Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Užice je napisao(la):
Zašto onda nisu iskopali tunel za sedmicu ispod Resavske
Kliknite za proširenje...
Resavska je važna kao servisna veza i pogušćavanje mreže. Sa te strane nije greška u postojanju, ali je greška forsirati je sa glavnim linijama. Glavne poluprstenaste pravce imamo Kneza Miloša-Takovska i Beogradska-Starine Novaka, gde ima smisao razmatrati pored svega i podzemni tramvaj ili metro (varijante rešenja). Za plitki tunel se razmatraju ulice sa makar 20 metara širine zgrada od zgrade, gde Resavska takođe ne prolazi.

Ako ćemo pametan tunel za 7, to je Glavna pošta - Ekonomski fakultet, po pravcu, brzo, orijentisano na maksimalno korisnika.
Užice je napisao(la):
i za dvanaesticu ispod Ruzveltove, uz nekoliko plitkih podzemnih stajališta?
Kliknite za proširenje...
Osim što bi morali da rušimo i gradimo ponovo Vukov spomenik, Ruzveltova je takođe necelovit poluprsten. Zbog nevezivanja ni Karaburme, ni Višnjice, ni Krnjače ni Mirijeva tu su tramvaji slabo popunjeni. Uz to, kao i u Požeškoj i Vojvode Stepe ulica je dovoljno široka za tramvajsku bašticu. Sama širina Ruzveltove nije ograničavajući faktor efikasnije tramvajske baštice/žute trake za ne prejak saobraćajni tok. Tu opet veću isplativost vuče pravac Starine Novaka-Beogradska, gde su gubici zbog neefikasnog prevoza najveći.
Užice je napisao(la):
Zašto nisu ukopali tramvajsku prugu u Džordža Vašingtona i Cara Dušana, koja se i dalje tiska u istoj traci sa drumskim saobraćajem, ništa se na njoj nije promenilo još od 1900. godine kada je grad imao 0 automobila na ulicama?
Kliknite za proširenje...
Tu takođe nemamo kritičnu tražnju koja bi pravdala takve investicije. Možda jedino od Takovske do Despota Stefana bez podzemnih stanica, tako da bude ispod te dve ulice, a tramvajska pruga udvojena na sredini ili sa jedne strane ulice. Ali i to pod znakom pitanja uz studiju opravdanosti. To su jedini pravci većeg ranga i značaja, da treba razmatrati ubrzanje tramvaja ili ovako ili tramvajskim podvožnjacima.
Užice je napisao(la):
"Tramvajem u 21. vek" ekipa je Beogradom vladala od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, imali su više nego dovoljno vremena da barem započnu gradnju tog podzemnog tramvaja.
Kliknite za proširenje...
Sravnjivajući sadašnji ceni na takve radove u dolarima sa tadašnjom kupovnom moći dolara, dolazi se dotle da je samo oko 60.000.000$ od 200.000.000$ samodoprinosa bilo potrebno za te investicije. Očigledno osim tog samodoprinosa nisu postojali drugi razvojni fondovi. Još, po rečima Mirka Radovanca, Jovinov tim za metro je odbio da preda projektnu dokumentaciju za deo od Glavne pošte do Ekonomskog fakulteta da se preradi za podzemni tramvaj, a para za izradu novih projekata takve složenosti izgleda nije bilo.

Sada su rekordni budžeti koje ne znam ni ja kako bacamo u vetar.

A evo koncept podzemnog tramvaja Karađorđev park - Poštanska štedionica koji sam pomenuo. Pravac Deligradska, Kralja Milana, Despota Stefana, Bulevar Kralja Aleksandra ipak planirati za metro.
TUNEL.jpg
 
Карло, колико би технички била изводива и оправдано да се трамвајска пруга продужи од 27. марта доле ка Цвијићевој и хали Пионир, па скроз до ЖСт. Панчевачки мост?
 
И за тунел неки који би од Правног ишао под косојим углом да се испегла стрмина?
 
Postoji li nesto kao poluniskopodni tramvaj?
Vozeci se u CAFu video sam da mu nedostaje neka snaga koju ima Kt4.
 
Постоје трамваји са нископодним модулом.
 
