Skoro je menjan standard za kapacitet putnika. Ako sam dobro ispratio, stari standard je bio 6 osoba po m2, a novi standard je 4 osobe po m2. Otuda i ona zabuna u tenderu, gde na jednom mestu stoji stari standard, a na drugom mestu novi standard. Po starom standardu, na tenderu je tražen kapacitet od minimalno 220 putnika, a po novom kapacitet od minimalno 160 putnika. Praktično, na tramvaju od recimo 32 metra, sem papirološki unetog drugačijeg kapaciteta, ništa drugo se ne menja u odosu na prošlost. Tramvaj može i dalje da se "natovari" kao i ranije. Ove brojke od 295 i 251 putnika su merene po starom standardu, a ova brojka od 160 po novom.
Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Hitachi
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 28.11.2020.
- Poruke
- 275
- Pohvaljen
- 580
Има једна ситница коју сви занемарују звана ширина шина која није стандардна у Београду. Шпанци су нас много коштали због модификација за наше услове. Не браним; дефинитивно сам против тога јер је очигледно прецењено, али немојмо бити потпуно слепи. Ширина шине у Београду је 1000 mm (а у осталим градовима је стари стандард), док је нови (модерни) стандард око 1500 mm. Погледајте на интернету, па ћете и сами видети. Да ли бисте купили модеран трамвај, али за стари шински систем? Једно од та два мора бити модификовано, а то кошта. Дакле, најбоље решење је узети швајцарце које нам Базел нуди, реновирати све Катице, а што се нових тиче, узети Крагујевачке Сименсе и сви су срећни, а ових турских да се манемо пре него што буде касно.
markovicii
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 27.11.2021.
- Poruke
- 123
- Pohvaljen
- 268
Ne mogu da se izbore sa 2 šine, zamislite šta bi tek bilo sa 3. 
Nema u ovom sistemu razuma za takve stvari. Nisu sposobni za mnogo prostije planove, koliko godina je Rakovica bez tramvaja, nemaju planove za produženje šina uz bulevar. Ako ne dođe trenutak da se pojavi neko normalan i da vodi brigu o gradskom prevozu sahraniće tramvaje kroz nekoliko godina kao što sahranjuju i trole.
Nema u ovom sistemu razuma za takve stvari. Nisu sposobni za mnogo prostije planove, koliko godina je Rakovica bez tramvaja, nemaju planove za produženje šina uz bulevar. Ako ne dođe trenutak da se pojavi neko normalan i da vodi brigu o gradskom prevozu sahraniće tramvaje kroz nekoliko godina kao što sahranjuju i trole.
Hitachi
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 28.11.2020.
- Poruke
- 275
- Pohvaljen
- 580
Ма само нек се гура у Београд. Битно да се нема пара за нови асфалт у мом насељу где асфалт није диран 30 година. Тротоар у улици Милана Јовановића још увек стоји раскопан на два места. У другој рупи на тротоару већ увелико расте трава. Пар метара даље, налази се кућерина која штрчи на сред тротоара из које смрад паљевине се осећа сваког Јануара кад спаљују отпад довучен из контејнера. У њему живи живчани, и себични чилагер који мрзи све око себе, и бреца се са свима.
То још увек стоји, уместо да се сруши, он отера у старачки дом, и продужи тротоар и паркинг. Због те страћаре, људи немају где да паркирају своја возила, већ насред улице, а пешаци шетају насред коловоза, и ризикују своје животе да их удари ауто. Коловоз је сужен за два метра, а кад су паркирана возила, онда је још више сужен. Ми смо болестан народ који игнорише очигледне проблеме и после се чуди зашто нам све иде лоше у животу. Докле више?
Forbes: Simens "srušio" tender za nabavku tramvaja - Glas Šumadije
Proizvođač šinskih vozila, kragujevačka kompanija Simens Mobiliti Srbija “srušio“ je tender za nabavku 25 tramvaja u Beogradu, nezvanično saznaje Forbes
www.glassumadije.rs
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.215
- Pohvaljen
- 2.699
Da, tačno se na slikama da videti šta smo gomilali decenijama za donore delova, a šta su odbili kad su se pogospodili. Dok su svi zaobljeni Švajcarci bazirani na predratnom dizajnu američkih PCC tramvaja, samo posleratne "ružne kockice" (ruku na srce lepše, savremenije i kvalitetnije od Tatri) nisu bile anahrone drugoj polovini prošlog veka.
