Šta je novo?

Tramvaji


Сад и званично - Имамо нагорег и најглупљег градоначелника у историји локалне самоуправе на нивоу целог света, икада.

:violina:
 
Grad Beograd ozbiljno razmatra da trajno ukine tramvajski saobraćaj kroz Ulicu vojvode Stepe. Razlog zbog kog Stari dvor razmišlja da tramvaje protera iz Vojvode Stepe je to što u gradu smatraju da će se time povećati protočnost automobilskog saobraćaja, rekao je za eKapiju Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, a na osnovu informacija koje je dobio upravo iz kabineta gradonačelnika Beograda.

Ideja rukovodstva grada je da ovo kontroverzno saobraćajno rešenje bude sprovedeno u delo kada budu isporučeni novi turski tramvaji.

Апсолутно је нејасно, уколико би се укинуо трамвајски саобраћај у Војводе Степе, чему онда нови трамваји? За сликање?
 
Poslednja izmena:
Ovo mu ne sme proći, pa makar svih 170.000 voždovčana izašlo pred Stari Dvor. Bozankaje stižu do jula iduće godine, dakle to je neki rok da se ovom degeneriku stavi do znanja da nema mandat da sakati tramvajski prevoz, niti je na bilo kojim izborima obećao da će razmontirati ijednu postojeću tramvajsku prugu a pogotovo najbržu u celom gradu. Gluperda će morati da odustane ako se narod bude bunio na vreme, kao što je odustao i od svih svojih prethodnih idiotluka vezanih za saobraćaj u koji se razume ko Mara u krivak.
Ni njegovim dragim titoistima ne bi prošlo čerupanje beogradskih tramvajskih pravaca posle 1950. da to tada nije bio trend manje-više u celom svetu, da se tramvaji menjaju "fleksibilnijim" busevima, sve dok nafta nije naglo poskupela u vreme rata na Bliskom Istoku 1973. kada se takva saobraćajna doktrina pokazala kao težak promašaj. Ako je trasa kršteno urađena kao u Vojvode Stepe, tramvaj nije sporiji od autobusa čak je i brži kada je gužva, a kapacitet mu je značajno veći bio bus solać ili zglobni. Na 33 zglob ni ne može dok je onakve okretnice u Kumodražu, a bez tramvaja bi Voždovac ozbiljno mogao poneti neslavnu titulu kraja sa najgorim prevozom u BG, bez obzira što u ovom gradu i nema naselja sa nekim dobrim prevozom tako da konkurencija nije velika.
 
Апсолутно је нејасно, уколико би се укинуо трамвајски саобраћај у Војводе Степе, чему онда нови трамваји? За сликање?
Verovatno im je cilj da u nekom "prelaznom" periodu na ostatku tramvajske mreže voze samo CAF-ovi i Bozankaye, a postepeno bi gasili i ono što je ostalo.
 
Ovo mu ne sme proći, pa makar svih 170.000 voždovčana izašlo pred Stari Dvor. Bozankaje stižu do jula iduće godine, dakle to je neki rok da se ovom degeneriku stavi do znanja da nema mandat da sakati tramvajski prevoz, niti je na bilo kojim izborima obećao da će razmontirati ijednu postojeću tramvajsku prugu a pogotovo najbržu u celom gradu. Gluperda će morati da odustane ako se narod bude bunio na vreme, kao što je odustao i od svih svojih prethodnih idiotluka vezanih za saobraćaj u koji se razume ko Mara u krivak.
Ni njegovim dragim titoistima ne bi prošlo čerupanje beogradskih tramvajskih pravaca posle 1950. da to tada nije bio trend manje-više u celom svetu, da se tramvaji menjaju "fleksibilnijim" busevima, sve dok nafta nije naglo poskupela u vreme rata na Bliskom Istoku 1973. kada se takva saobraćajna doktrina pokazala kao težak promašaj. Ako je trasa kršteno urađena kao u Vojvode Stepe, tramvaj nije sporiji od autobusa čak je i brži kada je gužva, a kapacitet mu je značajno veći bio bus solać ili zglobni. Na 33 zglob ni ne može dok je onakve okretnice u Kumodražu, a bez tramvaja bi Voždovac ozbiljno mogao poneti neslavnu titulu kraja sa najgorim prevozom u BG, bez obzira što u ovom gradu i nema naselja sa nekim dobrim prevozom tako da konkurencija nije velika.
Ne može niko u konkurenciju sa Grockom
 
Какве болесне идеје, невероватно је да је овај дегенерик још гори до Весића. Ово им не сме проћи, треба им ј....и матер.
 
