Turski tramvaji, ukidanje planiranog produženja za Mali Mokri Lug, neizgrađena deonica za Rakovicu i Kneževac i pitanje je da li će, sakaćenje kruga dvoje preko Kalemegdana....
Lepa budućnost beogradskog tramvaja
Ni ne dolazim često na ovu temu da ne bi kidao živce svaki bogovetni dan. Umesto toga se iskidam odjednom pa iskuliram. Eto kako sam propustio gnjilu krušku od kruga dvojke. Taman kad sam pomislio da nemož gore od ovoga dočeka me još jedan reality check.
Ukinuli trole s Kališa, ukinuli deo trola i s Studenjaka odakle planiraju i autobus i preostale trole da sklone u tri lepe gde stignu. Čukaricu odavno odsekli od Kališa pomeranjem 13 na NBG da bi je udaljili i od Savskog trga i Mostara drastičnom redukcijom polazaka. Praktično čine sve da rasteraju preostalu šaku jada sa šina i to ironično na trasi prve faze prve linije metroa. Blam! Nema boljeg pokazatelja kukavičluka struke sa (ne)kompetencijom rukovodećih političara u pozadini.
U kombinaciji s produžetkom BKA moglo bi se reći da će dosta toga iz PGRŠS da puste niz vodu što simboliše dvoličnost prosenog srpskog političara. Bilo da obećava skrštenih ruku ili da se bahati po svemu izuzev obećanog jasno je da je i tramvaj konačno došao u red za bacanje s mosta.
За то време струка се по први пут ујединила око - Једне до пола порушене зграде дискутабилне архитектонске и негативне урбанистичке вредности.
Сваки дан сам окружен архитектама и застрашујуће је колико не знају ама баш ништа о саобраћају, јавном превозу а о урбанизму натуцају нешто мало.
Овде нема бре ко да извуче овј град и ово друштво! Теме којима се ми овде бавимо а које су од кључне важности за развој и спасење ове касабе једноставно не занимају чак ни оне којима је то посао. Толико је једноставно.
Da su najviše doprineli razaranju nasleđa i kočenju napretka (posebno "dash tj. -urbanisti"), to je činjenica, međutim kao u svakoj profesiji ima i njih raznih. Evo čak je i moj tata opičen Parizom i Bečom jednog dana naizgled lupio pa ostao živ: šta je to koliba od pruća od dvadesetak spratova, pa Amerikanci ruše 50 spratova rutinski (mislim da je na Ušće mislio kad je trebalo da ga budže).
Čak je i on priznao da se nekada ukaže toliko dobra prilika za neku lokaciju da se nikad ne propušta u normalnom svetu.
Pravno jedino može Siemens da obori, ali bi i za to trebalo ići na sud i dokazati ono što sam ranije napisao - da GSP nije omogućio konkurentnost.
Interesantno bi bilo da upravo Siemens ukaže Briselu na ozbiljnost gaženja Evropskih načela prevelikom naklonjenosti dežurnom zabušantu u procesu pridruživanja, a iz potupuno istog razloga (zaštita nacionalnih interesa zasnovanih na versko-kulturnoj baštini, u slučaju Srbije kosovskih manastira, u slučaju Turkije osmanlijskog islamskog uticaja).
Treba Evropa da nas još više stisne za gušu, tim pre što Skoplje, Sarajevo i Split uzimaju vozila koja ne zaostaju za onim u Zagrebu, Ljubljani i Beču. Praktično ceo komšiluk poštuje pravila svog kućnog saveta (potpuno usklađen sa EU), a mi se družimo sa propalicama iz susedne lamele, odnosno solitera na kraju ulice. Za neupućene analogija SAD bi bila soliter sa istim kućnim redom kao naša lamela, a na suprotnom kraju ulice od kineskog solitera. Rusija je susedna lamela gde jedan komšija širi stan bušenjem vrata u hodnik susednog stana.
U tom smislu smo mi na pogrešnom mestu pa samim tim imamo samo dve opcije, da se pridržavamo kućnog reda ili da prodamo stan. Nažalost stan možemo prodati, ali bez sobe zvane Kosovo koju nismo na vreme prodali. Nekretnina koja se ne može prodati nije u vlasništvu, bar ne 1/1. Da je na vreme prodato onda ne bi imali posla sa srpskim miševima, već sa ruskim i kineskim slonovima.