Uz to, stari s u samo vukli još starije prikolice u izvornom stanju (prve "oterane u Beograd" kome pristupačnost šinskih vozila dugo nije bila na radaru), odnosno modifikovane low-entry prikolice koje su poslednje počele biti donirane kada su i skorodonirana motorna kola već pokazivala znake nedomaćinskog održavanja, dok su za razliku od njih Schindler "Tatras that never were" bili većinski modernizovani u trodelnu low-entry konfiguraciju.
Zapravo 40 od 65 tramvaja do 2018 je bilo LE, sve dok Gotha nije nabavila 6 "up to date" modela. Bazel je planirao da Beogradu donira preostalih 59 tramvaja od kojih je 25 originalnih HF Beograd privremeno mogao koristiti za vuču kompatibilnih LE prikolica, a dugoročno u skladu sa programom obnove voznog parka niskopodnim vozilima i kao donore delova za trodelne LE.
Koliki je Beograd debil ispao govori podatak da imajući u vidu pobednika tendera 25 donora je bilo dovoljno za kupovinu vremena u slučaju problema sa isporukom, obaranjem narednih tendera ili uopšteno dugovlačenjem "niskopodizacije" tramvajskog podsistema.
Glavni razlog je deficit mozga.
Otkad je mozak "dobio krila", a "trbuh šine i gume" počele su sve muke ovog grada.
A gde vodi tradicionalno katičarenje (preveliko oslanjanje na Tatre u cilju nizanja izgovora), vodi u kolaps sistema tim pre ako većinski nov niskopodan vozni park ne bude mogao da pokrije ni nekolicinu trasa. Budući da čine sve da izbegnu korekcije na infrastrukturi u cilju prilagođavanja iste savremenom voznom parku, odnosno postave uslove tendera iskusnim specijalistima poput Štadlera nema sumnje koji su put odabrali.
Odlične su KT4YUBM, jedine koje uz najnovije KT4YUB iz 1997 liče na nešto. Zapravo obe serije značajno odudaraju od svih ostalih. Da je planski Goša remontovala preostale tramvaj nam ne bi bio u rasulu, a Goša ne bi (bar tako brzo) propala. Da je nastavljeno sa remontima možda bi pogubna prodaja (kao garancija katančenja svih domaćih preduzeća) bila izbegnuta.
Uz to, stara ubi bože rudimentarna vozila bila su iz dana u dan krpljena putem štapa i kanapa. Nije bilo ni blizu toliko plastike pa se raspad enterijera svodio uglavnom na neprihvatljivo produžavanje inspekcije i zamene delova kojih nije bilo. Praktično je lupanje bilo posledica otpadanja šrafova, nekada celih delova. Gotovo se svako vozilo je neko vreme posle "utezanja" moralo donekle raštimovati, delom kao posledica skidanja delova za druga vozila (tzv. polukanibalizacija).
To nije uporedivo sa savremenim niskobudžetnim vozilima koja praktično iz fabrike krče i lupaju.
Ako uopšte budu u stanju da naprave toliki broj u tolikom broju, i na kraju krajeva ako uopšte budu mogli da se koriste na svim linijama. Ne treba nam 125 vozila za linije već pokrivene CAF-om, samo normalno održavanje istih. Kratkoročno (do Expa) treba nam više makar LE vozila na ostalim linijama, a većinski niskopodna (i to po mogućstvu duža imajući u vidu u međuvremenu smanjenu gustinu stajanja) na glavnim linijama već delimično pokrivenim istim.
Ovi baš ne podnose "Đilasove Poljake" i bliske im Čehe.
Poljaci dva puta odbijeni, a da nije ni razmatrano zašto se žale na tender za tramvaje: Stručnjaci osporavaju odluke Komisije
Polovinom prethodne nedelje, saga o tenderu za nabavku 25 tramvaja je nastavljena. Tender je odblokiran pošto je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki donela odluku da se odbija i drugi zahtev za zaštitu prava koji je podnela poljska kompanija PESA Bygoszoz SA. Poljaci...forbes.n1info.rs
Prvo autobusi, zatim trolejbusi i na kraju tramvaji. Može Gangul Paša da melje do mile volje kako nisu ispunili ovo ili ono, ali izbegavanje poljske robe je i više nego očigledno.
Organizuje? Polako, prvo žaba da se ljudski skuva u cilju izbegavanja prevrata. Verovatno će ubrzo posle Expa početi da se Turci masovno raspadaju upravo zato što je jedini kriterijum da se ne raspadnu do njega, ali to će biti relativno sporo tonjenje u živo blato, a ne sahrana.