Дошљак je napisao(la):
Карло, колико би технички била изводива и оправдано да се трамвајска пруга продужи од 27. марта доле ка Цвијићевој и хали Пионир, па скроз до ЖСт. Панчевачки мост?
Kliknite za proširenje...
Постављаш два полупрстенаста правца недалеко један од другог, а да (бар за сада) нема продужења ка Карабурми, Вишњици, Миријеву или Крњачи. Од таквих ширења мреже зависи оправданост имати оба паралелна. У садашњој ситуацији је лакше и исплативије је за почетак направити трокраку трамвајску раскрсницу код Поштанске штедионице, везати постојећу трамвајску пругу у Мије Ковачевића за Панчевачки мост, и све од Славије до Панчевачког моста формирати жуте траке макар само у шпицу.

На десној обали Саве је очајнички дефицит полупрстенастих саобраћајница, и трамвајски тунел Карађорђев парк-Поштанска штедионица је, осим ефикаснијег јавног превоза предложен и како би оставио простор за минимални полупрстенасту главну улицу 2+2. Сада су нам и Кнеза Милоша-Таковска, и Ресавска, и Београдска-Старине Новака неефеикасне за све видове саобраћаја, и највећи извори поремећаја на трамвајској мрежи. У Предлогу 12 прави полупрстен Сајам-Панчевачки мост, који за разлику од воза покрива 1) Сајам 2) Мостар 3) Славију 4) Ново гробље, а уз то може да буде фреквентнији од БГ:ВОЗ. Од Мостара до Поштанске штедионице би био са практично потпуно издвојеном трасом.

За свих 15 поменутих предложених линија са изузетком 1, 2 и 11 циљни стандард је учесталост 4-7 минута у шпицу, 6-9 ван шпица. Посебно 2 треба да иде проређено да не гуши пропусну моћ главних линија. Од тога, да 4, 6, 7, 9, 12, 13 и 14 имају 40-50 метара дуге трамвајске возове.

Да се вратим на идеју правца Старине Новака у некој будућности за трамвај. Подземна трокрака трамвајска раскрсница још некако ради, док би са четворокраком били велики проблеми функционисања. У предлогу овог плана, на Славији трамвај је други подземан ниво испод мезанина, док је ниво ниже за метро. Код Правног би први подземан ниво био мезанин, други метро Земун-Зцездара а трамвај трећи подземан ниво. Поштанска штедионица где је намерно изостављена подземна станица је први подземан ниво. То смањује и рампе за повратак на површину на правцу 27.марта. Везано за будуће шинске системе, ту очекујем да се у било ком облику гради на правцу Трг републике-Панчевачки мост, било метро, регионални метро или подземни трамвај. А северно и источно од Панчевачког моста се грана Ка Вишњици и ка Крњачи. Ако постоји јужно од Панчевачког моста БГ:ВОЗ и ЛРТ-изовани трамвај за Вуков споменик, Славију, Клинички центар, Сајам, вероватно би студија оправданости показала трамвај по Здравка Челара сувишним. Ту може остати некакав 48 на 10 минута, као и 23, за пензионере и слабопокретне, док би поузданији и бржи шински системи повукли критичну масу корисника.

За Видиковац и Баново брдо сам за издвојени ЛРТ све јужно од Хиподрома са подземом деоницом испод Пожешке (не обавезно и не по приоритету). Са предложеним 12, 13 и 14 се покрива већина садашњих аутобуских (па и аутомобилских) кретања.
 
Kao neko ko je većinu života putovao iz naselja u istočnom delu grada i znam ljude koji koriste prevoz u severnom delu, moram da kažem da produženje tramvaja sa Omladinskog stadiona kroz Višnjičku i preko mosta ne bi donelo mnogo efekta i bili bi sekundaran izbor poput situacije u Jurija Gagarina. Kretanja i potrebe su većinom usmerene ka centru grada i Novom Beogradu. Takođe postoje značajni tokovi prema Slaviji kroz Beogradsku i prema Sajmu kroz Takovsku.

