Iz znatiželje, merio sam vreme liniji 10 od Visoke Škole Elektrotehnike do Beka i rezultati su me prilično iznenadili u pozitivnom smislu.
Merenje sam izvršio u 20h kada je saobraćaj oprimalan, nema gužve, a nije ni baš pusto, tako da sam dobio dobar uzorak. Naravno, tada trčim uz reku pa mi je dodatno odgovaralo.
1. Deonica Visoka Škola Elektrotehnike - Trg Oslobođenja
2. Deonica Trg Oslobođenja - Trg Slavija
3. Deonica Trg Slavija - Palilulska Pijaca
4. Deonica Paliluska Pijaca - Beko
Sveokupno, dodao sam i Banjicu, 8 minuta do Visoke škole, nije mereno, ali bi trebalo je da je približno tačno.
Ovakvi rezultati zaslužuju svakako nekakvu analizu.
Hajde da uporedimo direktno kretanje od Banjice do Kalemegdana, putnik u ovom slučaju ima 2 najbrža načina, da se vozi direktno sa 10 ili da preseda kod Hrama i hvata 31.
Putovanje sa 31 bi trajalo negde oko 30 minuta do Kalemegdana, sa 10 je to 36 minuta. Iako sa 31 imate realno direktniju liniju kretanja, sa 10 i ne gubite previše vremena.
Tragedija nastupa u špicu, iako bi u teoriji tramvajski saobraćaj trebao bolje da funkcioniše i da najmanje gubi vremena, dešava se skroz obrnuto.
10tka u špicu putuje produženo do čak 20 minuta, to je skoro pa skroz duplirano putovanje, dok 31 ne gubi više od 5-6 minuta i to na celoj trasi od Ustaničke do Studentskog.
Ovo pokazuje koliko tramvaj u špicu kao prevozno sredstvo postaje nemoguće i nemoćno, što je apsurd!
Gledano deonicu po deonicu, svakako najsvetlija tačka je ulica Vojvode Stepe, od Trošarine do Trga Oslobođenja vožnja u optimalnim uslovima traje 8 minuta, što je za nekih malo manje od 5 kilometara dužine sasvum respektabilno vreme.
Na Banjici treba srediti semafor na ulasku u Bebelovu da detektuje tramvaje, s obzirom da sama raskrsnica nije toliko frekventna glupo je da tramvaji gube toliko vremena tu.
Od Trga Oslobođenje do Slavije stvari se komplikuju, iako je u pitanju skoro za duplo kraća deonica od prethodne tramvaj putuje čak i nekoliko sekundi duže.
Prvo tu je glupavi semafor za prestrojavanje, drugo velika gužva kod Hrama gde se svi guraju, zimi je tu na Autokoamandi i saobraćajac. Dve stvari se mogu odmah rešiti, semafor za prestrojavanje i saobraćajac da se nauči hijerarhiji.
Treća deonica od Slavije do Paliluske pijace odlikuju pokvarene skretnice na Slaviji i famozna Beigradska, crna tačka tramvaja u Beogradu, ovog puta je sve lagodno išlo, ali u špicu znamo kako to izgleda, nažalost dok se ne nađe alternativno rešenje ka Pančevačkom pravcu ne možemo staviti žutu traku u ovoj ulici, od stajališta Pravni Fakultet do Paliluske pijace semafori su okay.
Četvrta deonica kroz Dorćol je zaninlniva, ali ne i brza, prvo semafori baš nisu tram firendly, prekidaju tramvaje, da ne kažem da ih ignorišu, zaista zahteva se samo malo podešavanje ne vidim da je to toliki posao, ovih 11 minuta bi lako mogli da se skrate na 8-9 da semafori rade malo bolje. Brzina definitivno nije kao u Vojvode Stepe ni približno, možda je to do žute trake, a možda i do toga da tramvaj funkcioniše bolje u sredini.
Što se tiče radova, posetio sam obe lokacije, malo sam skrenuo redovnu trasu trčanja.
Brankov most:
Radove izvodi Beograd put, uspeli su za jedan dan da skinu neverovatnih 30 metara kocke.
Savska ulica nešto brže napreduje, šine su skinute u dužini cca 800 metara, polako se menjaju cevi, ovo ne radi Beograd Put. Napadaju lokaciju sa 2 strane, sa policijske stanice i sa strane Pošte.
I sa strane policijske stanice.