Zezeljko
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.06.2012.
- Poruke
- 2.364
- Pohvaljen
- 5.905
Kad krenu da se raspadaju Turci, rešiće to spinovanjem, gde će Šapić ili neki njegov naslednik izađi i reći od tog i tog datuma, tramvaji stariji od x godina neće moći da saobraćaju i biće povučeni, da se ne bi blamirali kanturinama.
Hitachi
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 28.11.2020.
- Poruke
- 275
- Pohvaljen
- 580
Коментар ти је одличан и слажем се са свим што си написао. Могло је, али онда не би могло да се краде, уграђује и пере новац, а то је једино што ова "власт" има на уму.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.215
- Pohvaljen
- 2.699
Ni ne dolazim često na ovu temu da ne bi kidao živce svaki bogovetni dan. Umesto toga se iskidam odjednom pa iskuliram. Eto kako sam propustio gnjilu krušku od kruga dvojke. Taman kad sam pomislio da nemož gore od ovoga dočeka me još jedan reality check.Turski tramvaji, ukidanje planiranog produženja za Mali Mokri Lug, neizgrađena deonica za Rakovicu i Kneževac i pitanje je da li će, sakaćenje kruga dvoje preko Kalemegdana....
Lepa budućnost beogradskog tramvaja
Ukinuli trole s Kališa, ukinuli deo trola i s Studenjaka odakle planiraju i autobus i preostale trole da sklone u tri lepe gde stignu. Čukaricu odavno odsekli od Kališa pomeranjem 13 na NBG da bi je udaljili i od Savskog trga i Mostara drastičnom redukcijom polazaka. Praktično čine sve da rasteraju preostalu šaku jada sa šina i to ironično na trasi prve faze prve linije metroa. Blam! Nema boljeg pokazatelja kukavičluka struke sa (ne)kompetencijom rukovodećih političara u pozadini.
U kombinaciji s produžetkom BKA moglo bi se reći da će dosta toga iz PGRŠS da puste niz vodu što simboliše dvoličnost prosenog srpskog političara. Bilo da obećava skrštenih ruku ili da se bahati po svemu izuzev obećanog jasno je da je i tramvaj konačno došao u red za bacanje s mosta.
Da su najviše doprineli razaranju nasleđa i kočenju napretka (posebno "dash tj. -urbanisti"), to je činjenica, međutim kao u svakoj profesiji ima i njih raznih. Evo čak je i moj tata opičen Parizom i Bečom jednog dana naizgled lupio pa ostao živ: šta je to koliba od pruća od dvadesetak spratova, pa Amerikanci ruše 50 spratova rutinski (mislim da je na Ušće mislio kad je trebalo da ga budže).
Čak je i on priznao da se nekada ukaže toliko dobra prilika za neku lokaciju da se nikad ne propušta u normalnom svetu.
Interesantno bi bilo da upravo Siemens ukaže Briselu na ozbiljnost gaženja Evropskih načela prevelikom naklonjenosti dežurnom zabušantu u procesu pridruživanja, a iz potupuno istog razloga (zaštita nacionalnih interesa zasnovanih na versko-kulturnoj baštini, u slučaju Srbije kosovskih manastira, u slučaju Turkije osmanlijskog islamskog uticaja).
Treba Evropa da nas još više stisne za gušu, tim pre što Skoplje, Sarajevo i Split uzimaju vozila koja ne zaostaju za onim u Zagrebu, Ljubljani i Beču. Praktično ceo komšiluk poštuje pravila svog kućnog saveta (potpuno usklađen sa EU), a mi se družimo sa propalicama iz susedne lamele, odnosno solitera na kraju ulice. Za neupućene analogija SAD bi bila soliter sa istim kućnim redom kao naša lamela, a na suprotnom kraju ulice od kineskog solitera. Rusija je susedna lamela gde jedan komšija širi stan bušenjem vrata u hodnik susednog stana.
U tom smislu smo mi na pogrešnom mestu pa samim tim imamo samo dve opcije, da se pridržavamo kućnog reda ili da prodamo stan. Nažalost stan možemo prodati, ali bez sobe zvane Kosovo koju nismo na vreme prodali. Nekretnina koja se ne može prodati nije u vlasništvu, bar ne 1/1. Da je na vreme prodato onda ne bi imali posla sa srpskim miševima, već sa ruskim i kineskim slonovima.
