Šta je novo?

Tramvaji

Немамо саобраћајни прстен око центра.
Око најужег центра имамо полупрстен, одувек, само не умемо да препознамо да је то у питању: потез Кнеза Милоша-Таковска, једини класичан градски булевар.

Проблем је што иза њега имамо... "прстенчиће".

Центар нам, иначе, уопште не прави хаос у саобраћају, него централни бизнис дистрикт (Нови Београд). У центар се колима на посао практично ни не може.
 
Da li postoji ikakva analiza saobracajnih tokova o tome odakle polaze automobili, koji procenat ide u kom pravcu itd?
Sta rade ta profesorska g.vna sa Saobracajnog?
 
Dvanaestica je "LRT" od Slavije do skretanja u Požešku i od Vukovog Spomenika do Crkve Svetog Marka. Ostatak trase joj je na nivou 19. veka, sa širinom saobraćajnica u Ruzveltovoj, Resavskoj i Požeškoj se nije ni moglo drugačije. Jedina alternativa je bila da se trasa na tom potezu ukopa, ali tada aktuelna ekipa "Tramvajem u 21. vek" je bolovala od metrofobije.
Е није, него је та екипа баш планирала трамвајске тунеле испод центра...

slika13.jpg
 
Тунел би могао и сад да се уради заједно са друмским, идентична је траса.
 
Ma može se mnogo što šta, al nema se sa kim, tj nema ko. Imaju neka po njima mnogo pametnija posla. Para je uvek bilo za većinu baš ono ne tako bitnih projekata. Toliko se moglo uraditi za ovih deset godina koliko puštaju korenje, a realizacije kilave i po pitanju vremenskog opsega, i po pitanju kvaliteta izvršenih radova. Da se tolika radna snaga nekako obezbedi za dugačke koridore novih autoputeva, ok to je i za pohvalu, a da se, sa druge strane, veći projekti po Beogradu razvlače godinama, teško je shvatljiva pojava. Jeste, nisu baš iste stvari za poređenje po mnogim parametrima, al stvarno se stiče utisak da je Beograd za njih tlo za eksperimentisanje i iživljavanje. Stalno se priča sve pare idu u Beograd, pa taj Beograd pare i stvara, a stalno ga guše dugogodišnjim projekatima izgradnje saobraćajnica, uz očito teško zanemarivanje javnog prevoza, kao jedne vrlo bitne stavke svakog velikog grada.
 
Da li postoji ikakva analiza saobracajnih tokova o tome odakle polaze automobili, koji procenat ide u kom pravcu itd?
Sta rade ta profesorska g.vna sa Saobracajnog?
Postoji sve. Postoje i planovi šta da se radi. Ali se umesto toga sve svodi na pretvaranje razdelnih ostrva u parkinge.
 
Е није, него је та екипа баш планирала трамвајске тунеле испод центра...
Zašto onda nisu iskopali tunel za sedmicu ispod Resavske i za dvanaesticu ispod Ruzveltove, uz nekoliko plitkih podzemnih stajališta? Zašto nisu ukopali tramvajsku prugu u Džordža Vašingtona i Cara Dušana, koja se i dalje tiska u istoj traci sa drumskim saobraćajem, ništa se na njoj nije promenilo još od 1900. godine kada je grad imao 0 automobila na ulicama?

"Tramvajem u 21. vek" ekipa je Beogradom vladala od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, imali su više nego dovoljno vremena da barem započnu gradnju tog podzemnog tramvaja.
 
Приоритет је прво био прелазак Саве и нови модеран депо на НБГ. Тунел кроз центар и нове трасе, ка Земуну, ка Роспи ћуприји и ка ММЛ, као и прелазак преко Бранковог моста су нажалост нереализовани због кризе 90их. Није 80их баш било пара за све као што се прича. Био је то период рестрикција струје и горива.
 

Niš planira ponovno uvođenje tramvaja​


Cilj lokalne samouprave u Nišu je da se broj automobila na ulicama smanji, i u planu je prsten oko centra grada kako bi, kada pruga bude izmeštena, taj kolosek bio zamenjen kolosekom za tramvaje, najavila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

Na seminaru o održivoj urbanoj mobilnosti u gradovima, Sotirovski je istakla da studiju o izmeštanju pruge, Grad Niš radi zajedno sa Francuskom razvojnom agencijom, prenosi eKapija.