Da je realizovan tramvaj kroz BDS i preko Brankovog mosta, sa ili bez novog tunela, to bi već bila priča (videti pod 16, 27E, 35, 95).
Danas je tramvaju potrebno bar oko pola sata od Omladinskog stadiona do Sajma, a ka Pravnom ide okolo preko Vuka. Zato niko iz tih naselja ne koristi 12 već 33/48 i 23.
Iz tog razloga daleko sam više pristalica da se realizuje metro na prvoj liniji kako je planiran još od šezdesetih (a takođe pod obavezno i prelazak metroa preko Save ka Zemunu).
Što se LRT-a tiče i ukopavanja tramvaja, u svim gradovima u kojima sam bio, iskustvo sa takvim sistemima je bilo nekako pain in the ass u poređenju sa klasičnim metroom. Čekanje po semaforima u tunelima, gomilanje tramvaja jedan za drugim pa ih dugo nema, čekanje u tunelu da prethodni tramvaj napusti stanicu i slično. Jeste brže nego nadzemno ali ne toliko opravdano i bolje u odnosu na neki nezavisni koridor po zemlji. Čak i samo pomeranje šina na sredinu ulice i ukidanje levih skretanja daje sličan efekat.

Ono što je prioritet kod nas je veza Mosta na Adi sa Jurija Gagarina i veza Tašmajdana i Slavije sa Kalemegdanom. Ovo drugo je baš game changer za ceo jugoistok Beograda. U drugoj fazi i tramvaj kroz Prizrensku i preko Brankovog do Ušća.

Budžeti jesu rekordni ali deluje da veoma malo ide na investicije. Verovatno se daju sredstva u subvencije. Bulevar Patrijarha Pavla stoji, Stari savski most stoji, SMT stoji, nabavka tramvaja, trolejbusa sve stoji...
 
Трамвај је погрешно укинут на главним друмским правцима (Земун-Бранков мост-Бранкова-БДС, Теразије-Славија, Теразије-Ташмајдан, Кнеза Милоша) и да има памети, ти правци би се обновили.
 
Ne treba ni to od kako su novi semafori postavljeni.
 
Пантограф je napisao(la):
Kneza Miloša ne, zbog petlje, nego dve autobuske trake po sredini. Ostalo - da.
Kliknite za proširenje...
Можда да иде трамвај средином скроз до семафора са Кнеза Александра, па да туда скрене у крајње траке да би се одвојио ка Прокопу доле, и после опет натраг у булевар, па да код стадиона ЈНА у Др Милутина Ивковића жртвујемо оне велике степенице и дрворед уз тениске терене, испред ОШ Војвода Мишић за независну трасу па да се укључи у кружницу трга Ослобођења. Знам да правац Кнеза Милоша више виче саобраћајно ка Војводе Мишића али овако добијамо трамвај за Прокоп, везу Вождовац/Трошарина-Кнеза Милоша и потенцијално простор за још једну кружну линију у ширем центру.
 
MC_ je napisao(la):
Postoji li nesto kao poluniskopodni tramvaj?
Vozeci se u CAFu video sam da mu nedostaje neka snaga koju ima Kt4.
Kliknite za proširenje...
Nema to veze sa niskopodnošću, izabrana je takva verzija CAF-a koja ima srednje postolje bez motora. KT4 je osetno kraći ali su oba postolja motorna. Iako je ukupna snaga CAF-a veća, nije toliko veća da bude isti odnos snaga motora / ukupna masa, a nije ni isto raspoređena po ukupnoj dužini tramvaja.
Ali mogla se tražiti i opcija od CAF-a sa motornim postoljem i u sredini i pravo je čudomkako su se odlučili za ovo s obzirom na konfiguraciju terena u BG.
ZG je svoje od Končara naručio tako da, iako ima isto pet delova, srednji modul bude motorni - osetno je startniji. E sad oni su to tražili, a imaju samo uspone na mostove i jedan ozbiljan brdski uspon (Mihaljevac i dalje na Gračanske Dolje - ovo drugo je prava brdska pruga, ali tamo ovi 5-odelni zbog dužine stajališta skoro nikada nisu ni išli, trodelni novi, sa ukupno dva, oba motorna, postolja idu).
Malo duži OT - vreme leti - ko bi rekao da već sledeće godine u ZG prvi novi NT tramvaji pune već 20 godina (računaju da, po sadašnjem održavanju i eksploataciji, do minimum njihove 30-te godine nijedan neće morati u otpis, osim ako bude baš oštećen u nekoj saobraćajki).
Koliko sam čitao, konačno kreće rekonstrukcija dve velike elektrovučne ispravljačke podstanice koja je bila zaustavljena posle zemljotresa, za to su povukli ozbiljna sredstva iznEU, kojom će se povećati snaga napajanja kritičnih delova mreže, i uporedo je pravljen tender za još novih vozila - 20 kratkih (dosad ih je bilo samo dva). Končar je tu bio jedini koji se javio, tender za još 20 dužih petodelnih + 20 dodatnih kratkih trodelnih još nije objavljivan, jer je procena da prvi iz tog kontingenta treba da budu isporučni za 10 godina (dakle taman kad prvi sadašnji budu imali 30). Kratki koje je Končar ponudio će navodno biti označeni kao model NT 2400, nastao kao modernija verzija NT 2300 isporučenog Latviji. I konačno nakon mnogo vremena postoji ideja da se mreža proširi na dva pravca. Trebalo je da ode cela prethodna gradska garnitura, pa da se neko planiranje pokrene s mrtve tačke i za vozila i za trase. Daleko je to od onog dobrog sistema planiranja koji su ranije imali, ali se bar ponovo prave višegodišnji planovi kada je šta neophodno obaviti/nabaviti.
 