Sve je teklo po planu, a Srbima ušuškanim u iluziju bratstva i jedinstva je sve bilo potaman, pa nisu preduzeli adekvatne korake u cilju zaštite ne nacionalnog interesa nego pukog obraza. Sad imaju samo dva ishoda, da podviju rep ili da skoče u provaliju. Sudeći po Generalštabu izgleda još žive u zabludi, bar arhitekti i urbanisti, znači pre će biti ovo drugo. Na sreću ili žalost kako vreme odmiče što više paranoišemo kako svi rade protiv nas sve više postaje očigledno da smo istorijski sami sebi najviše zla naneli slepim zastupanjem pogrešnih stavova. To nam se obija o glavu svaki dan, pa i po pitanju saobraćaja.
Upravo taj očekivani dug vek trajanja uzrokuje brzo nagomilavanje troškova kod lowest first cost vozila. Šinska vozila je najbolje nabavljati po kriterijumu lifecycle cost buduću da ti 3,7 miliona podeljeno sa većim brojem godina bez eksploatacionih problema lako postane povoljnija cifra od 2,7mil.
Nemož nijedan. Zašto? Zato što u prvom slučaju osim užeg sanduka od najviše 2,4m ili mora da se primetno skrati prepust ili da zakošenje ide od ivice vrata i prozorskog modula prve/zadnje osovine (osim u slučaju nezavisno pogonjenih pneumatskih vrata koja danas niko ne koristi, a koja dozvoljavaju da jedno krilo bude u ravni a drugo na zakošenju kao što je to slučaj kod pneumatskih okretnih ili harmonika vrata), a u drugom da jednokrilna vrata kao kod CAF-a i svih ostalih budu uz prozorski modul i u ravni sa istim, a da zakošenje upravljačnice počinje od ivice tih povučenih užih vrata. Ti si ostavio isti prepust, a jednokrilna pogrešno pozicionirao za metarski kolosek.
Mislim na ovo što sam već kačio Boga pitaj kad (uskokolosečni Stadler Variobahn za Mainz sa dvokrilnim na zakošenju od prozora, a sa kratkim prepustom):
Varijanta standardnog koloseka za Potsdam može poslužiti kao referenca za rešenje prepusta sa vratima na zakošenju i upravljačnicom smanjenih dimenzija:
Sa druge strane minhenski i nirnberški široki bez zakošenja sa 6 vrata mogu poslužiti kao referenca za raspored vrata beogradskog uskog.
Upravo, mrzi ih da poprave vozilo kad kvar ugrožava bezbednost, a treba im vozilo na ulici. Takvo nemarno ponašanje je i dovelo do toga da vozila ne stare linearno, već se posle par meseci rasture i nastave tako raspasdnuta decenijama. Nažalost to nije slučaj samo s tramvajima.
To gubi na značaju kod modularnih rešenja velikih proizvožača poznatim po većim ulaganjima u R&D. Pri prijavi na tender takav "teškaš" već ima pripremljenu varijantu "u fioci" koju treba samo manje korigovati. Uskokolosečni bluprinti sa užim sandukom, po potrebi sa duplim ili jednokrilnim vratima umanjuju dodatne troškove na (pre)projektovanje čime štede vreme i novac razvučen preko čitave game (dignu Beču standardni da bi nama oborili uski, iako je naš generalno manje tražen i to u mnogo manjim serijama).
U tom smislu su evropski ozbiljni igrači daleko konkurentniji kad su u pitanju naše potrebe.
djakovac
Intermediate
Današnje slike probe zamenjenih šina na raskrsnici Jurija Gagarina I Antifašističke Borbe. Ovo skretanje je rekonstruisano 2007. godine. Šine su dakle izdržale 17 godina. Leti vreme.