Sve je teklo po planu, a Srbima ušuškanim u iluziju bratstva i jedinstva je sve bilo potaman, pa nisu preduzeli adekvatne korake u cilju zaštite ne nacionalnog interesa nego pukog obraza. Sad imaju samo dva ishoda, da podviju rep ili da skoče u provaliju. Sudeći po Generalštabu izgleda još žive u zabludi, bar arhitekti i urbanisti, znači pre će biti ovo drugo. Na sreću ili žalost kako vreme odmiče što više paranoišemo kako svi rade protiv nas sve više postaje očigledno da smo istorijski sami sebi najviše zla naneli slepim zastupanjem pogrešnih stavova. To nam se obija o glavu svaki dan, pa i po pitanju saobraćaja.
Tako je, za buseve me nije toliko briga jer se lako mogu zameniti, al za tramvaje koji koštaju ogroman novac i imaju rok upotrebe od 30 godina mi nikako nije svejedno kad uzimaju ovakve kante.
Upravo taj očekivani dug vek trajanja uzrokuje brzo nagomilavanje troškova kod lowest first cost vozila. Šinska vozila je najbolje nabavljati po kriterijumu lifecycle cost buduću da ti 3,7 miliona podeljeno sa većim brojem godina bez eksploatacionih problema lako postane povoljnija cifra od 2,7mil.
Mislim da jednu od ove dve opcije možemo očekivati sledeće godine na ulicama Beograda.
Pogledajte prilog 201632
Pogledajte prilog 201633
skica rađena na osnovu Bozankayinog tramvaja iz Jašia (metarski kolosek kao u Beogradu)
Nemož nijedan. Zašto? Zato što u prvom slučaju osim užeg sanduka od najviše 2,4m ili mora da se primetno skrati prepust ili da zakošenje ide od ivice vrata i prozorskog modula prve/zadnje osovine (osim u slučaju
nezavisno pogonjenih pneumatskih vrata koja danas niko ne koristi, a koja dozvoljavaju da jedno krilo bude u ravni a drugo na zakošenju kao što je to slučaj kod pneumatskih okretnih ili harmonika vrata), a u drugom da jednokrilna vrata kao kod CAF-a i svih ostalih budu uz prozorski modul i u ravni sa istim, a da zakošenje upravljačnice počinje od ivice tih povučenih užih vrata. Ti si ostavio isti prepust, a jednokrilna pogrešno pozicionirao za metarski kolosek.
Mislim na ovo što sam već kačio Boga pitaj kad (uskokolosečni Stadler Variobahn za Mainz sa dvokrilnim na zakošenju od prozora, a sa kratkim prepustom):
Varijanta standardnog koloseka za Potsdam može poslužiti kao referenca za rešenje prepusta sa vratima na zakošenju i upravljačnicom smanjenih dimenzija:
Sa druge strane
minhenski i
nirnberški široki bez zakošenja sa 6 vrata mogu poslužiti kao referenca za raspored vrata beogradskog uskog.
Са том разликом што кад камера цркне њу треба поправити или заменити. А како ћеш то да урадиш помоћу селотејпа, четке и кантице изветреле боје.
Upravo, mrzi ih da poprave vozilo kad kvar ugrožava bezbednost, a treba im vozilo na ulici. Takvo nemarno ponašanje je i dovelo do toga da vozila ne stare linearno, već se posle par meseci rasture i nastave tako raspasdnuta decenijama. Nažalost to nije slučaj samo s tramvajima.
Има једна ситница коју сви занемарују звана ширина шина која није стандардна у Београду. Шпанци су нас много коштали због модификација за наше услове. Не браним; дефинитивно сам против тога јер је очигледно прецењено, али немојмо бити потпуно слепи. Ширина шине у Београду је 1000 mm (а у осталим градовима је стари стандард), док је нови (модерни) стандард око 1500 mm. Погледајте на интернету, па ћете и сами видети. Да ли бисте купили модеран трамвај, али за стари шински систем? Једно од та два мора бити модификовано, а то кошта. Дакле, најбоље решење је узети швајцарце које нам Базел нуди, реновирати све Катице, а што се нових тиче, узети Крагујевачке Сименсе и сви су срећни, а ових турских да се манемо пре него што буде касно.
To gubi na značaju kod modularnih rešenja velikih proizvožača poznatim po većim ulaganjima u R&D. Pri prijavi na tender takav "teškaš" već ima pripremljenu varijantu "u fioci" koju treba samo manje korigovati. Uskokolosečni bluprinti sa užim sandukom, po potrebi sa duplim ili jednokrilnim vratima umanjuju dodatne troškove na (pre)projektovanje čime štede vreme i novac razvučen preko čitave game (dignu Beču standardni da bi nama oborili uski, iako je naš generalno manje tražen i to u mnogo manjim serijama).
U tom smislu su evropski ozbiljni igrači daleko konkurentniji kad su u pitanju naše potrebe.