Vesić nije stručnjak, ali mu je srce bilo na pravom mesto što se tiče javnog prevoza.
Za vreme Vesića se bar konsultovala struka sa Saobraćajnog fakulteta. Profesori koje lično znam i za koje mogu da tvrdim da žele najbolje ovom gradu i koji imaju ideje za rešavanje problema u javnom prevozu. Ti profesori se danas ništa ne pitaju, nego dođe Gangula i kaže oću ovo ovde i tjt.
Tad je bar bio plan da se 80% putovanja u sistemu javnog gradskog odvija šinskim sistemima koji su mahom denivelisani
Pod 0 Ukidanje Železničke stanice Beograd. Žao mi je što je previše forumaša kojima moram da i dalje objašnjavam zašto je to toliko važno.

tri mesta prazno

Pod 4 Pokušaj ukidanja trolejbusa. I dalje od Slavije do Studentskog trga imamo samo 29 protiv bilo koje logike.
Pod 5 Nameštanje potpunog monopola na velikom delu prevoza na tenderu bez makar i fiktivne konkurencije tada Arivi. Jedino gore od državnog monopola je privatni monopol.
Pod 6 Ogromni rokovi zatvaranja šinskih sistema. Bio sam u Srbiji pred globalni Korona totalirizam, koji su odbacili samo Švedska i Belorusija. Radovi u Cara Dušana 2 godine + radovi na Savskom trgu. Ceo sistem osim 11 i 13 (i neke nakarade 12l BB-Kalemegdan preko Bloka 42).
Pod 7 BG:VOZ je mogao da se održava makar NBG-Ovča sa jakim taktom, čak i do Zemuna sa minimalnim zatvaranjem i ograničenjima, zato što su tu bili radovi na nivou kapitalnog remonta. BG:VOZ je u velikoj meri obesmišljen u koncepcijskom-kvalitativnom smislu. Tako da širenje mreže nije dalo efekat povećanja ukupnog broja putnika. Uz to, težnja ka trajnom sakaćenju polovine kapaciteta centralnog dela čvora, što onemogućava ozbiljan dalji razvoj.
Pod 8 Prva decenija u neratnoj istoriji GSP bez i jednog novog tramvaja. Tramvaja 0, trolejbusa 0, vozova za BG:VOZ 0.
Pod 9 Tramvaj preko Mosta na Adi urađen preko k**ca, cilj ukidanje tramvaja da ne tandrče u Navodnom Beogradu, a da tipa ostane negde nekako da se narod previše ne buni. Na sredini Novog Naprednog mosta na renderima tramvaj, u praksi "Fast Lejn" još 2012. najavljen od Velikog Parizera. Stubovi kontaktne mreže već uklonjeni sve do Hajata, gde je pruga u solidnom stanju.

Evo vam "srce Vesića na pravom mestu vezano za javni prevoz". Rezultat širenje=obećanje kraćenje ostvareno.
Да, постојао је, али наводни циљ "80% шинских кретања у јавном превозу", као и оно што је понављао - "нова хијерархија: пешаци, бицикли, јавни превоз, па аутомобили" - толико је одвојено од релности, да, без претеривања, кад се јавно говори и на томе се гради политика, заслужује карту за пакао, ако онај ко је изговарао није биће одвојено од стварности или макар полудебил.
Jedini za kola protočan (više)milionski evropski grad za koji ja znam je Minsk, a imajući pri tome metro, razvijenu mrežu žutih traka i tramvajskih baštica, operativno odličnu organizaciju, za Evropu osrednje korišćene prigradske železnice. Samo kapacitet drumske infrastrukture ne računajući parking mesta je približno trostruko veći. Trostruko širenje kapaciteta drumske mreže na Desnoj obali Save i u Zemunu nije predvideo niko, a ako bi neko i predložio, verovatno bi ga proglasili odvojenog od stvarnosti, da ne nabrajam dalje.

Hijerarhija "pešaci, biciklisti, javni prevoz pa automobil" se najviše vezuje za 1. bezbednost 2. gusto naseljene zone i centre masovnog okupljanja, 3. istorijske i zone pod posebnom zaštitom gde se čak i u SAD trude da organizuju što bolji javni prevoz. U praksi i u Belorusiji i Holandiji, nalaziš se na primer u zoni 2*2km gde je saobraćaj kola maksimalno usporen, a na nekim od ivica te zone imaš drum gde kola mogu 70km/h ili čak i više.

U Amsterdamu su taj model nazvali "Šuplja krofna", pri čemu je tamo gde nije šuplja ta krofna itekako masna.
Savremeno evropsko planiranje je definisalo 3 zone: unutrašnja istorijska, što manje kola, srednja mešovita, gde se ulaže dosta i u kola i u javni prevoz, i spoljna, gde je jak javni prevoz samo na glavnim pravcima usmerenim ka centru. Odnosno, hijerarhiju "pešaci, biciklisti, javni prevoz pa automobil" za sada ne znam za slučaj da je primenjuju neselektivno. Voždovac spada u srednju zonu, ali baze za jača automobilska unapređenja je mala. Sa naprednom doktrinom se ni to ne koristi (recimo SMT za 3+3 trake tamo gde je eksproprijacija minimalna).
 
Бициклизам у Београду не може имати опипљив значај у јавном превозу; сви кукају на прекјучерашњи дан - сменила се три годишња доба у року од 12 сати, кијамет током поподневног шпица, стало све - колико би село на бицикл у таквим приликама? Тројица? А у простору си им дао "приоритет", и где ћеш онда с њима кад је најкритичније? Принцип балансирања који постоји у енергетици, важи и овде. Шта радиш са вишком струје из соларних електрана кад сија сунце? - складиштиш је у реверзибилној хидроелектрани или у батеријама, а где ћеш да "ускладиштиш" бициклисте на +50 на сунцу и на зиму, пред Нову годину, кад је највећи хаос? Да их замолиш да се не крећу? Па, одрживо једино можеш да их пошаљеш на јавни превоз - мада ће хипстери међу њима тада сести у аутомобил или на Car Go - а то значи да по хијерархији јавни превоз мора бити у градском подручју Београда свакако испред бицикала. А по Весићу - није.

Ниво употребе аутомобила у Београду и даље је заправо низак. Превиђа се да чак и већина нових пословних зграда на Новом Београду нпр. имају веома мали број паркинг места, већина их је без гараже. Ту услова за било какво повећање нема, чак, построжавају се услови паркирања на улици, константно, и тих путовања је мање. Е, али, град се пружа у ширину, најављују се огромни комплекси у зони аеродрома и у сличним припиздинама и то је главни проблем, а како ће то Весићева "хијерархија" да реши? Из Добановаца ће за Борчу људи масовно да крену пешке и бициклом? То је чисто опсенарство и суштина Весићизма (а и религијских агенди важећих у Европи, чији је Весић манекен). Одатле ће доћи убедљиво највећи број захтева за аутомобилским кретањима и тај проблем треба санирати колико је могуће (а све је мање могуће и биће све већи и потпуно непотребан хаос који се мпогао избећи да није Београд изгубио читаву деценију развоја).
 
Poslednja izmena:
Панто, превиђаш чињеницу да је током Веуправе, Фолић промовисао пешаке и бициклисте само декларативно. Фарбање неких тротоара, или појаса уз ивичњаке, тешко да је унапредило бициклистичку инфраструктуру, а дефинитивно није уназадило аутомобилску, нити ЈГП. Сада, током ШЧуправе, се укида и то мало бици инфраструктуре.

Реално, и овде се ради о трци богаља, не зна се која инфраструктура је у горем стању:

- Пешаци морају да имају очи позади, и рефлексе младог мачора, да не буду ударени, згажени, спљескани и понижени, док се крећу или стоје на ТРОТОАРИМА.
- Бициклистичке траке и стазе служе као паркинг или фастлејн за доставна возила, или немачка (та) аута.
- Шине и жуте траке дрхте од страха, која је следећа на списку за одстрел.
- Аутомобилска инфраструктура је дефинитивно закржљала, али скоро сваки пројекат "побољшања" иде на уштрб претходне 3, и маши основни циљ.
 
Najjača izjava ikad. Biser veka.

Screenshot_20241122_104239_Instagram.jpg


Sa 25,7% upotrebe automobila u svakodnevnoj mobilnosti, mada bi bilo fer da je danas taj broj sigurno negde oko 29% Beograd se prilično kotira dobro u upotrebi automobila

Ako uzmemo podatke iz 2019:

1) Moscow 19%
2) Amsterdam 20%
3) Beograd 25%
4) Pariz 25 %
5) Copenhagen 26 %
6) Berlin 30%
7) Warsaw 32%
8) Oslo 35 %
9) London 37%
10) Helsinki 39%
Itd...

Da li je sjajno u Beogradu? Nije.
Da li može biti bolje? Može.
 
Али код нас и тај низак ниво изазива хаос (наравно, јер смо изградили једну од шест магистрала из ГУП-а из 1950. године за град од милион људи). И биће све већи хаос. Биће горе.

Ево, када се измести део градског живота са Врачара, Старог града и Савског венца у Сурчинско поље, у добановачки Сингидунум и у супер-мега-ритејл парк Мишка Мишковића код аеродрома, шта ће да се деси? Развиће се бициклизам? Пешачење? Не, него аутомобилизам. И осетиће се у свим деловима града, на сваки начин. Еурека!

@GOJE
Не превиђам, наравно да је то било само декларативно. баш то је Весићизам.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte prilog 220529

Sa 25,7% upotrebe automobila u svakodnevnoj mobilnosti, mada bi bilo fer da je danas taj broj sigurno negde oko 29% Beograd se prilično kotira dobro u upotrebi automobila

Ako uzmemo podatke iz 2019:

1) Moscow 19%
2) Amsterdam 20%
3) Beograd 25%
4) Pariz 25 %
5) Copenhagen 26 %
6) Berlin 30%
7) Warsaw 32%
8) Oslo 35 %
9) London 37%
10) Helsinki 39%
Itd...

Da li je sjajno u Beogradu? Nije.
Da li može biti bolje? Može.
Ovo su zastareli podaci. Pre 2 godine je rađeno istraživanje i došli smo do toga da je javni prevoz=privatni automobili=pešačenje=33%
Nakon sadašnje vlasti će to biti još gore, a dok kad krene neka sledeća vlast da rešava stvari trebaće još minimum 3-4 godine da se ti projekti završe. Kozmetička rešenja u BG su istrošena, sa tim je gotovo.
 
Бициклизам у Београду не може имати опипљив значај у јавном превозу;
Slažem se da je u ovim uslovima bezbednosti, a još više narodne kulture bicikl tek alternativa, iako je trenutno nahbrži i najpouzdaniji prevoz za najveći deo grada. Ali, to ne znači da bicikl/lake dvotočkaše treba potpuno odbaciti. U ovoj fazi se ulaže u minimalnu pokrivenost bezbednom dvotočkaškom infrastruktorm sa pokrivanjem svih makrolokacija. To je recimo, Brankov most - Vukov spomenik preko Trga republike, pravac Kalemegdan - Vukov spomenik bulevarima kroz koje ide tramvaj, Kneza Miloša, Despota Stefana, Višnjička, odabrati par sporednih ulica na Vračaru da budu sa umirenim saobraćajem i biciklističke, Bulevar oslobođenja skroz do Avale, Ustanička, Ada - Banovo brdo - Petlovo brdo, Zrenjaninski put, Patrijarha Pavla, i možda još par koje nisam pomenuo. Spoj geografskih i klimatskih uslova je čak dosta bolji nego u Holandiji (nepredvidive padavine i vetruštine su gore od predvidljivih brda i padavina u Beogradu). U Holandiji čak imaš i dosta bolje ne-bicikl alternative makar po kriterijumima brzine i pouzdanosti. Pa opet je razlika ogromna u postojanju određene podkulture prevoza i sa strane građana i sa strane planera. Da li to znači da to treba satrti u početku? Nikako. Baš zato sam sugerisao biciklistička staza u Bulevaru oslobođenja, ne u Vojvode Stepe, gde konflikta različitih mišljenja ne bi bilo. Pogotovu što raste upotreba dvotočkaša na ne-nožni pogon.

Opet vezano sa prioritetna ulaganja ostaje:
1) Projekti samo javni prevoz
2) Kombinovani projekti za javni prevoz i kola.
Među njima bi se širenje mreže tramvaja vezano za pokrivanje nepokrivenih makrolokacija, i pogušćavanje centralnog dela mreže moralo imati prioritet (tramvaj unutar Kruga dvojke, Autokomanda-Mostar). (Makrolokacije: Zemun, leva obala Dunava, Vidikovac).
 
Два трамвајска тунела ће на крају морати да се укрсте у центру. Треба размишљати и о аутобуском тунелу са једном подземном станицом, што електро-погон омогућава.

То је једино што видим да може у средњем (иоле прихватљивом) року да унапреди превоз у већем делу града. А таква решења су потребна, не она која са 5 милијарди улагања помажу код 2% градских кретања. Са њима ће ова гужва какву сад имамо зими, да буде на лето.