Poslednja izmena:
Koliko sam razumeo @Express želi da skrene pažnju na dužinu prednjeg i zadnjeg prepusta na prvom i poslednjem modulu, odnosno da su prepusti veliki za našu infrastrukturu. Iskreno o tome nisam razmišljao, a ima itekako logike. Doduše proučavajući tender, stekao sam utisak da Turci žele da nam ponude identičan tramvaj kakav su isporučili Jašiu, pa sam čak i pominjao da su zahtevali da se smanji uslov o minimalnom broju prolaza (krila vrata) sa minimalno 10, na minimalno 8. Na drugom crtežu sam, priznajem, mogao bolje da pozicioniram ta prednja i zadnja vrata, ali je sve rađeno na brzinu, kao neka gruba skica. Ako bi prepusti kakvi su na tramvaju u Jašiu stvarali problem u Beogradu, onda bi Bozankaya morala da vrši krupnije prepravke na konstrukciji tog tramvaja, kako bi ga prilagodila Beogradu.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.215
- Pohvaljen
- 2.699
^^^Upravo. Ako su tražili da im se prilagodi tender onda verovatno žele da nam ponude manje-više korigovanu verziju rumunskog modela iako bi na prvi pogled bilo logično (i sa bnjihove strane lakše) da samo "suze" onaj iz Antalije. Zanimljivo, mada nije isključeno da Beograd vodeći se negativnim iskustvom sužavanja LŠV iz Saragose insistira na izbegavanju suženih vozila prvobitno projektovanih za nove LRT sisteme.
Međutim i ovo drugo je tačno a to u svakom slučaju neće moći da izbegnu. Moraće da ga prilagode budući da čak i u slučaju ispunjavanja svih ostalih kriterijuma od horizontalnog profila prepusta zavisi rizik od kontakta sa drugim vozilom ili infrastrukturom. Zanemarivši horizontalni profil koji može biti špicastiji najveći problem bi kod nas predstavljali zapravo vertikalni a ne horizontalni radijusi.
S tim u vezi postoji jedno tehničko rešenje koje prevazilazi sve probleme (ograničenja horizontalnih i vertikalnih radijusa i jednokrilnih vrata), a koje bizarno Beograd ni ne uzima u obzir otkad je počeo da zanavlja vozni park niskopodnim modelima. To su 70-100% niskopodna vozila sa obrtnim motornim postoljima, minimalnim prepustima i svim širokim vratima van prepusta, poput ovog Hyundaija 140N u Varšavi (sa za Beograd idealnim 1+1 rasporedom enterijera):
Inače, kad već pominjemo Beč i Temišvar interesantno da kad izuzmemo činjenicu da ih je Wiener Linien naručio sa staklenim pregradama (a STPT nije Božane), bečki praktično ne pucketa.
Ironično pun Turaka:
Temišvarski prazan:
Međutim i ovo drugo je tačno a to u svakom slučaju neće moći da izbegnu. Moraće da ga prilagode budući da čak i u slučaju ispunjavanja svih ostalih kriterijuma od horizontalnog profila prepusta zavisi rizik od kontakta sa drugim vozilom ili infrastrukturom. Zanemarivši horizontalni profil koji može biti špicastiji najveći problem bi kod nas predstavljali zapravo vertikalni a ne horizontalni radijusi.
S tim u vezi postoji jedno tehničko rešenje koje prevazilazi sve probleme (ograničenja horizontalnih i vertikalnih radijusa i jednokrilnih vrata), a koje bizarno Beograd ni ne uzima u obzir otkad je počeo da zanavlja vozni park niskopodnim modelima. To su 70-100% niskopodna vozila sa obrtnim motornim postoljima, minimalnim prepustima i svim širokim vratima van prepusta, poput ovog Hyundaija 140N u Varšavi (sa za Beograd idealnim 1+1 rasporedom enterijera):
Inače, kad već pominjemo Beč i Temišvar interesantno da kad izuzmemo činjenicu da ih je Wiener Linien naručio sa staklenim pregradama (a STPT nije Božane), bečki praktično ne pucketa.
Ironično pun Turaka:
Temišvarski prazan:
Joj pucketa Flexity, i škripi harmonika ili nešto, bukvalno je nekad u nekim primercima kao da je ceo tramvaj gumen. Ali komfor, izgled, klima, ekrani i celokupan dizajn su bombonica - i to je onda kada se prevoznik potpuno uključi i posveti u dizajniranju vozila za svoje potrebe, što u stvari rade za skoro ceo svoj vozni park (za autobuse nisam siguran, tj. ne znam).
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.215
- Pohvaljen
- 2.699
Pretpostavljam da je to više evidentno uživo nego na klipu gde je upadljivo tipično tandrkanje niskopodnih vozila o u slučaju Beča bolje šine, te lupanje stakla koje je postalo karakteristika i najboljih autobusa poput Citara. Turčin nema ni to pa odaje utisak, well, turskog autobusa. Čak je ta plastika oko zgloba vrlo slično dizajnirana kao ona u BMC autobusima, dovoljno da pomisliš kako imaju istog dobavljača.
