативу ремонта и резервних делова.

 

[Cotra]

Писао сам у дугим постовима, али сада ћу у кратком само на ову тему: Немци су део производње трамваја пренели у другу земљу и град где имају повољне могућности ради повећања своје оперативе, и за наруџбе које имају ван Србије одавно. Ако би са њима Србија хтела да уђе у посао, треба да се осмисли довољно велики посао и на дуги рок. Те неке 2009, када је Београд одабрао КАФ, 14 фирми је откупило тендерску документацију за посао само 30 трамваја. То што 12 од 14 није доставило понуду, и што су доставили само Шпанци и Хрвати, и то што је (макар по условима тендера) одабрана лошија понуда, друга је прича. Сада у Европско унији "дивља" нека неписмена зелена политика (огромно повећање путарине за дизел камионе у тренутку када су електрокамиони статистичка грешка), велика је потражња за електричним возилима јавног превоза.

Мислим да би у том случају одмах могло да се размотри 100 трамваја за 6 година, да имамо бар неку унификацију возног парка, заинтересујемо Сименс, и имамо домаћу оперативу ремонта и резервних делова.

Pa Beograd bi prakticno trebao da zameni sve svoje tramvaje u bliskoj buducnosti.
Zar to nije dovoljno za neku manju fabriku, recimo 30 tramvaja u sledecih 5 godina.
Pa jos ako bi se otvorila neka linija u NS i Nisu?

 

[Karlo del Ponte]

Neki minimalni broj tramvaja bi bio 2 tramvaja mesečno, ili 24 tramvaja godišnje. Moguće je i napraviti takav tender za veliki broj tramvaja, da uslov tendera bude sastavljanje i postojanje remontnog centra u Srbiji. Pa nek se takmiče Stedler, Pesa, Škoda, Bombardie, Alstom, Kinezi, i ostali koji nisu u okviru belosvetske sankcione politike. Kada sam rekao 100 tramvaja za 6 godina, od sklapanje posla do isporuke prvih šinskih vozila treba 2 godine, a najproblematičnije je čekanje na naručene delove. Po rečima inženjera iz Končara "dajte mi sve delove odmah, i pustiću vam tramvaj za mesec dana". To je 2 godine prelaznih perioda, i 4 godine puštanja tramvaja. Naravno da teorisjki može i veći kapacitet, ali samo ako praktično imamo veći obim narudžbine, ili ako jak igrač ima interes da radi brže.

Moje mišljenje je da Srbija treba da ima republičku direkciju za javni prevoz, koja bi regulisala međuopštinski prevoz, diktirala kvalitet i cenu, i subvencionisala prevoz. Takođe i republički fond za projekte "održivog prevoza", iz kojeg se mogu sufinansirati projekti električnog javnog prevoza i biciklistička infrastruktura. Da se to definiše na, recimo, 40% sufinansiranja. Na taj način se može omogućiti pravedno republičko sufinansiranje metroa, pri čemu bi neki manji okružni centar dobio sufinansiranje trolejbusa ili elektrobusa, a mnogi bočni pravci dobili međugradske i međuseoske biciklističke staze eventualno kao kombinacija puta za poljoprivredna vozila, prilaznog puta nekim domaćinstvima i biciklističke staze.

 

[A121]

Pa nek se takmiče Stedler, Pesa, Škoda, Bombardie, Alstom, Kinezi, i ostali

Док су ови на власти нико се неће такмичити ни зашта. Било који иоле значајан посао ће добити само они преко којих могу они на власти да се добро уграде.

 

[direktor]

 

[Bender Rodriguez]

Kaže Uličar na TV Drva da će kao u toku zime da raspišu tender za nove tramvaje i trolejbuse ili električne autobuse.


I da, kaže da je ovo "najveća reforma javnog prevoza u istoriji Beograda".

 

[BpbD]

Meni ovo nije realna situacija za milionski grad. Deluje mi da se isto dogodilo kod okretnice Gospodarska mehana, jer su dvoje vozača prčkali skretnice.
U isto vreme su moji prijatelji u tramvaju u suprotnom smeru i zagvaljuju se na Slaviji, dok kod Tašmajdana vidim po 5 7L i 12 takođe zaustavljenih - nisam siguran da li su zaista i tu stajali tramvaji ili je mapa pokazivala vozila na tom mestu, a koja su u međuvremenu preusmerena da idu preko Slavije.

Ono što mi je nerealno jeste, zašto nema terenskih vozila po gradu, dežurnih da rešavaju ovakve kvarove? S obzirom da se desilo na dva mesta u isto vreme, ne deluje mi kao nešto što se ranije nije dešavalo ili kao nešto što je neočekivano...

Kod tasmajdana su stajali jedno 4-5 sati nisu se mrdnuli takođe na bulevaru su hteli da idu do stare okretnice al isneg naravno nije bio ociscen,a sto se nema terenskih vozila je odavno tako skretnice su taj dan skroz zaledile na većini mesta,grejači nisu odreagovali,takođe npr zet iz zagreba ima mana i fapa za vuču tramvaja i vozaci uopste kada im se tramvaj pokvari nemaju obavezu da čekaju drugi i bave se sa kuplovanjem vec to radi vučna služba

 

[BpbD]

Bogte koliko su retardirani naši CAFovi.

Svakako su za 7,9,12 manje retardirani od katice kad nagrne gužva 32 metara dobro dođe

 

[Express]

Sve u svemu, nemamo jedan pristojan tramvaj. Možda samo onih par žutih Divaga iz poslednje donacije.

CAFovi, ovi naši, su retardirani.

Što je najgore ako izignorišu Nemce s pogonom u Srbiji zbog Turaka nećemo još dugo videti kvalitetan i praktičan tramvaj.

