Kao neko ko je relativno često u ZG i ko obožava da se vozi tramvajima u ZG, moram malo dopuna/ispravki, s najboljom namerom da slika bude bliža realnoj.
Bio sam i Zagrebu prethodnih dana i njihov tramvajski sistem je neuporediv sa našim. Kroz centralne gradske zone voze iskljucivo tramvaji i daje im se prioritet gde god je to moguće. Takođe ima dosta raskrsnica gde tramvaj skrece bez semafora, a ostali vozači automobila znaju da tramvaj ima prednost i onda ga propuste, što tramvaje dosta ubrzava.
Generalno se tek odnedavno faze semafora “popravljaju” da bolje propuštaju tramvaje, a na par raskrsnica su uvedeni i “pametni” semafori. Efekat je zasad tek počeo malo da se oseća. U centru grada na nekoliko raskrsnica zaista tramvaji prolaze bez problema iako nema semafora, ali je tu automobilski saobraćaj znatno redukovan(vozila s dozvolom, taxi).
Zagrepčani se suštinski žale na malu srednju brzinu kretanja u centralnoj zoni, mada možda stvari krenu malo nabolje sa povećanjem broja pametnih semafora ili dodatnom boljom sinhronizacijom.
U voznom parku imaju jedno 80% niskopodnih vozila jer su od 2005-2010 nabavili preko 140 Končar tramvaja, a uz to imaju 15 Končar TMK 2100 iz 1994-2002 koji imaju i klimu, Tatre T4 i KT4YU, 7 komada Đuro Đaković tramvaja koji će u rashod nakon dolaska novih Končara i stiglo im je jedno 7-8 Adtranz GT6M iz Augsburga kojih ukupno treba da bude 15, ali nisu svi stigli jer Augsburgu kasni isporuka novih tramvaja. Ukupno imaju 14 dnevnih tramvajskih linija i nekoliko noćnih gde tramvaji idu po potrebi, a kad nema velike gužve u grad, onda taj dan pošalju autobus umesto tramvaja.
Končar tramvaji ne mogu da se porede po izgledu i kvalitetu sa CAF-om , ali zato imaju neuporedivo bolji raspored sedišta i mogu da prime mnogo više putnika od našeg Cafa, takođe su sedišta udobna i nema kliazanja sa istih i guranja sa drugim ljudima koji sednu pored tebe.
Još jedna dobra strana je što Končar ima sva tri postolja motorna, pa je mnogo startniji (kad ustreba brže povući ili krenuti uzbrdo) nego CAF. TMK 2100 je tramvaj sa ponajviše kvarova, i zato ga više neće ni obnavljati. Inače taj tramvaj je razvijan tako da koristi motorna postolja i upravljanje ĐĐ 201 (“bika”).
Katice su im neuporedivo bolje od naših i stvarno su jako očuvane, čak i starija serija T4.
KT4 nisu samo očuvane - redovno su održavane kada je po pravilniku dolazio rok za male, srednje i velike popravke, a na skoro svim je urađena i obnova u samom ZET-u - tramvaji su bili ogoljeni do metala, instalacije povađene, pregledane i menjane, donekle modernizovan upravljački pult, menjana su sedišta u putničkom prostoru - faktički su motorni pogoni ostali isti, i tip upravljačke elektronike (iako je verovatno i ona menjana novim odgovarajućim delovima) je ostao isti (samo jedna - poslednja isporučena iz ČKD je stigla originalno tiristorizirana ostale nisu i ostale su takve).
Adtranz tramvaji su me oduševili koliko su tihi i udobni, odaju utisak kao da su stari max 10 godina, a ne 27 i zato mi je krivo što mi nismo uzeli neke tako dobro očuvane polovnjake.
Za nemačke tramvaje svaka pohvala što su nabavljeni kao prelazno rešenje (90-ih su tako nabavljeni GT6 koji su isto bili među najtišim tramvajima). Inače, vođa određenog sindikata ZET-a je intenzivno “pljuvao” i ove tramvaje i nabavku novih, mada kanda je u pitanju lični okršaj sa upravom i sklonost drugim političkim opcijama više nego bilo koji tehnički razlog.
U Zagrebu za vreme praznika postoji manifestacija “Veseli Božićni tramvaj” gde u saobracaj izlazi Zetov tramvaj M24 iz 1940 koji je fenomenalno ocuvan i izgleda kao nov unutra.
ZET je sačuvao barem po 1 komad tramvaja koji su nekad vozili i održava ih u voznom stanju, nekoliko primeraka je i u Tehničkom muzeju. Na manifestaciji koja se održala dve godine zaredom (i izgleda da će postati tradicionalna) “Dani otvorenih vrata” moglo se ući u spremište Trešnjevka i u sve tipove tramvaja, obići tramvaje koji su na obnovi u radionici i videti izložene ključne delove tramvaja (motorna postolja, same motore, akceleratore, pantografe skinute na tlo…)
U Zagrebu takođe, nema jedne jedine rupe kod šina, nema treskanja, škripanja, lupanj
Šine se generalno održavaju i nivelišu, zato često noću ide supstitucija autobusima.
Rupa u pločama i popucalih ploča oko tračnica nažalost ima, po mom iskustvu - nikada ih nije bilo ovoliko koliko ih je sada - mada u širem centru grada glavni razlog je što je zbog obnove zgrada posle zemljotresa dopušteno poprilično teškim kamionima da se voze po tim pločama koje za to opterećenje jednostavno nisu bile predviđene.
No bilo je javnih nabavki za nove količine tih ploča - pa će se verovatno stanje srediti kako u kojoj ulici prestane potreba prilaska kamionima i građevinskim mašinama. Na nekim najopterećenijim raskrsnicama su odustali od ploča i vratili asfalt jer su ploče prebrzo propadale.
Nama je jedan ugovor sa privatnicima više
Iskreno se nadam da ovo nije istina.
Sve u svemu - malo više redovnog održavanja tramvajskog voznog parka i infrastrukture čine ogromnu razliku.
Zašto beogradski GSP ima toliko loše održavanje i pušta da sve ubrzano propada nikada mi nije bilo jasno.
U ZG, najviše mi je žao što više nema kompozicija ĐĐ 201 (“bik”) sa dve prikolice (neće ih više ni biti), e to je bio tako lep doživljaj pogotovo kada je u krivinama.