Veoma interesantno.
Kada kažeš dobar sistem planiranja koji su ranije imali, da li se to odnosi na tu raniju veliku nabavku tramvaja ili i na proširenje mreže. Kada je poslednji put kod njih proširivana mreža?
 
Tačno 2000-te i od tada su pričane razne bajke pred svake lokalne izbore, a realizacija je (osim nabavke tramvaja koji su pristizali od 2004) bila 0. Čak i to produženje mreže 2000 nije bilo ispraćeno pojačanjem ispravljačkih podstanica, pa je na nekim delovima moralo da se pazi koliko je vozila u tom segmentu mreže. Planiranje je popustilo nakon što su birani direktori koji su zamenili dugogodišnjeg Juliusa Pevaleka, koji je bio direktor od 1987 - 2006, a pre toga je u gradskom sekretarijatu za saobraćaj (1976-1987) učestvovao u planiranju razvoja mreže (prelazak tramvaja na drugu stranu Save, zatvaranje tramvajskog prstena kroz Novi Zagreb prugom preko Jadranskog mosta, pruga do Jaruna pred Univerzijadu), produženje Jarun - Prečko i Dubrava - Dubec su odrađeni za njegovog mandata kao direktora ZET-a, i planiranje novog voznog parka. Imali su oni nekoliko direktora kroz istoriju koji su bitno uticali na razvoj (Dragutin Mandl - inženjer, konstruktor tramvaja M22, a posle i čuvenog Đure - motornih kola 101 koji su po ZG vozili od 1957, pa sve do polovine prve dekade 2000, Adolf Košak - konstruktor sa Mandlom M22, njegove prikolice su se dugo koristile). Sad kažu da je sadašnji direktor i uprava kvalitativni skok, pa videće se.

Timelapse ZG mreža - vidljivo da je mreža retko kad “skraćivana”
 
Da vidim da je pogotovo bilo otvaranja 40-50-60ih u vreme kada su nakon rata kod nas (i u svetu) ukinuti na dosta trasa.

Ja sam za metro u Beogradu, ali drago mi je da je 80ih proširena mreža tramvaja iako je razlog bio odustajanje od istog. Trenutno imamo nešto manje pruge od Zagreba. Zadatak je da se uz izgradnju metroa, kao što smo rekli, vrate ti glavni pravci koji fale i bila bi to solidna mreža.
 
Таман до Земуна линија дуж булевара Николе Тесле и до Студењака дуж булевара Зорана Ђинђића за почетак.
 
Nismo u stanju ni sadašnje pravce da upotrebimo, imamo liniju koja već više godina ne radi zbog radova i ko zna koliko će to potrajati, i nove pruge i pravce koje smo dobili ne rade. Raditi na proširenju pod ovakvih ulosvima mislim da je suludo. Nama treba plan razvoja javnog prevoza na novou celog grada, a bojim se da to nemam niti imam utisak da to nadležne i zanima.
 
Постојећа мрежа је доста закржљала са пуно уских грла. Фали ширење.
 
Тај правац треба, али се опет све слива на Стари мост па у Карађорђеву. Пуно скретница и пуно скретања при преласку реке, то гуши проток.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh