Mnoge ne rade ni kad je 30 stepeni.
Ceo život slušam neke izgovore u ovoj disfunkcionalnoj zemlji. A svi mi uredno traže pare i šalju račune kao da im je nivo usluge tip top.
Tramvaji u Beogradu su bruka i sramota u svakom pogledu. Spori, drndavi, štrokavi, čak i smrdljivi.
Juče sam se opet vozio raspalom Dvojkom, u oba smera. 7-8 stajališta a sto dana jahanja. Prvo dok se dogegaju. Pa dok prođu sve krljave deonice i skretnice. Pa dok izbleje tamo kod Pristaništa. Pa čak i dok krenu iz mesta, ko da su parne mašine prve generacije a ne električna vozila iz 1980ih. Moj dok se dokopa raskrsnice, od spore španske gliste ispred i našeg tromog vozača, semafor se opet zatvori i opet čekamo 3 minuta ko debili na 40 stepeni. A šatro vozilo sa prvenstvom prolaza, električno, kobajagi sinonim brzine i startnosti... Da da, vidim...
Koje linije rade a koje ne, to u svakom trenutku ni bog otac ne zna. Ko u onom gifu sa šibicarima. Čas radi, čas ne radi, čas je tu, čas nije, možda se vrati u funkciju ovog meseca, možda sledeće godine, možda nikad... niko ne zna.
Ma užas živi. Bruka i sramota.
Ne znam ni koji će nam više ovakvi.