(Уз то, потребан је и један тупави маркетинши потез, а то је брендирање БГ воза као "Метро", да би привукао пажњу отупеле јавности која би га тада више користила, јер се тако понаша и у тржном центру.)
 
Ovo su zastareli podaci. Pre 2 godine je rađeno istraživanje i došli smo do toga da je javni prevoz=privatni automobili=pešačenje=33%
Nakon sadašnje vlasti će to biti još gore, a dok kad krene neka sledeća vlast da rešava stvari trebaće još minimum 3-4 godine da se ti projekti završe. Kozmetička rešenja u BG su istrošena, sa tim je gotovo.

Pa srozavanje, vidi se svaki dan i na ulicama sve veći haos...
Šteta, jer je Beograd imao lepu startnu poziciju.
 
Да, како немамо скоро никакву инфрастурктуру могли смо право у 21. век са свим доказаним, стеченим знањима Копенхагена, Минхена, Берлина, Амстердама. Из интегралног урбанизма и да буквално решимо овај град кроз две деценије али не, имамо ретарде који нас враћају назад у 1950-у.

Не знамо семафор да поставимо, ивичњак да спустимо, канту да испразнимо, трамвајску кривину да направимо...
 
Poslednja izmena:
Za ovo se treba boriti.
Na proslim izborima je dobijen Vozdovac, sad sa ovim kretenskim planom nazadnjaci poklanjaju opstinu u celosti
Vozdovac, Rakovica, Palilula... Apsolutni poklon za bilo koju iole organizovana grupu
Milion puta smislenija borba nego za hotel Jugoslaviju, savski most...
 
(Уз то, потребан је и један тупави маркетинши потез, а то је брендирање БГ воза као "Метро", да би привукао пажњу отупеле јавности која би га тада више користила, јер се тако понаша и у тржном центру.)
BG Voz neće postati metro ako mu zvanično nadenemo to ime, niti će onda putnici više koristiti taj "metro" koji vozi jednom u 20-60 minuta u zavisnosti od trase i doba dana. To je moglo biti urađeno odavno, ranije dok je išao na 15 minuta ga je koristilo preko 30.000 putnika dnevno iako ni tada nije imao taj lažni brend. Možemo mi i tramvaj da nazovemo "metro", kao u Mančesteru, Finiksu, Hjustonu, suština jednog transportnog sistema nije u njegovom brendiranju nego u funkcionalnosti.
 
BG Voz neće postati metro ako mu zvanično nadenemo to ime, niti će onda putnici više koristiti taj "metro" koji vozi jednom u 20-60 minuta u zavisnosti od trase i doba dana. To je moglo biti urađeno odavno, ranije dok je išao na 15 minuta ga je koristilo preko 30.000 putnika dnevno iako ni tada nije imao taj lažni brend. Možemo mi i tramvaj da nazovemo "metro", kao u Mančesteru, Finiksu, Hjustonu, suština jednog transportnog sistema nije u njegovom brendiranju nego u funkcionalnosti.
То је тако у нормалном свету - а у свету зомбија, верујем да би неки кренули да се возе "метроом" да ураде селфи, па би им се можда и свидело, кад би том приликом стигли трипут брже кући него преко Газеле.

Али генерално, само знатно унапређен трамвај има потенцијал да у релативно подношљивом року помогне функционисању града (и нуклеарни рат, у неку руку, а то нам је сада можда ближе од знатно унапређеног трамваја).
 
Резултат тога да ако мора да се сруши 3 шупе за крштену улицу, град то третира као да си тражио себи руку да ампутирају. Погледати: ПДР за Војводе Степе са тракама ширине од 2,5 метра да недајбоже не би морали да руше 3 караконџуле. Апсолутно најгоре поуке извучене из савремене школе урбанизма, са "минимизацијом утицаја на заједницу" као највећим злом. То може да иде у неком Амстердаму или Копенхагену где се фино максимизовао утицај, па се сад не мора ништа нарочито радити - у Београду са скарабуџеном, често рељефно бесмисленом уличном мрежом на нивоу Сан Франциска, само још и регулационо скарабуџеном и импровизованом, то не иде. Без 10 милијарди не треба се ни трудити - све остало је палијативна нега деде се свим могућим синдромима.
 
Ima jos jedno pitanje:

Kolikom procentu gradjana zaista cilj da brzo stignu od tacke A. do tacke B. ili im je cilj da se voze i pokazu u svojim kolima.
Koliki procenar prelaska recimo Gazele je
- putovanje
-poseta
-odlazak kod lekara
-dostava
-poslovni razlog
-zabava

?
 
Vrh