 

[Mareti]

На шта личи Пристаниште. Од оне лепе траве и јелкица са веверицама до изораног блатњавог паркинг свињца. Цело Пристаниште су претворили у дивљи паркинг, а што је најгоре поред има велики паркинг, који блеји полупразан често. Нико да се позабави и реши то а може очас посла. На овом примеру се види и да је некултура доминантна код нас, да смо у суштини индијанци тешки. Јасно је то мени одавно. Срамотна прича.

 

[direktor]

Trba fotkati i tviter zasuti a i komunalnoj inspekciji klasicno prijaviti

 

[Cotra]

Po rečima inženjera iz Končara "dajte mi sve delove odmah, i pustiću vam tramvaj za mesec dana".

Zasto je to tako?
Pa nije tramvaj svemirski brod.

 

[Karlo del Ponte]

У питању је малосеријска производња при којој се многи делови раде занатски по наруџбини. Неке од делова ради врло мали број произвођача у свету. То су врло важни разлози дугих рокова испоруке и високе цене. Фиксни трошкови покретања производње за неке од делова и процеса су исти за 10, 20 или 50 трамваја годишње. Треба напоменути везано за шинска возила, да када нека серија у свету достигне хиљаду и више примерака, то се сматра врло успешним производом.

Зато ми је жао што смо приликом набавке трамваја 2009 поставили толико глупе услове тендера, да је испао тада најмасовнији и најуспешнији трамвај за метарски колосек: Бомбардиер Флексити Аутлук. Сам Базел га је оценио као исплативији од свог швајцарског Стедлера својевремено због цене. А то је последица полусеријске производње. Када смо својевремено куповали Катице, то је био тада један од најраспрострањенијих трамваја на свету. Слично је и за АСЕА локомотиве серије 441, најраспрострањеније електричне локомотиве у Југославији. Хрвати су Кончар засновали као хибрид управо Бомбардиер Флексити, и наравно да неке од делова наручују и по једну ипо годину унапред.

Чак, у понудама које су од 14 фирми 2009 доставили само Кончар и КАФ, Кончар је нудио 62 милиона евра фиксни трошак без делова за 5 година, са деловима 18 милиона. Односно 120.000 евра само за резервне делове годишње за сваки трамвај. Кафова понуда је била 59 милиона евра за трамваје, 21 милион за делове за 5 година, односно 140.000 евра само за делове годишње.

Једино баш кола имају великосеријску производњу. Камиони и аутобуси се чекају. Једини произвођач камиона који знам да има најпродаваније примерке на лагеру и да их продаје одмах, то је кинески Шахман. Ако идеш на то да по сваку цену имаш домаћи производ, добијеш белоруски произвођач аутобуса, камиона и специјалних возила МАЗ, нижеразредни произвођач. Али зато се тактика показала као добра за санкционе услове.

Иначе Хрватска је, иако мања земља, имала бољу основу за домаћу трамвајску индустрију. Зато што је у Загребу трамвај око 70% јавног превоза, а у Београду 10-20%, зависи од историјских периода у последњих 40 година.

 

[Vinča307]

Bio sam i Zagrebu prethodnih dana i njihov tramvajski sistem je neuporediv sa našim. Kroz centralne gradske zone voze iskljucivo tramvaji i daje im se prioritet gde god je to moguće. Takođe ima dosta raskrsnica gde tramvaj skrece bez semafora, a ostali vozači automobila znaju da tramvaj ima prednost i onda ga propuste, što tramvaje dosta ubrzava. U voznom parku imaju jedno 80% niskopodnih vozila jer su od 2005-2010 nabavili preko 140 Končar tramvaja, a uz to imaju 15 Končar TMK 2100 iz 1994-2002 koji imaju i klimu, Tatre T4 i KT4YU, 7 komada Đuro Đaković tramvaja koji će u rashod nakon dolaska novih Končara i stiglo im je jedno 7-8 Adtranz GT6M iz Augsburga kojih ukupno treba da bude 15, ali nisu svi stigli jer Augsburgu kasni isporuka novih tramvaja. Ukupno imaju 14 dnevnih tramvajskih linija i nekoliko noćnih gde tramvaji idu po potrebi, a kad nema velike gužve u grad, onda taj dan pošalju autobus umesto tramvaja.
Končar tramvaji ne mogu da se porede po izgledu i kvalitetu sa CAF-om , ali zato imaju neuporedivo bolji raspored sedišta i mogu da prime mnogo više putnika od našeg Cafa, takođe su sedišta udobna i nema kliazanja sa istih i guranja sa drugim ljudima koji sednu pored tebe.
Katice su im neuporedivo bolje od naših i stvarno su jako očuvane, čak i starija serija T4.
Adtranz tramvaji su me oduševili koliko su tihi i udobni, odaju utisak kao da su stari max 10 godina, a ne 27 i zato mi je krivo što mi nismo uzeli neke tako dobro očuvane polovnjake.
U Zagrebu za vreme praznika postoji manifestacija “Veseli Božićni tramvaj” gde u saobracaj izlazi Zetov tramvaj M24 iz 1940 koji je fenomenalno ocuvan i izgleda kao nov unutra.
Sve u svemu, uživao sam ovih nekoliko dana u Zagrebu i više sam se za 5 dana vozio tramvajima u Zagrebu, nego što se u Beogradu vozim za godinu dana, razlog je ja mislim i više nego jasan.

 

[1111]

Nekoliko miliona godina ispred nas, teška srca priznajem. Naši moroni da gledaju i uče, ukoliko imaju intelektualnog kapaciteta, kao što nemaju. Inače, mislim da imaju 16 dnevnih linija, od kojih zbog radova ne radi linija 15, tako da su sad na ukupno 15 linija (1-14 i 17).