Ne znam koliko utiče niži pod u Beču (215 umesto 320mm) ali Bazelski model isto cvili i nekako drugačije krči pa ne bi rekao da je ovde glavni uzrok plastika kao što je to slučaj kod Turaka. Zglob hoće da cvili vrlo rano u slučaju da se ne podmazuje u kraćim intervalima koji ne odgovaraju prevozniku naviklom na duže kod starijih modela. Imamo i mi taj cirkus kako s CAF tramvajima tako i s Solarisovim autobusima, ali to nije do vozila. Generalno i jedan i drugi imaju mnogo manje "plastic feel" od Turčina, mada bi se po ovom iz Ciriha reklo da dosta zavisi od individualnog modela, serije, vozila, stanja infrastrukture, pa u slučaju klipa i od kamere (neke preuveličavaju visoke tonove, samim tim i krckanje, druge niske odnosno drndanje).
Ne treba zaboraviti ni brojnost. Sudeći po postovima sa rumunskih foruma tamo šačica generiše niz problema. Možda je najbolje da grad uzima po manju bazu sa istim ili sličnim brojem opcija lupam 30+30, novi tender za još 30x35 primeraka istog modela uz uslov da se otklone svi nedostaci prethodne serije, a ne da nastave da gomilaju problematična vozila. Osim toga dugoročno se ne bi isplatila ni fragmentacija voznog parka uzimanjem manjih serija različitih proizvođača koje same posebi umanjuju ali i ne eliminišu pojavljivanje problema.
Onaj Korejanac sa po 6 sedišta na obrtnim postoljima mi je savršen za nas, a tu je i 88% niskopodna Škoda 29T. Takvi bi bili izdržljiviji, dugovečniji i lakši za održavanje, što je posebno važno kod niskobudžetnih vozila u "veštim" rukama GSP Beograd.
Problem je u tome što bi bilo neophodno poništiti tender, raspisati novi sa promenjenim uslovima, pa da Turci pokušaju da se pojave sa clean-sheet dizajnom što bi samo išlo u prilog Česima i Korejancima. Ne verujem da bi se Siemens i ostali cimali oko toga.
Ne znam koliko utiče niži pod u Beču (215 umesto 320mm) ali Bazelski model isto cvili i nekako drugačije krči pa ne bi rekao da je ovde glavni uzrok plastika kao što je to slučaj kod Turaka. Zglob hoće da cvili vrlo rano u slučaju da se ne podmazuje u kraćim intervalima koji ne odgovaraju prevozniku naviklom na duže kod starijih modela. Imamo i mi taj cirkus kako s CAF tramvajima tako i s Solarisovim autobusima, ali to nije do vozila. Generalno i jedan i drugi imaju mnogo manje "plastic feel" od Turčina, mada bi se po ovom iz Ciriha reklo da dosta zavisi od individualnog modela, serije, vozila, stanja infrastrukture, pa u slučaju klipa i od kamere (neke preuveličavaju visoke tonove, samim tim i krckanje, druge niske odnosno drndanje).
Ne treba zaboraviti ni brojnost. Sudeći po postovima sa rumunskih foruma tamo šačica generiše niz problema. Možda je najbolje da grad uzima po manju bazu sa istim ili sličnim brojem opcija lupam 30+30, novi tender za još 30x35 primeraka istog modela uz uslov da se otklone svi nedostaci prethodne serije, a ne da nastave da gomilaju problematična vozila. Osim toga dugoročno se ne bi isplatila ni fragmentacija voznog parka uzimanjem manjih serija različitih proizvođača koje same posebi umanjuju ali i ne eliminišu pojavljivanje problema.
Onaj Korejanac sa po 6 sedišta na obrtnim postoljima mi je savršen za nas, a tu je i 88% niskopodna Škoda 29T. Takvi bi bili izdržljiviji, dugovečniji i lakši za održavanje, što je posebno važno kod niskobudžetnih vozila u "veštim" rukama GSP Beograd.
Problem je u tome što bi bilo neophodno poništiti tender, raspisati novi sa promenjenim uslovima, pa da Turci pokušaju da se pojave sa clean-sheet dizajnom što bi samo išlo u prilog Česima i Korejancima. Ne verujem da bi se Siemens i ostali cimali oko toga.
Ulazićeš u Božjanku, kako je krenulo sa rashodovanjem.
Tramvajska mreža je teško s****e, tako da se lako može izbeći. Ja tramvaje skoro i da ne koristim.Ulazićeš u Božjanku, kako je krenulo sa rashodovanjem.