Seminar je održan u Naučno-tehnološkom parku (NTP) u Nišu, u organizaciji Ambasade Francuske. Na seminaru su učestvovali i ambasador Francuske Pjer Košar, delegacije francuskog grada Nice kao i predstavnici srpske dijaspore sa Azurne obale.

Prethodno su čelnici Niša posetili Nicu, kao pobednici konkursa Pametni gradovi koji je organizovala Ambasada Francuske.

Ambasador Francuske Pjer Košar je čestitao Gradu Nišu prošlogodišnjoj pobedi na konkursu i rekao da je ovaj skup prilika da lokalne samouprave iz Srbije i Francuske razmene primere dobre prakse i primene najbolja rešenja.

Inače, tramvajski sistem u Nišu je funkcionisao sredinom 20. veka. Bio je operativan od 1930. do 1958.

 
Приоритет је прво био прелазак Саве и нови модеран депо на НБГ. Тунел кроз центар и нове трасе, ка Земуну, ка Роспи ћуприји и ка ММЛ, као и прелазак преко Бранковог моста су нажалост нереализовани због кризе 90их. Није 80их баш било пара за све као што се прича. Био је то период рестрикција струје и горива.
Није било пара ни за шта, тачније, а реализовани су само јефтинији делови плана.
 
Да, до градоначелника Бакочевића и реконструкције Народног позоришта, Кнеза, Трга Маркса и Енгелса и првих фасада, било је очајно. И код нас се у новинама већ могло читати о "најружнијем граду у Европи", и сл.

И сад центар опет иде низ падину.
 
I Novi Sad planira vraćanje tramvaja do 2030. A šta se na tome konkretno radi? Ništa, prežvakana floskula pred svake izbore. Mrtva je trka da li će pre Beograd dobiti metro, ili Niš i Novi Sad tramvaj.

Ako tramvaj u Nišu stvarno bude saobraćao trasom istočne pruge kada ona bude izmeštena, to će biti praktično nezavisni LRT, ali strogi centar grada će ostati nepokriven. Predratni tramvaj je vozio od glavne železničke stanice preko Trga Kralja Milana pa glavnim bulevarom sve do Niške Banje. Taj sistem je bio izgrađen od nemačkih reparacija iz Prvog Svetskog Rata, jedina mana mu je što je pruga bila jednokolosečna, pa su se tramvaji ukrštali u stanicama koje su imale po dva koloseka.
 
Poslednja izmena:
U odnosu na danasnje stanje SFRJ je bila bogata i pre svega ozbiljna drzava.
Maло су се више слушали паметни људи, није било ликова типа Мали, Весић, Гангула и сл. да кроје капу, мада је било и тад будалаштина. Опет, није било пара колико се прича. И није се изградило колико је могло да се изгради. А из тог времена вучемо и главне урбанистичке промашаје у граду.
 
Maло су се више слушали паметни људи, није било ликова типа Мали, Весић, Гангула и сл. да кроје капу, мада је било и тад будалаштина. Опет, није било пара колико се прича. И није се изградило колико је могло да се изгради. А из тог времена вучемо и главне урбанистичке промашаје у граду.
Sve je to mit. Grad se raspadao, na racun velikih sociijalistickih uspeha sumanutim gradjenjem NBG, raznih burmi i brda. Renoviranje fasada i zgrada je bila naucna fantastika tada. Socijalisticko samoupravljacki sistem nije predvidjao takve finese. Kako i bi kada se nije znalo ni sta je cije. Odrzavanje bilo cega mislena imenica, razvaljeni, zapisani haustori, polupani predratni ulazi u zgrade, GSP na umoru itd, i nemojte vise da se zavaravate tim idealizovanim pricama o raspaloj SFRJ. Koje vam pricaju vasi nostalgicni roditelji.
 
И сву ту станоградњу у СФРЈ је вукла привреда са армијом, док град није могао да направи све планиране саобраћајнице да та насеља имају функционалност са градом као целином. И сам НБГ је био пун слепих почетака булевара, као што данас имамо по Медаковићу. И за све те године имамо само обнову три предратна моста са проширењем два и изградњом још Газеле и новог железничког, што су опет републички и савезни пројекти.
 
Vrh